Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kratka Drzavna Poseta

Rugova se u cetvrtak vratio na Kosovo ali je u roku od nekoliko casova otisao. Medjutim, vlast se ne nalazi u rukama nijednog drugog Albanca sa Kosova.
By Fron Nazi

Ibrahim Rugova stigao je na Kosovo u cetvrtak uz fanfare koje bi prilicile rimskom caru - mase koje skandiraju, deca mu pruzaju bukete cveca, starice ga ljube u obraz. Medjutim, za razliku od Cezara, dosao je, video i otisao - vrativsi se u Rim te iste veceri.


Umesto da se vrati na mesto predsednika, Rugova je iza sebe ostavio ljude da se pitaju zasto se uopste vratio.


Primeceno je da se Rugova vratio bez marame oko vrata - za koju je tvrdio da je nece skinuti sve dok Kosovo ne postane nezavisno. Medjutim, sve ovo je ostalo u senci dolaska Bernara Kusnera, specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN - a i prelaznog vodje Kosova.


Iako su Rugovin Demokratski savez Kosova (DSK) i provizorna vlada Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) Hasima Tacija "na ratnoj nozi", njih spaja cinjenica da su nastali kao pokreti otpora srpskoj vladavini. Medjutim, dok je utisak da su DSK i Rugova nestali sa politicke scene, Tacijeva mlada i neiskusna vlada pokusava da pronadje ulogu koju bi mogla da odigra u senci NATO-a, Ujedinjenih nacija i raznih humanitarnih organizacija.


Rugova cak nije ni prisustvovao prvom sastanku specijalnog saveta koji ce biti Kusnerova veza sa razlicitim politickim snagama a koji je odrzan u cetvrtak.


Njegovo paradoksalno ponasanje je navelo cak i najodanije Rugovine pristalice da dovedu svoju podrsku u pitanje. Na naslovnoj strani vodeceg albanskog dnevnika, Koha Ditore, pisalo je "Povratak gubitnika" iznad fotografije Rugove sa poluotvorenim ustima i pogledom negde iznad horizonta. Pre dve godine bi takav naslov izazvao dolazak hiljada besnih lojalnih Rugovinih pristalica pred vrata ovog lista.


Gotovo deset godina je Rugova uspeo da ucini Albance intertnim. Dok mu je Zapad, a pogotovo Vasington, cestitao na pacifizmu, Rugova je uspeo da stvori diktaturu dobre volje koja je paralizovala politicki razvoj Kosova. Pristalice LDK tvrde da je doprineo da se izbegne siri sukob i obezbedio izvesni nivo stabilnosti. Medjutim, kriticari kazu da sve to nije vodilo nikuda, a da je sprecen razvoj alternativnih politickih opcija u okviru pokrajine.


Na Zapadu je opozicija Rugovi smatrana "radikalnom" dok je na Kosovu obelezena kao protivnik pokreta nezavisnosti. Zapad je u Rugovi video coveka koji moze da smiri kosovske Albance sve dok se ne artikulise politika za resavanje kosovske krize. A na Kosovu su u njemu videli coveka koji moze da prenese njihove probleme Zapadu.


I Zapad i kosovski Albanci su postali svesni realnosti tek kada je Srbija napala - kosovski Albanci su precenili volju Zapada da ih odbrani od Srba a Zapad je potcenio resenost Beograda za rat.


Rugovin Demokratski savez Kosova je prekasno uocio opasnost koja lezi u tome da se pojedincu dozvoli da bude jaci od partije. Slepo podrzavajuci Rugovu u toku proteklih deset godina, nekada mocni DSK sada je na mukama da pronadje novu ulogu ili novog lidera - nekoga ko bi barem bio voljan da zivi na Kosovu.


Bujar Bukosi, premijer iz DSK, zivi u Nemackoj a Rugova je nasao utociste u Rimu. Najvise vremena trose da sami sebi objasne - zasto se Rugova sastao sa Milosevicem za vreme rata, zasto nikada nije posetio albanske izbeglice sa Kosova u Albaniji, zasto nije zahvalio na ogromnoj pomoci koju je osiromasena Albanija pruzila 520.000 Albanaca koji su u njoj nasli utociste.


Kada su mu postavljena ova pitanja, Rugova je smireno odgovorio da "je to bilo u proslosti, i treba da gledamo u buducnost." Istakao je spremnost da saradjuje sa svima, i nadu da ce Albanci naci zajednicki glas. Medjutim, clanovi DSK su se nasli u situaciji da objasnjavaju zasto se car vratio bez marame, sto je ostavilo sirom otvorena vrata jedinoj velikoj politickoj partiji - OVK Hasima Tacija - da resava prakticna politicka pitanja.


Taci makar odaje utisak da vodi vladajucu partije. On je oformio citavu vladu u Pristini, najvecim delom sastavljenu od predstavnika OVK i Saveza demokratskog ujedinjenja.


Tacijeva ekipa je mlada i neiskusna, a pred njom se nalazi izazov da pronadje ulogu za oko 10.000 ili vise nezaposlenih boraca OVK. U isto vreme mora da ubedi javnost da njegova vlada moze da odigra ulogu u buducnosti Kosova. U ovom trenutku ono sto je najpotrebnije kosovskim Albancima je hrana i gradjevinski materijal za njihove ostecene domove i radnje koje samo medjunarodna zajednica moze da im pruzi.


Veruje se da ce se izbori na Kosovu odrzatu u roku izmedju 9 i 12 meseci, ali jedna stvar je izvesna: albanske politicke partije ce biti taoci medjunarodne zajednice jos dugo vremena.


Fron Nazi je direktor kosovskog projekta IWPR-a.