Kosovski Srbi zahtevaju etnicku podelu
Zahtevi Srba da se izvrsi federalizacija regiona tumaci se kao politicko manevrisanje uoci razgovora o finalnom statusu Kosova.
Kosovski Srbi zahtevaju etnicku podelu
Zahtevi Srba da se izvrsi federalizacija regiona tumaci se kao politicko manevrisanje uoci razgovora o finalnom statusu Kosova.
Konstitusanjem zajednice opstina u kojima cine vecinu i zahtevom da se izvrsi federalizacija regiona kosovski Srbi, veruje se, manevrisu pred raspravu o konacnom statusu pokrajine.
Vec 27. februara, dva dana posle konstituisanja, pridruzio im se i srpski premijer Zoran Djindjic zahtevom da se izvrsi etnicka podela. To je rodilo sumnje da srpski premijer podstice lokalne Srbe da se pripreme za iznosenje politickih zahteva, ne bi li obezbedili najpovoljniji moguci ishod pregovora o buducnosti Kosova.
Novokonstituisana Skupstina srpskih opstina i zajednica na Kosovu okupila je 220 legitimnih predstavnika srpske zajednice izabranih na oktobarskim lokalnim izborima.
Osnovana u severnom delu Kosovske Mitrovice 24. februara, skupstina ima vlast u severnom delu Kosova kojim dominiraju Srbi.
Zajednica zahteva "reorganizaciju" Kosova u dva zasebna etnicka entiteta. Ako Albanci dobiju nezavisnost koju traze, smatraju oni, lokalnim Srbima treba dozvoliti da se pripoje Srbiji.
Ovaj potez pratila je Djindjiceva izjava novinarima: "Kosovo treba da bude federalizovano, a Srbe treba tretirati kao konstitutivnu etnicku grupu, ravnopravnu sa Albancima."
Od povlacenja srpskih snaga 1999.godine, status Kosova je ostao neresen. Formalno, prema rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, Kosovo je pokrajina Jugoslavije, ali u stvarnosti, u pitanju je medjunarodni protektorat kojim upravlja misija UN na Kosovu, UNMIK.
Posmatraci veruju da je mesec dana stara odluka kosovskog parlamenta, kojim dominiraju Albanci, da se zahteva nezavisnost, bar delimicno podstakla Djindjica da pokrene snaznu kampanju za prava Srba u regionu, sto je, konacno, dovelo do stvaranja nove zajednice.
Takodje se veruje da je Djindjiceva kampanja motivisana zeljom da se zadobije podrska srpskih nacionalista pred izbore koji ce se odrzati krajem godine.
Novo telo kosovskih Srba izabralo je za svog predsednika Marka Jaksica, potpredsednika Demokratske stranke Srbije, DSS, najmanje kompromitovanog medju liderima ove zajednice, ocenjuju analiticari.
U zvanicnoj dekleraciji nove zajednice navodi se da ukoliko bilo ko pokusa da na delu drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, ukljucujuci i Kosovo i Metohiju, uspostavi novu albansku drzavu na Balkanu, onda Beograd treba "da uspostavi delotvorni suverenitet u oblastima u kojima srpski narod odvajkada zivi".
Prema dekleraciji, srpski entitet bi imao veoma cvrste veze sa Srbijom, posebno u oblastima obrazovanja, zdravstva, pravosudja, kulture i pitanjima bezbednosti, i funkcionisao bi kao sastavni deo Srbije. Prema istom predlogu, albanski entitet bi uzivao visok stepen autonomije.
U dokumentu se promovise ideja o uvodjenju plavih puteva - koridora koji bi obezbedili slobodu kretanja za srpsko stanovnistvo, posebno izmedju Orahovca i severne Mitrovice, Strpca i Gracanice, Gracanice i Merdara i Gracanice i Kosovske Mitrovice.
