Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovski Novopeceni Bogatasi

Netrpeljivost usled velikih razlika u platama koje stvaraju medjunarodne organizacije raste. Dok UN i drugi dodeljuju orgomne plate retkim srecnicima, desetine hiljada javnih radnika uzaludno cekaju za svoje skromne plate.
By IWPR Balkans

Besnik Zabergja se nalazi u baru Tricky Dick u Pristini. On pusi Malboro cigarete i pije strano pivo. Obucen je lepo i igra uz bucnu muziku. Besnik je dosao sa nekoliko prijatelja na relaksirajuce pice posle posla. Malo dalje u istoj ulici Idriz Ajeti diskutuje sa zenom o porodicnom budzetu.


Besnik, student elektronike sada radi za Organizaciju za bezbednost i kooperaciju u Evropi (OSCE) kao licni asistent. On zaradjuje 2000 nemackih maraka mesecno. Ajeti, istaknuti akademik i jedan od osnivaca Kosovske akademije umetnosti i nauke i autor nekoliko naucnih studija, mora da prezivi na 165 nemacnih maraka mesecno- ukoliko primi platu.


Dolaskom NATO snaga i obiljem medjunarodnih organizacija na Kosovu, stvorio se novi sloj privilegovanih. OSCE, misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i razne druge nevladine organizacije (NGOs) na Kosovu, zaposljavaju stotine mladih ljudi da im pomognu i veoma dobro ih placaju.


U medjuvremenu desetine hiljada Kosovara, profesora, akademika i raznoraznih javnih radnika mesecima ne primaju plate. Vozac ili prevodilac za veliku medjunarodnu organizaciju prima oko 1000 nemackih maraka mesecno, sest ili sedam puta vise od prosecnog dohodka na Kosovu.


Gotovo je je jedini zahtev vozacka dozvola. Medjutim samo stotinak takvih poslova postoji , dok je ostatak naroda primoran da se snalazi u uslovima razbijenog ekonomskog trzista Kosova.


Mnoge fabrike jos uvek ne funkcionisu i mnogi su zavisni od pomoci humanitarnih organizacija. Kosovski ucitelji su medju najsiromasnijima. Oni su se nadali da ce dolazak administracije UN pod rukovodstvom Bernarda Kouchnera resiti problem njihovih plata. Medjutim, sest meseci od zavrsetka rata ucitelji primaju pomoc od 200 nemackih maraka i nista vise.


"UNMIK je obecao da ce nam odobriti bar 200 dolara mesecno, medjutim jos nista nismo do sada dobili. Mi jos uvek ne primamo plate", rekao je Fatmushe Shala, ucitelj u jednoj od osnovnih skola u Pristini.


Devet godina su Shala i njene kolege dobijali plate od direktnih priloga albanskih porodica koje su upotrebljavali skole, sto je omogucilo da dobiju prosecnu platu od 150 nemackih maraka.


Profesori Filoloskog fakulteta u pristinskom univerzitetu primaju pomoc od UNMIK u iznosu od 200 dolara. "Profesori vec mesecima ne primaju nikakva primanja. Pomoc koju dobijaju od UNMIK je minimalna, niko nije srecan", kaze Vesel Nuhiu, dekan Filoloskog fakulteta.


Kao rezultat, mnogi profesori i studenti ovog fakulteta su zaposleni kao prevodioci u medjunarodnim organizacijama.


"Kurs engleskog jezika u trecoj i cetvrtoj godini gotovo ne postoji. Svi studenti su napustili univerzitet i rade za medjunarodne organizacije. Pored toga deset nasih profesora radi polovinu radnog vremena za ove organizacije", kaze Nuhiu. "Apsurdno je da jedan profesor prima pet do sest puta manju platu nego njegovi studenti. Mi ne mozemo zahtevati od nasih profesora da rade za ovakvu smesnu platu."


Situacija je takodje losa u ostalim sektorima kosovske ekonomije. Zaposleni u energetskom sektoru takodje su neredovno placeni. "Mi smo primili samo 540 nemackih maraka pomoci od UNMIK od kraja rata, " zali se Bajram Gjinovci, radnik u termoelektrani Kosovo B.


Kouchner je izjavio da ce godisnji budzet provicije za 2000.godinu biti 391 milion dolara. Medjunarodne vlasti se nadaju da ce uspeti da isplate mesecne dohotke za oko 65 hiljada zaposlenih na Kosovu. Jednostavna matematika pokazuje da je to prosecan dohodak oko 270 nemackih maraka mesecno za svakog radnika. Medjutim, dok administracija ima male prihode od same pokrajine gotovo da vecina ovih placanja dolazi od strane medjunarodnih donatora.


Zvanicnici UNMIK prihvataju da su nezaposlenost i opsti uslovi zivota najveci izazovi Kosova. "Vrlo nam je vazno da se poslovanje uspostavi u dobrim uslovima", kaze Maurice Mezel, rukovodilac zavoda za zaposljavanje UNMIK. "Moramo naci nacin na koji cemo odlucivati o platama na osnovu kvalifikacija. Tesko je shvatiti zasto jedan od nasih vozaca zaradjuje 1000 nemackih maraka mesecno, dok doktor ne prima nista mesecima".


Mezel istice potrebu za vecom kooperacijom sa kosovskim institucijama za strucno usavrsavanje, da bi se ljudi pripremili za rad u EU i ostalim medjunarodnim organizacijama, stav koji kosovski zvanicnici pozdravljaju.


Vecina ljudi na Kosovu gleda sa pomesanim osecanjem divljenja i negodovanja nekoliko srecnika koji su uspeli da sebi obezbede prizeljkivano zaposlenje u medjunarodnoj organizaciji. "Nije normalno da prevodilac ili vozac UNMIK ima toliku platu, dok moj muz zaradjuje samo 165 nemackih maraka", zali se Hajrija, akademika Ajetija.


"Sam Kouchner gradi dve razlicite klase u nasem drustvu, siromasnu i bogatu", zali se Agim, student medicine.


"Moja plata predstavlja jedino primanje u mojoj porodici", kaze Mimoza Pireva, student koji radi kao prevodilac za britanski sektor KFOR-a. "Medjutim ne mislim da su ova ogromna primanja fer i zao mi je zbog toga", dodaje ona.


Idriz Ajeti razmislja i dalje: "Ja mislim da ce stvari krenuti bolje u buducnosti i da ce svi dobiti ono sto su zasluzili." Ipak, dok se on i mnogi poput njega i dalje nadaju postenoj kompenzaciji od strane UN, Besnik Zabergja i njegovi srecni zemljaci nastavljaju da nazdravljaju u lokalnom kaficu kojeg bi njegovi zahvalni posetioci rado naimenovali "Tricky Kouchner's".


Imer Mushkolaj je novinar sa Kosova.