Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KRATKE VESTI

Priredila: Ekipa novinara i saradnika IWPR-a iz Haga (TU Br 412, 24-jun-05)
By IWPR

Tuzioci su saopstili da je dosije poslala beogradska vlada, koja je to ucinila nakon dugotrajnog pritiska tuzilaca i sudija, koji su izdali veliki broj naloga za njegovo slanje.

Postojala je nada da bi se u dosijeu mozda mogao pronaci i dokaz da je Mladic tokom trajanja rata u Bosni – ukljucujuci i kobno leto 1995., kada su jedinice pod njegovom komandom pogubile oko 8,000 muslimanskih muskaraca i decaka, sto predstavlja prvi sluzbeno dokazani zlocin genocida pocinjen na evropskom tlu nakon holokausta – bio u aktivnoj sluzbi jugoslovenske vojske i na platnom spisku Beograda.

Zeljeni bi dokaz predstavljao poslednju kockicu u slozenom mozaiku Miloseviceve povezanosti sa ratovima vodjenim po okolnim republikama.

Ali, izgleda da dosije, cije je kopije 24. juna podelila sluzba za stampu Tribunala, pre otvara nova pitanja, nego sto odgovara na postojeca. Osim sto nudi podatke poput onog da se na pocecima svoje karijere buduci fanaticni srpski nacionalista izjasnjavao kao «Jugosloven», dosije donosi i detaljan opis funkcija koje je Mladic obavljao, te popis njegovih unapredjenja u okviru federalne vojske. Sve se to medjutim naglo zavrsava 24. aprila 1992., kada je okrivljeni unapredjen u cin general-pukovnika.

Miloseviceva je vlada uporno tvrdila da se jugoslovenska vojska u leto 1992. povukla iz Bosne, gde su ostali samo oficiri koji su tamo rodjeni, ili pak oni koji su zeleli da ostanu. Stavise, u vreme dok je Milosevic bio na vlasti, ali i nakon toga, Beograd je neprekidno poricao postojanje bilo kakvih institucionalnih veza sa pobunjenim srpskim formacijama u okolnim republikama, kao i to da ih je finansijski podrzavao.

Pokazalo se, medjutim, da u tek publikovanom dosijeu postoji i jedna zvanicna beleska, na osnovu koje se ispostavlja da je Mladic «iz profesionalne vojne sluzbe otpusten» tek 28. februara 2002. – odnosno, deset godina nakon navodnog povlacenja Beograda iz Bosne. Dosije pak ne daje nikakve podatke o Mladicevom statusu u periodu izmedju poslednjih zabelezenih duznosti iz 1992. s jedne, te njegovog otpustanja iz aktivne vojne sluzbe deset godina kasnije, s druge strane.

Nekoliko visoko kotiranih Milosevicevih «insajdera» vec je u vise navrata, prilikom svedocenja pred Tribunalom, potvrdilo da je Beograd nastavio da finansira srpske trupe u Bosni i Hrvatskoj posredstvom dva tajna «personalna centra», te da su se svi srpski oficiri nalazili i na platnom spisku jugoslovenske vojske, koja je odlucivala o njihovom napredovanju u sluzbi.

***

Bivsi predsednik opstine Prijedor (severozapadna Bosna) i jedini haski optuzenik koji je za sada osudjen na dozivotnu robiju, Milomir Stakic, obratice se sudijama Haskog tribunala 4-5. oktobra povodom zalbe koju je podneo – saopsteno je prilikom ovosedmicne statusne konferencije.

U julu 2003., Stakic je proglasen krivim za organizovanje i sprovodjenje masovne kampanje proterivanja nesrpskog stanovnistva sa podrucja grada Prijedora. Radilo se o optuzbama za zatiranje, ubistva i progon. Okrivljeni je prvobitno bio optuzen i za genocid, ali su sudije povukle te optuzbe, napominjuci da zlocini koji su nad Muslimanima pocinjeni u tom regionu, iako stravicni, nisu predstavljali genocid.

Stakic je 1992., u vreme srpskog zauzeca Prijedora, predstavljao kljucnu politicku figuru. Pripisana mu je odgovornost za preko 1,500 ubistava, pri cemu je 486 zrtava imenovano. Najmanje 20,000 ljudi nesrpskih nacionalnosti pobeglo je iz Prijedora, ili je deportovano.

