LEKARKA TVRDI DA JE ŠEŠELJ POTICAO PRIPADNIKE PARAVOJNIH FORMACIJA U VUKOVARU
Direktorka bolnice je rekla da su Šešeljevi govori uoči pada Vukovara ohrabrili njegove sledbenike da „uživaju u klanju“.
LEKARKA TVRDI DA JE ŠEŠELJ POTICAO PRIPADNIKE PARAVOJNIH FORMACIJA U VUKOVARU
Direktorka bolnice je rekla da su Šešeljevi govori uoči pada Vukovara ohrabrili njegove sledbenike da „uživaju u klanju“.
Lekarka iz Vukovara izjavila je da su pripadnike srpskih paravojnih formacija koji su zarobili, a potom i pobili Hrvate iz gradske bolnice u Vukovaru, na takav čin podstakli govori prepuni mržnje ultranacionalističkog lidera Vojislava Šešelja.
Doktorka Vesna Bosanac, bivša direktorica vukovarske bolnice, izjavila je ove sedmice pred Haškim tribunalom da je Šešelj mnogo puta dolazio u grad pre no što su ga zauzele srpske snage.
„Dolazio je u Vukovar u više navrata [tokom 1991.], kako bi ohrabrio svoje sledbenike da uživaju u klanju, trujući ih svojom dobro poznatom politikom mržnje“, kazala je ona.
U optužnici protiv Šešelja stoji: „U novembru 1991., dok su srpske snage nastojale da zauzmu Vukovar, Šešelj je posetio taj grad i javno izrekao: ’Nijedan ustaša ne sme živ izaći iz grada’, što je bio podstrek za ubijanje Hrvata.“ „Ustaša“ je oznaka za nacističke kolaboracioniste iz perioda Drugog Svetskog rata, koja je tokom ratova vođenih devedesetih bila korišćena kao pogrdan naziv za hrvatske borce.
U optužnici se navodi i da su 20. novembra 1991. srpske snage „uključujući i dobrovoljce regrutovane i/ili podstaknute od strane Vojislava Šešelja, nakon zauzimaja grada iz vukovarske bolnice izveli približno 400 Hrvata i ostalih ne-Srba“, pri čemu ih je oko 300 potom odvedeno na obližnju svinjsku farmu Ovčara.
Prema navodima tužilaca, na toj farmi je preko 250 Hrvata bilo mučeno i likvidirano, a kasnije i pokopano u masovnu grobnicu.
Bosanac spada među najvažnije svedoke optužbe čiji se iskaz odnosi na događaje koji su doveli do masakra na Ovčari – jednog od najtežih ratnih zločina koji je na hrvatskoj teritoriji počinjen u ratu koji je trajao od 1991. do 1995.
Ona je već svedočila na još četiri suđenja u Hagu, koja su se ticala ratnih zločina počinjenih u Vukovaru – uključujući i suđenja bivšem srbijanskom predsedniku, Slobodanu Miloševiću; takozvanoj „vukovarskoj trojki“, tj. oficirima Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) – Miletu Mrkšiću, Miroslavu Radiću i Veselinu Šljivančaninu; te Slavku Dokmanoviću, bivšem gradonačelniku Vukovara.
U svom ovosedmičnom svedočenju, Bosanac je govorila o događajima koji su prethodili masakru.
Izjavila je da su se mnogi civili i hrvatski vojnici, uoči ulaska JNA i paravojnih jedinica u Vukovar, sklonili u njenu bolnicu.
Nadali su se da će tu biti bezbedni, s obzirom na sporazum koji su 18. novembra potpisale JNA i hrvatska vlada, a po kojem je vojska vladi obećala da će joj biti omogućena bezbedna evakuacija bolnice.
Međutim, taj sporazum je bio prekršen.
