Kritike zbog okončanja Delićevog žalbenog procesa
Nedavna smrt bivšeg komandanta bosanske vojske nagnala je Tribunal da okonča žalbeni proces.
Kritike zbog okončanja Delićevog žalbenog procesa
Nedavna smrt bivšeg komandanta bosanske vojske nagnala je Tribunal da okonča žalbeni proces.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 652, 6. jul 2010.)
Advokati nedavno preminulog komandanta bosanske vojske, Rasima Delića, protestvovali su zbog odluke Haškog tribunala kojom je prošle sedmice okončan žalbeni proces u ovom slučaju i proglašena konačna presuda.
„G. Delić je ostao osuđen kao ratni zločinac bez prava da skine ljagu sa svog imena“, izjavio je za IWPR Delićev advokat Džon Džouns (John Jones). „Svaki civilizovan i human pravni sistem bi ili dozvolio nastavak žalbenog postupka, ili bi poništio sudsku presudu.“
Kao najviši ratni starešina bosanske vojske, Delić je u septembru 2008. osuđen na tri godine zatvora zbog toga što nije sprečio niti kaznio okrutno postupanje prema srpskim zarobljenicima od strane odreda El Mudžahed (El Mujahed, EMD) iz sastava bosanske vojske. Oslobođen je po svim drugim tačkama optužnice, uključujući i one koje su se ticale silovanja i ubistava.
Delić se na odluku suda žalio, a saslušanje je usledilo u januaru ove godine. Pre donošenja te presude, Delić je u aprilu umro.
Nakon njegove smrti, tim odbrane i sin Adnan su od sudija zatražili da izreknu žalbenu presudu. U njihovom podnesku stoji: „Generala Delića je već osudilo sudsko veće, usled čega je on praktično proglašen ratnim zločincem. Ukoliko zbog novonastalog stanja nije dozvoljen nastavak žalbenog postupka, onda je njemu i njegovoj porodici uskraćena mogućnost da skinu ljagu sa imena, što je ogromna nepravda.“
Potom je tužilaštvo povuklo sopstvenu žalbu na prvostepenu presudu, saopštivši kako bi sudije trebalo da iskoriste svoje diskreciono pravo da izreknu žalbenu presudu, jer je „u interesu pravde da se to učini“.
Kao što su i sudije navele u svojoj odluci od 29. juna, ovo je prvi put u istoriji rada Tribunala da je osoba koja je pokrenula žalbeni postupak umrla pre no što je izrečena presuda.
Ranije su okrivljeni umirali za vreme trajanja sudskog postupka, što se dogodilo i u procesu vođenom protiv bivšeg srbijanskog predsednika Slobodana Miloševića. U njegovom slučaju nije izrečena nikakva presuda, što znači da za njega još uvek važi pretpostavka nevinosti.
Sudije su prošle sedmice saopštile da je u Delićevom slučaju nadležnost Tribunala „ograničena na žive optuženike ili osuđenike“. Otuda žalbeni postupci treba da budu okončani „nakon smrti lica koje se žalilo, jer sud nije nadležan“.
Što se tiče konačnosti presude, sudije su priznale da ne postoji „opštevažeći princip“ koji se u situacijama poput ove poštuje u većini nacionalnih sudstava. Ali su saopštile i da, za razliku od optuženika koji čeka da mu bude izrečena prvostepena presuda, „pretpostavka nevinosti ne važi za osobe koje je sudsko veće osudilo i koje iščekuju odluku o podnetoj žalbi“.
Sudije su stoga zaključile da je presuda sudskog veća ujedno i konačna presuda.
„Pošto je utvrđeno da smrt žalioca znači okončanje procesa i da zbog toga u ovom slučaju neće biti izrečena nikakva žalbena presuda, ništa ne može dovesti u pitanje konačnost prvostepene presude“, saopštile su sudije.
Posmatrači pak navode kako ovakva konačna odluka sudija – iako se radi o situaciji koja je bez presedana i, kao takva, u pravnom smislu, sporna – otvara pitanje o tome da li je pravda uopšte zadovoljena.
„Zbilja smatram da je žalbeno veće moglo da iskoristi svoje diskreciono pravo i izrekne žalbenu presudu . . . u svetlu jednog od ključnih principa međunarodnog prava, koji se sastoji u preciziranju istorijskih činjenica – koje nije u interesu samo žrtava počinjenih zlodela“, objasnio je bivši tužilac Tribunala Nik Kaufman (Nick Kaufman).
Sa ovim se stavom saglasio i Dov Džejkobs (Dov Jacobs), stručnjak za međunarodno krivično pravo i doktorant na Institutu Evropskog Univerziteta (European University Institute).
„S obzirom na to da se često navodi da ljudi iz Tribunala tvrde kako njihove ambicije prevazilaze puku krivičnu odgovornost i tiču se prava žrtava na istinu, kao i obaveze da se utvrde istorijske činjenice, u ovom je slučaju protivno ambicijama suda da ne donese žalbenu presudu“, kazao je on.
Kaufman je ukazao na to da je prilikom izricanja prvostepene presude sudija Bakone Džastis Moloto (Bakone Justice Moloto) izdvojio mišljenje u odnosu na ostale, tvrdeći da Delić ni u jednom trenutku svoga komandovanja bosanskom vojskom nije imao „stvarnu kontrolu“ nad EMD-om.
Taj aspekt slučaja, po Kaufmanovim rečima, „ozbiljno dovodi u pitanje Delićevu odgovornost za zločine koji mu se pripisuju“.
Kao Delićev advokat, Džouns je bio još manje dvosmislen: „[Ova odluka] nepravedno zauvek ostavlja na snazi pogrešnu osudu“, rekao je on. „[Stvar je] uopšte uzev još manje shvatljiva kada se zna da je žalbeni postupak okončan i da je ostalo još samo da se donese presuda.“
Portparolka Tribunala Nerma Jelačić izjavila je za IWPR da će se o tim pitanjima „raspravljati u regionu, ali i šire, pošto ljudi o tome imaju različite stavove“.
Ona je rekla da je, kada je u pitanju utvrđivanje istorijskih činjenica, prvostepenom presudom učinjeno upravo to.
„Sama presuda sadrži puno istorijskih činjenica, uključujući i činjenice o žrtvama odreda El Mudžahed“, nastavlja Jelačićeva. „Te činjenice su ustanovljene van svake razumne sumnje, a sami konkretni zločini ne bi bili osporeni ni u žalbenom postupku.“
Umesto toga, žalbeni se postupak – po njenim rečima – ticao Delićeve mogućnosti da stvarno kontroliše EMD. Ona je rekla i da su svojom prošlosedmičnom odlukom sudije naprosto zaključile da ne mogu da nastave postupak zbog toga što onaj ko je pokrenuo žalbu više nije među živima.
„Ovu odluku su donele veoma iskusne sudije, sa dugim stažom u Tribunalu, i nisu je donele olako“, kazala je ona. „One su potrošile izvesno vreme razmatrajući sve moguće opcije.“
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