Za sada je jedino Stakicu izrecena najteza kazna koju sudsko vece uopste moze izreci.

Na presudu su se zalile obe strane u julu 2003. Odbrana je to ucinila zbog duzine kazne, dok tuzilastvo nije bilo zadovoljno odlukom da se Stakic oslobodi optuzbi za genocid.

Vise od polovine ovosedmicne statusne konferencije odrzano je iza zatvorenih vrata.

***

Na statusnoj konferenciji u okviru postupka protiv generala Dragomira Milosevica – bivseg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa vojske bosanskih Srba, koji se tereti za «drugu rundu» granatiranja i snajperskih napada na civile u Sarajevu, tokom 1994. i 1995. – tuzilastvo i odbrana su ove sedmice raspravljali o mogucem prosledjivanju slucaja nekom od lokalnih sudova na Balkanu.

Milosevic je u Hag stigao u decembru 2004. Njegov slucaj je jedan od onih koji su, u skladu sa Pravilom 11 bis Statuta Tribunala i strategijom okoncanja svih sudjenja do 2008., predlozeni za prosledjivanje sarajevskom Vijecu za ratne zlocine. Ali, argumenti u prilog i protiv ovakvog poteza jos nijednom nisu obrazlagani pred sudskim vecima.

Tokom ove statusne konferencije, predsedavajuci sudija Karmel Agijus (Carmel Agius) pokrenuo je pitanje da li ce bosansko sudstvo biti kadro da procesuira optuzbe koje se temelje na principu «komandne odgovornosti», po kojem staresinama moze biti sudjeno za zlocine koje su pocinili njihovi potcinjeni, ali i zbog toga sto nisu preduzeli nista kako bi istrazili ili sprecili ratne zlocine ili zlocine protiv covecnosti.

General Stanislav Galic – koji je optuzen zajedno sa Milosevicem i koji je pre njega komandovao Sarajevsko-romanijskim korpusom – vec je zbog prve faze napada na Sarajevo i njegove stanovnike osudjen na zatvorsku kaznu u trajanju od 20 godina. U medjuvremenu je podneo zalbu.

Na ovosedmicnoj statusnoj konferenciji, optuzba je tvrdila da nece biti nikakvih problema da slucajevi budu procesuirani u Sarajevu na nacin slican onome na koji se to cini pred Tribunalom. S druge strane, odbrana je upozorila da princip komandne odgovornosti jos uvek nije precizno definisan u bosanskom pravosudju.

Odbrana se takodje pozalila da joj je optuzba predala preko 3,000 dokumenata, ali da «nema nikakvih uputstava koja bi bila od pomoci» za pronalazenje onoga sto joj je u toj dokumentaciji potrebno.

Sudija je preporucio da se odrzi sastanak dveju strana na kojem ce se ponovo utvrditi nacin publikovanja dokaza.

Najzad, general Milosevic se sudiji pozalio i na privatne probleme. Naime, rekao je da su zdravstvene tegobe od kojih pati njegova supruga prouzrokovane mogucnoscu da njegov slucaj bude prebacen u Sarajevo, kao «grad iz kojeg je ona proterana».

Sledeca statusna konferencija odrzace se u oktobru, ukoliko pre toga ne bude doneta odluka o prosledjivanju slucaja.

***

Na statusnoj konferenciji u okviru postupka protiv Mitra Rasevica i Save Todovica – koji se terete za navodno rukovodjenje zloglasnim zatvorom «Kazneno popravni dom», u bosanskom gradu Foci – optuzba je ove sedmice zatrazila dozvolu za prosirenje optuznice.

Savo Todovic je u optuznici opisan kao drugi covek zatvorskog logora, u cijoj je nadleznosti navodno bilo i odlucivanje o tome koji ce zatvorenici biti muceni ili ubijeni, a koji ce biti poslati na prinudni rad ili razmenjeni za srpske zarobljenike.