Iako je evakuaciju bolnice trebalo da sprovedu predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) i Posmatračke misije Evropske Zajednice (PMEZ), srpske snage su najveći broj humanitarnih radnika sprečile da uđu u zgradu bolnice, koju su potom same zauzele.
„Trebalo je da predstavnici [MKCK-a] u bolnicu dođu 19. novembra, ali se to nije desilo, jer im je bio sprečen ulazak u Vukovar, koji su zauzele JNA i paravojne formacije“, kazala je svedokinja.
A kada su pripadnici MKCK-a najzad uspeli da uđu u bolnicu i isporuče joj najosnovniju medicinsku opremu, nisu mogli da ostanu tamo, jer su im Srbi naredili da odu.
Predsedavajući sudija, Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti), upitao je svedokinju da li bi išta bilo drugačije da je predstavnicima MKCK-a ili ljudima iz PMEZ-a bilo dozvoljeno da ostanu.
„To bi svakako pomoglo. Stotine ljudi bi možda još uvek bilo živo, a tragični događaji su mogli biti sprečeni“, kazala je Bosanac.
Po njenim rečima, srpski nacionalisti su izvršili evakuaciju bolnice i potom ljude ukrcali u autobuse. Mnogi su, kaže ona, tom prilikom i ubijeni.
Ukupno su 262 osobe odvezene iz bolnice, da bi njih 200 kasnije bilo identifikovano u masovnoj grobnici pronađenoj na farmi Ovčara – nastavila je svedokinja.
Rekla je i da je nju zapanjilo to što jedinice JNA, koje su bile brojčano daleko snažnije od srpske milicije, nisu sprečile pripadnike neregularnih formacija da ubiju civile.
Sudija Frederik Harhof (Frederick Harhoff) je zamolio svedokinju da mu objasni razliku između regularnih snaga i srpskih paravojnih jedinica.
„Rezervisti, dobrovoljci i paravojne formacije su na svojim šlemovima imali naročite oznake, a na odeći bele trake, što je, uz njihovu neurednost, doprinosilo tome da deluju zastrašujuće, dok su pripadnici JNA nosili standardne, prepoznatljive uniforme“, objasnila je ona.
Sudija je Bosančevoj ukazao na to da odgovornost za ono što se desilo u Vukovaru ona sada pripisuje Šešelju, uprkos činjenici da je u ranijem svedočenju kao ključnu osobu – koja je odlučivala o životu i smrti – često spominjala Šljivančanina, tj. komandanta JNA.
„Šljivančanin je bio njihov vojni vođa, dok je Šešelj bio ’idejni’ lider, čiji su se nalozi ispunjavali“, kazala je ona.
Haški tribunal je u septembru 2007. Šljivančanina proglasio krivim zbog toga što nije sprečio mučenje hrvatskih zarobljenika na Ovčari od strane pripadnika srpskih paravojnih formacija, i osudio ga na pet godina zatvora. O njegovom slučaju trenutno raspravlja žalbeno veće Tribunala.
„Čula sam Šešelja kako na jednoj srpskoj radio stanici izjavljuje da Vukovar mora pasti u oktobru, da će biti sravnjen sa zemljom i da će oni od njega napraviti park“, rekla je Bosančeva sudijama.
„Takođe je rekao da nijedan ustaša [hrvatski borac] neće živ izaći iz Vukovara.“
Na pitanje tužioca o izvođenju ljudi iz bolnice, svedokinja je rekla da je ono moralo biti dobro isplanirano. Izjavila je kako nije bilo moguće da to izvedu pripadnici nekoliko jedinica koje su delovale nezavisno jedna od druge – što je, inače, tvrdio Šešelj.
Šešelj se brani samostalno i ovoga je puta odbio da unakrsno ispita svedokinju; umesto toga, usredsredio se na pitanja sudskom veću.
Vidno gnevan zbog njenog iskaza, okrivljeni je u pauzi sudskog zasedanja vređao svedokinju.
