Kuda Ce Raseljena Lica?

Thursday, 15 April, 1999

The link has been copied

IWPR Balkans

Pre manje od dve nedelje, Blace je bila mocvara na kosovko-makedonskoj granici, prenatrpana desetinama hiljada kosovskih izbeglica koje su cekale da udju u Makedoniju. Cak i sada, ko se toga seca?

Blace je postalo globalni simbol humanitarne katastrofe, slikovita mera razmere etnickog ciscenja na Kosovu koje je u toku. Prizori tuge i jada su emitovani stotinu puta dnevno sirom sveta i objavljeni u hiljadama dnevnih novina.

Medjutim, mediji nisu uspeli da odgovore na pitanje zasto je ulazak u Makedoniju postao tako tezak, zasto je bilo potrebno da prodju mnogi dani da bi se ocajne porodice izvukle iz blata i premestile u domove rodjaka i prijatelja ili u pravilno opremljene kampove za izbeglice. Niko nije znalo treba li kriviti vladu Makedonije, Visoki komesarijat za izbeglice ili humanitarne organizacije.

Na kraju to nije bilo ni vazno. Mocvara - gde su izbeglice stajale danima, na jakoj, hladnoj kisi, bez hrane, vode ili sanitarne opreme - je rasciscena. Sada se vecina od tih 110.000 ljudi nalazi u izbeglickim kampovima koje je izgradio NATO, a dodatnih 10.000-14.000 se nalazi u Albaniji.

Drugih 7.000 se nalazi u Turskoj, Nemackoj i Norveskoj. U ovom trenutku oko 1.500 izbeglica svakodnevno napusta Makedoniju, ali ovo je mali broj od ukupnih 100.000 ljudi koje su Evropska unija i Amerika obecale da ce primiti. Turska je pruzila utociste za 20.000 ljudi, Nemacka je prihvatila 5.000 od 40.000 za koje je rekla da moze da primi. Obecana je pomoc u iznosu od nekoliko miliona dolara, ali do pocetka ove nedelje isporucena je pomoc u vrednosti od samo 2 miliona dolara.

I to je za sada sve. Posto je objavio da ce 20.000 izbeglica biti smesteno u primorskoj bazi SAD-a na Kubi, Vasington je zatihnuo. Zemlje kao sto su Grcka i Danska, od kojih je svaka trebala da prihvati 5.000 izbeglica, cute.

Stoga je najveci izbeglicki kamp u Makedoniji, Stenkovac, pored Skoplja, gde je smesteno 30.000 izbeglica, postao prihvatni, umesto da bude tranzitni kamp. A za ovo je potrebno mnogo vise od jednog grada od satora.

U medjuvremenu je problem 'nestanka' 10.000 izbeglica u toku ciscenja Blaca - a koji je podstakao strahovanje Zapada da su izbeglice nasilno vracene u srpske ruke, pa cak i strahovanja o tajnim masakrima - resen. Evropski komesar Evropske unije Hans van der Bruk je rekao televiziji A1 da su izbeglice 'pronadjene' i da je agencija UN-a za izbeglice (UNHCR) o tome obavestena.

Medjutim, panika koju je stvorilo ciscenje Blaca, preko noci i premestajuci ih van vidokruga medjunarodnih agencija, ukazuje na nervozu svih koji su umesani. Posto NATO planira da njegova kontrola kampova u potpunosti predje pod makedonsku civilnu kontrolu u roku od jedne sedmice, neke izbeglice se plase zlostavljanja od strane makedonskih sluzbenika.

Sto se same vlade tice, ona priznaje da postoje poteskoce sa zapadnim planom za izbeglice. Citirajuci izjave zapadnih sluzbenika i sluzbenika UNHCR-a, makedonski zamenik ministra spoljnih poslova Boris Trajkovski rekao je da sada shvata zasto Zapad i UN ponovo razmatraju planove o preseljenju 100.000 iz makedonskih kampova u nova utocista sirom Evrope i Severne Amerike.

Umesto toga, izgleda da sada nameravaju da izbeglice zadrze sto je blize moguce Kosovu, u ocekivanju njihovog skorog povratka kuci. To pitanje je izazvalo neslaganja izmedju tri koaliciona partnera u makedonskoj vladi.

Razlike povodom intervencije NATO-a su jasne: Demokratska alternativa (DA) zeli da operacija stane; Demokratska partija Albanaca (DPA) nastavlja da podrzava i vazdusne i kopnene napade NATO-a; a stanoviste koalicionih lidera Unutrasnje revolucionarne organizacije - Demokratske partije makedonskog nacionalnog ujedinjenja (VMRO-DPMNE) nalazi se negde izmedju.

Iste podele javile su se i po pitanju izbeglica. DPA zeli da se izbeglice smeste kod rodbine i da ostanu blizu Kosova; DA nastoji da njihov broje bude ogranicen na 20.000, sto je i broj koje je Skoplje dogovorilo pre nego sto se izbeglicko pitanje pretvorilo u regionalnu krizu; a stanoviste VMRO-DPMNE se opet nalazi negde na sredini.

Ove razlike su pokrenule strahove da ce se vlada raspasti, cak je bilo reci i o "vladi nacionalnog spasa" koju bi predvodila sadasnja opozicija, Social-demokratska alijansa Makedonije (SDSM) - bez ucesca DPA, partije etnickih Albanaca.

Sudeci na osnovu ovoga Makedonija sada zivi na ivici noza u strahu da ce se krhka multietnicka ravnoteza u zemlji naci na ispitu i mozda i puci zbog zelje zajednice etnickih Albanaca da pomogne svojoj braci sa Kosova.

Tenzije rastu i na medjunarodnom planu. Albanski ministar spoljnih poslova Paskal Milo je javno kritikovao odnos Makedonije prema kosovskim izbeglicama u kampovima kao sto je Blace. A kada je makedonski predsednik Kiro Gligorov sugerisao da se kosovske izbeglice koncentrisu u Albaniji jer je "Albnija njihova domovina", albanski predsednik Redzep Mejdani ga je optuzio za sovinizam.

Medjutim, Mejdani je onda podgrejao strahove Makedonaca dodavsi da "gde god Albanci zive u regionu, oni zive na svojoj etnickoj teritoriji." Mediji na makedonskom jeziku su ostro kritikovali izjavu albanskog premijera Pandeli Majka, koja je imala slican smisao, kada je rekao da niko ne treba da "se plasi ideje o ujedinjenoj Albanije."

U medjuvremenu, strani politicari redovno posecuju kampove u korist fotografa i televizijskih ekipa, ako bas i ne u korist samih izbeglica. Njihov dolazak podseca na "sarajevske obilaske" koje su organizovane za poznate licnosti i dobrocinitelje sa Zapada u toku bosanskog rata. Mali broj Sarajlija se osecao mnogo bolje posle njihovih poseta.

Clanovi berlinske pozorisne kompanije su za razliku od drugih pokusali nesto i da ucine. Revoltirani sporoscu birokratije, dosli su u kamp sa adresama privremenih domova za 200 izbeglica u novoj nemackoj prestonici. Sve sto je trebalo da ucine bilo je da nadju 200 izbeglica koje bi odvele na bezbedno mesto u roku ne duzem od dva dana koliko je i potrebno da se dodje od Skoplja do Berlina. Makar je to tako u teoriji. U trenutku dok se ovaj tekst pise oni jos uvek cekaju.

Iso Rusi, dopisnik IWPR-a iz Skoplja, je novinar Fokus-a.