KRAJNJI ROK ZA ŠEŠELJEVO SUĐENJE – JESEN
(TU br. 453, 22. maj 2006.)
KRAJNJI ROK ZA ŠEŠELJEVO SUĐENJE – JESEN
(TU br. 453, 22. maj 2006.)
Na statusnoj konferenciji održanoj 19. maja, tužioci su rekli da će im za izvođenje dokaznog postupka biti potrebno oko pet meseci. Identitet sedmoro svedoka biće zaštićen, što je odredba za koju je Šešelj – koji se tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja – rekao da je „prevršila svaku meru“.
„Ne nameravam da bilo koga psihički ugrožavam, ali ću ih sve uhvatiti u laži“, rekao je on, dodajući kako jedva čeka početak suđenja.
Šešelj se tereti za istrebljenje i ubistvo, progon, deporataciju i prisilno raseljavanje ne-Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u periodu od 1991. do 1995. Takođe je optužen i za pritvaranje, mučenje, okrutnost i ostale vidove nehumanog postupanja prema Muslimanima i Hrvatima, te namerno uništavanje i pljačku privatne i javne imovine.
Šešelj je bio lider Srpske radikalne stranke (SRS), čiji je politički program uključivao stvaranje „Velike Srbije“ – jedinstvene srpske države u čiji bi sastav ušle Crna Gora, Makedonija, te delovi Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Njegova dosadašnja pojavljivanja u sudnici bila su vrlo teatralna, pa ni poslednje zasedanje nije bilo izuzetak.
Upitan o uslovima pod kojima boravi u pritvoru, Šešelj je konstatovao kako bi – da „pravi Srbi“ nisu odvojeni od „lažnih svedoka koji su sklopili sporazum sa Tribunalom“ – u pritvorskoj jedinici brzo došlo do „krvoprolića“.
Ova se opaska odnosila na admirala Miodraga Jokića, koji je u avgustu 2005. osuđen na sedam godina zatvora, nakon što je priznao krivicu za granatiranje Dubrovnika. Jokić će u pritvoru Tribunala ostati dok se ne postigne sporazum o njegovom prebacivanju u neku drugu zemlju u kojoj će izdržavati kaznu.
Nezavisnom kontrolom pritvorske jedinice koju je izvršila švedska vlada potvrđeno je da osuđenici ne bi trebalo da budu smešteni zajedno sa onima koji čekaju presudu, jer bi u protivnom moglo doći i do „zategnutih odnosa“.
Na statusnoj konferenciji Šešelj je zahtevao da se njegovo suđenje odvija tri dana sedmično, a da preostala dva dana ima na raspolaganju za pripremanje odbrane – kao što je to bio slučaj na suđenju Slobodanu Miloševiću.
Ponovio je i da „pravni zastupnik u pripravnosti“ kojeg mu je imenovao sud – holandski advokat Tjer Van Der Špoel (Tjeerd Van Der Spoel) – nema pravo da kaže bilo šta u njegovu odbranu.
Sudija Afons Ori (Alphons Orie) je Šešelja upozorio na to da su njegovi pismeni podnesci sudu „puni ponavljanja i preopširni“, rekavši mu kako u njima ne sme koristiti jezik uvreda, te da će ih u protivnom sudsko veće automatski odbaciti.
„Ne nameravam da bilo koga psihički ugrožavam, ali ću ih sve uhvatiti u laži“, rekao je on, dodajući kako jedva čeka početak suđenja.
Šešelj se tereti za istrebljenje i ubistvo, progon, deporataciju i prisilno raseljavanje ne-Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u periodu od 1991. do 1995. Takođe je optužen i za pritvaranje, mučenje, okrutnost i ostale vidove nehumanog postupanja prema Muslimanima i Hrvatima, te namerno uništavanje i pljačku privatne i javne imovine.
Šešelj je bio lider Srpske radikalne stranke (SRS), čiji je politički program uključivao stvaranje „Velike Srbije“ – jedinstvene srpske države u čiji bi sastav ušle Crna Gora, Makedonija, te delovi Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Njegova dosadašnja pojavljivanja u sudnici bila su vrlo teatralna, pa ni poslednje zasedanje nije bilo izuzetak.
Upitan o uslovima pod kojima boravi u pritvoru, Šešelj je konstatovao kako bi – da „pravi Srbi“ nisu odvojeni od „lažnih svedoka koji su sklopili sporazum sa Tribunalom“ – u pritvorskoj jedinici brzo došlo do „krvoprolića“.
Ova se opaska odnosila na admirala Miodraga Jokića, koji je u avgustu 2005. osuđen na sedam godina zatvora, nakon što je priznao krivicu za granatiranje Dubrovnika. Jokić će u pritvoru Tribunala ostati dok se ne postigne sporazum o njegovom prebacivanju u neku drugu zemlju u kojoj će izdržavati kaznu.
Nezavisnom kontrolom pritvorske jedinice koju je izvršila švedska vlada potvrđeno je da osuđenici ne bi trebalo da budu smešteni zajedno sa onima koji čekaju presudu, jer bi u protivnom moglo doći i do „zategnutih odnosa“.
Na statusnoj konferenciji Šešelj je zahtevao da se njegovo suđenje odvija tri dana sedmično, a da preostala dva dana ima na raspolaganju za pripremanje odbrane – kao što je to bio slučaj na suđenju Slobodanu Miloševiću.
Ponovio je i da „pravni zastupnik u pripravnosti“ kojeg mu je imenovao sud – holandski advokat Tjer Van Der Špoel (Tjeerd Van Der Spoel) – nema pravo da kaže bilo šta u njegovu odbranu.
Sudija Afons Ori (Alphons Orie) je Šešelja upozorio na to da su njegovi pismeni podnesci sudu „puni ponavljanja i preopširni“, rekavši mu kako u njima ne sme koristiti jezik uvreda, te da će ih u protivnom sudsko veće automatski odbaciti.