Tužioci su stoga od sudija zatražili da Šešelju dodele advokata.
Iako je sudija Antoneti rekao da će razmotriti taj predlog, dodao je i da ne postoji nikakva garancija da će to sprečiti okrivljenog da se i ubuduće neprikladno ponaša.
Sudija je potom od Šešelja zatražio da se kontroliše, napominjući da je on svojevoljno odustao od unakrsnog ispitivanja svedoka.
Elma Mahmutović je obučena novinarka IWPR-a.
Doktorka Vesna Bosanac, bivša direktorica vukovarske bolnice, izjavila je ove sedmice pred Haškim tribunalom da je Šešelj mnogo puta dolazio u grad pre no što su ga zauzele srpske snage.
„Dolazio je u Vukovar u više navrata [tokom 1991.], kako bi ohrabrio svoje sledbenike da uživaju u klanju, trujući ih svojom dobro poznatom politikom mržnje“, kazala je ona.
U optužnici protiv Šešelja stoji: „U novembru 1991., dok su srpske snage nastojale da zauzmu Vukovar, Šešelj je posetio taj grad i javno izrekao: ’Nijedan ustaša ne sme živ izaći iz grada’, što je bio podstrek za ubijanje Hrvata.“ „Ustaša“ je oznaka za nacističke kolaboracioniste iz perioda Drugog Svetskog rata, koja je tokom ratova vođenih devedesetih bila korišćena kao pogrdan naziv za hrvatske borce.
U optužnici se navodi i da su 20. novembra 1991. srpske snage „uključujući i dobrovoljce regrutovane i/ili podstaknute od strane Vojislava Šešelja, nakon zauzimaja grada iz vukovarske bolnice izveli približno 400 Hrvata i ostalih ne-Srba“, pri čemu ih je oko 300 potom odvedeno na obližnju svinjsku farmu Ovčara.
Prema navodima tužilaca, na toj farmi je preko 250 Hrvata bilo mučeno i likvidirano, a kasnije i pokopano u masovnu grobnicu.
Bosanac spada među najvažnije svedoke optužbe čiji se iskaz odnosi na događaje koji su doveli do masakra na Ovčari – jednog od najtežih ratnih zločina koji je na hrvatskoj teritoriji počinjen u ratu koji je trajao od 1991. do 1995.
Ona je već svedočila na još četiri suđenja u Hagu, koja su se ticala ratnih zločina počinjenih u Vukovaru – uključujući i suđenja bivšem srbijanskom predsedniku, Slobodanu Miloševiću; takozvanoj „vukovarskoj trojki“, tj. oficirima Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) – Miletu Mrkšiću, Miroslavu Radiću i Veselinu Šljivančaninu; te Slavku Dokmanoviću, bivšem gradonačelniku Vukovara.
U svom ovosedmičnom svedočenju, Bosanac je govorila o događajima koji su prethodili masakru.
Izjavila je da su se mnogi civili i hrvatski vojnici, uoči ulaska JNA i paravojnih jedinica u Vukovar, sklonili u njenu bolnicu.
Nadali su se da će tu biti bezbedni, s obzirom na sporazum koji su 18. novembra potpisale JNA i hrvatska vlada, a po kojem je vojska vladi obećala da će joj biti omogućena bezbedna evakuacija bolnice.
Međutim, taj sporazum je bio prekršen.
Iako je evakuaciju bolnice trebalo da sprovedu predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) i Posmatračke misije Evropske Zajednice (PMEZ), srpske snage su najveći broj humanitarnih radnika sprečile da uđu u zgradu bolnice, koju su potom same zauzele.
„Trebalo je da predstavnici [MKCK-a] u bolnicu dođu 19. novembra, ali se to nije desilo, jer im je bio sprečen ulazak u Vukovar, koji su zauzele JNA i paravojne formacije“, kazala je svedokinja.