Potpredsednik Vlade Srbije, Nebojsa Covic, odmah je pokusao da umanji znacaj nove asocijacije. Prilikom sastanka sa ambasadorima NATO u Briselu 26. februara izjavio je da je to izraz strahovanja kosovskih Srba pred buducnoscu ove teritorije.
Covic se trudi da medjunarodnu zajednicu ne uznemiri problemom Kosova, ali u poslednje vreme je sve vise marginalizovan od strane Djindjica, sto je naglaseno vec narednog dana premijerovim insistiranjem na federalizaciji regiona.
Potez kosovskih Srba odmah je naisao na snazne kritike medjunarodne zajednice, vlasti u regionu i albanskih aktivista.
"UNMIK nece dati pravnu vaznost bilo kojoj instituciji formiranoj na principu monoetnicnosti. Niko, ni Beograd, ni Pristina, nece moci da prejudicira otvoreno pitanje konacnog statusa Kosova", izjavio je sef misije UN na Kosovu, Mihael Stajner. "O tome cemo razgovarati kada dodje pravi trenutak".
Portparol EU za spoljnu politiku Kristina Galjak izjavila je da takve jednostrane inicijative "nisu u skladu sa Rezolucijom 1244".
Premijer kosovske vlade Bajram Redzepi zatrazio je od medjunarodne zajednice da se ne zadovoljava samo izjavama, vec da preduzme zakonske sankcije prema takvim protivustavnim delovanjima koja ugrozavaju ustavni poredak Kosova.
Predsednik pristinske nevladine organizacije Kosovska akcija za gradjanske inicijative, KACI, Iljber Hisa, optuzio je Srbe da pokusavaju da iskoriste pometnju izazvanu hapsenjem Albanaca osumnjicenih za ratne zlocine i okupiranost Zapada problemom Iraka.
"Ono sto Srbi zele da izvedu jeste jos jedna provokacija. Oni koriste teske prilike u kojima se nalazi Kosovo, pa i citav region, ne samo zbog unutrasnjih problema nego i zbog medjunarodne situacije u kojoj se ocekuje rat u Iraku i potencijalno povlacenje americkih trupa sa Kosova", kaze Hisa.
I medju spskim politicarima sa Kosova cuju se glasovi sumnje u pogledu nove Zajednice kojima se upozorava da ona ne moze zastititi prava Srba.
Narocito je znacajno to sto koalicija "Povratak", jedini predstavnik Srba u kosovskom parlamentu, jos uvek nije zauzela zvanican stav, mozda zato sto je i sama podeljena oko ovog pitanja.
Oliver Ivanovic, poslanik koalicije "Povratak", i clan predsednistva Skupstine Kosova, izjavio je da se plasi da je osnivanje Zajednice srpskih opstina "samo sebi cilj" i da ce dovesti do zaostravanja tenzija izmedju Beograda i medjunarodne zajednice.
S druge strane, poslanik iste koalicije, Rada Trajkovic, sa odobravanjem je izjavila da Srbi predlazu "unutrasnju reorganizaciju Kosova, kako bi dobili mogucnost da sami organizuju vlast i zivot u svojoj zajednici".
Ona takodje tvrdi da bi plan federalizacije bio dobar i za Albance jer bi imali mogucnost da se siroko povezuje sa samom Albanijom.
Zanimljivo je da Dusan Janjic, koordinator Foruma za etnicke odnose, smatra da saopstenje Zajednice nije toliko poziv na etnicku podelu koliko alatka koja ce se koristiti u pregovorima.
"Ne verujem da se moze govoriti o proglasenju mini-drzave. U pitanju je neka vrsta taktickog poteza, jer Srbi, realno govoreci, nemaju tu snagu da na Kosovu stvore mini-drzavu, niti Beograd tu moze da im pomogne", rekao je Janjic.
Janjic smatra da je ovaj potez opasan jer bi mogao dovesti do pogorsanja odnosa izmedju Albanaca i medjunarodne zajednice.
Zoran Culafic je dopisnik Radija B92 sa Kosova.