U dopunjenoj optuznici protiv Rasevica navodi se da je on odgovoran za masovna mucenja i premlacivanja zatvorenika, te slanje zatvorenika u samice. Rasevic je bio komandant strazarske sluzbe, u cijoj se nadleznosti nalazilo najmanje 47 strazara.

U sklopu izlazne strategije Tribunala, odnosno nastojanja da se sva sudjenja okoncaju do 2008., iznesen je i predlog da se slucaj ove dvojice optuzenika prepusti sarajevskom Vijecu za ratne zlocine, i to zajedno sa slucajem Gojka Jankovica – zamenika komandanta vojne policije, koji se po odvojenoj optuznici tereti za silovanje i mucenje zena nesrpske nacionalnosti u Foci. Rasprava o predlogu je odrzana, ali odluka tek treba da bude doneta.

Branioci okrivljenih zastupali su stav da su optuzbe protiv njihovih klijenata isuvise ozbiljne da bi se takvi slucajevi mogli prepustiti lokalnim sudovima na Balkanu.

Sudjenje zapovedniku zatvorskog objekta u Foci, Miloradu Krnojelcu, vec je okoncano, i to tako sto je okrivljenom izrecena zatvorska kazna u trajanju od 15 godina.

Prema objasnjenju sudije Karmela Agijusa sa Malte, pripreme za sudjenje bi trebalo da budu nastavljene i nezavisno od moguceg prepustanja slucaja. Sledecu statusnu konferenciju sudija je zakazao za 22. oktobar, kada bi trebalo da zapocne i poslednja pred-procesna faza postupka.

***

Advokati bivseg politicara bosanskih Srba, Miroslava Deronjica – koji je vec priznao krivicu za progone kao zlocin protiv covecnosti – zatrazili su ove sedmice od zalbenog veca da u njegovom slucaju uvazi olaksavajuce okolnosti i ublazi kaznu od deset godina koja mu je u prvostepenom postupku izrecena.

Deronjic je tokom rata predsedavao «ad hoc» formiranim organom vlasti, takozvanim «kriznim stabom» za grad Bratunac. On je prihvatio odgovornost za napad na muslimansko selo Glogova, koji je izvrsen u maju 1992., i u kojem je oko 2,000 stanovnika tog mesta proterano, dok je oko 65 nenaoruzanih muskaraca pobijeno.

Postujuci nagodbu koju je sklopio s tuzilastvom, Deronjic je u pisanoj izjavi na 70 stranica podrobno opisao nacin na koji je Beograd u pocetnoj fazi rata doprineo tome da pojedini delovi istocne Bosne budu etnicki ocisceni. U tom su dokumentu iznete i kljucne cinjenice o ubistvu oko 7,500 muslimanskih muskaraca i decaka, koje su pripadnici srpskih formacija pocinili u Srebrenici tokom jula 1995.

Osim toga, Deronjic se na nekim drugim sudjenjima pred Tribunalom vec pojavio kao vazan svedok.

Tuzioci su zauzvrat odustali od niza dodatnih optuzbi protiv Deronjica, pristajuci da sudu preporuce da okrivljenom ne bude izrecena kazna koja bi bila duza od 10 godina. U martu prosle godine, sudije su – i to uprkos cinjenici da je predsedavajuci Volfgang Somburg (Wolfgang Schomburg) zastupao stav da okrivljeni zasluzuje «najmanje 20 godina» zatvora – postupile u skladu sa pomenutom preporukom.

No, Deronjicevi branioci, koji su prvobitno predlozili da okrivljenom bude izrecena kazna u trajanju od sest godina, istrajavaju na zahtevu da se ona ublazi.

Tako je Deronjicev advokat Slobodan Cvijetic na ovosedmicnom zalbenom saslusanju izneo stav da je, izricuci pomenutu presudu, sudsko vece zanemarilo obim u kojem je njegov klijent saradjivao s Tribunalom.

Kada mu je data rec, i Deronjic je pred sudom izneo isti stav. «Nisam precutao ni najsitniji detalj koji se tice mojih postupaka», rekao je on, napominjuci da je pokazao gotovo «mazohisticku» spremnost da okrivi samog sebe.

Takodje je istakao i kako niposto nije zeleo da se dogode u ubistva u Glogovi, izrazivsi i zaljenje zbog nastradalih zrtava.