A kada su pripadnici MKCK-a najzad uspeli da uđu u bolnicu i isporuče joj najosnovniju medicinsku opremu, nisu mogli da ostanu tamo, jer su im Srbi naredili da odu.
Predsedavajući sudija, Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti), upitao je svedokinju da li bi išta bilo drugačije da je predstavnicima MKCK-a ili ljudima iz PMEZ-a bilo dozvoljeno da ostanu.
„To bi svakako pomoglo. Stotine ljudi bi možda još uvek bilo živo, a tragični događaji su mogli biti sprečeni“, kazala je Bosanac.
Po njenim rečima, srpski nacionalisti su izvršili evakuaciju bolnice i potom ljude ukrcali u autobuse. Mnogi su, kaže ona, tom prilikom i ubijeni.
Ukupno su 262 osobe odvezene iz bolnice, da bi njih 200 kasnije bilo identifikovano u masovnoj grobnici pronađenoj na farmi Ovčara – nastavila je svedokinja.
Rekla je i da je nju zapanjilo to što jedinice JNA, koje su bile brojčano daleko snažnije od srpske milicije, nisu sprečile pripadnike neregularnih formacija da ubiju civile.
Sudija Frederik Harhof (Frederick Harhoff) je zamolio svedokinju da mu objasni razliku između regularnih snaga i srpskih paravojnih jedinica.
„Rezervisti, dobrovoljci i paravojne formacije su na svojim šlemovima imali naročite oznake, a na odeći bele trake, što je, uz njihovu neurednost, doprinosilo tome da deluju zastrašujuće, dok su pripadnici JNA nosili standardne, prepoznatljive uniforme“, objasnila je ona.
Sudija je Bosančevoj ukazao na to da odgovornost za ono što se desilo u Vukovaru ona sada pripisuje Šešelju, uprkos činjenici da je u ranijem svedočenju kao ključnu osobu – koja je odlučivala o životu i smrti – često spominjala Šljivančanina, tj. komandanta JNA.
„Šljivančanin je bio njihov vojni vođa, dok je Šešelj bio ’idejni’ lider, čiji su se nalozi ispunjavali“, kazala je ona.
Haški tribunal je u septembru 2007. Šljivančanina proglasio krivim zbog toga što nije sprečio mučenje hrvatskih zarobljenika na Ovčari od strane pripadnika srpskih paravojnih formacija, i osudio ga na pet godina zatvora. O njegovom slučaju trenutno raspravlja žalbeno veće Tribunala.
„Čula sam Šešelja kako na jednoj srpskoj radio stanici izjavljuje da Vukovar mora pasti u oktobru, da će biti sravnjen sa zemljom i da će oni od njega napraviti park“, rekla je Bosančeva sudijama.
„Takođe je rekao da nijedan ustaša [hrvatski borac] neće živ izaći iz Vukovara.“
Na pitanje tužioca o izvođenju ljudi iz bolnice, svedokinja je rekla da je ono moralo biti dobro isplanirano. Izjavila je kako nije bilo moguće da to izvedu pripadnici nekoliko jedinica koje su delovale nezavisno jedna od druge – što je, inače, tvrdio Šešelj.
Šešelj se brani samostalno i ovoga je puta odbio da unakrsno ispita svedokinju; umesto toga, usredsredio se na pitanja sudskom veću.
Vidno gnevan zbog njenog iskaza, okrivljeni je u pauzi sudskog zasedanja vređao svedokinju.
Tužioci su stoga od sudija zatražili da Šešelju dodele advokata.
Iako je sudija Antoneti rekao da će razmotriti taj predlog, dodao je i da ne postoji nikakva garancija da će to sprečiti okrivljenog da se i ubuduće neprikladno ponaša.
Sudija je potom od Šešelja zatražio da se kontroliše, napominjući da je on svojevoljno odustao od unakrsnog ispitivanja svedoka.
Elma Mahmutović je obučena novinarka IWPR-a.
