KOSOVSKI LEKAR OPISUJE MASAKR

Jedan albanski lekar sa Kosova, koji je rekao da su ga iz sela u kojem je živeo proterale srpske snage, svedočio je ove sedmice pred Haškim tribunalom o haosu na Kosovu i masakru koji je nad albanskim civilima počinjen 1999.



Liri Loši (Liri Loshi) je ispričao kako se u martu te godine, nakon što su ga srpske snage prisilile da napusti svoje selo u opštini Skenderaj, obreo u selu Tušile (Tushile).



„Srpske snage su ušle u moje selo i spalile najpre moju kuću, a potom još nekoliko drugih. Proterale su sve seljane“, kazao je on.



Ispričao je kako je, u vreme dok je boravio u selu Tušile, iz obližnjeg sela Izbica stigla grupa žena koje su tražile skrovište i rekle da su srpske snage u njihovom selu upravo izvršile masakr nad muškarcima.



Loši je rekao i da je 30. marta otišao u Izbicu radi istrage, te da je tamo zatekao više desetina leševa.



Sudijama je kazao i da je to što je otkrio snimio video- kamerom.



„Kao lekar, video sam da ne mogu pomoći pogubljenim ljudima, ali sam kao novinar mislio kako mogu da snimim masakr da bih javnosti pokazao šta se dogodilo, i da bi javnost saznala za masakr koji su srpske snage počinile u Izbici“, objasnio je on.



Loši je svedočio na suđenju bivšem zvaničniku srbijanske policije, Vlastimiru Đorđeviću, koji je optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata – uključujući ubistva, deportacije i progon albanskog stanovništva Kosova – u periodu od 1. januara do 20. juna 1999.



Đorđević je bio načelnik odeljenja za javnu bezbednost pri Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, a tereti se za učešće u srpskom zločinačkom planu koji je navodno doveo do iseljavanja oko 800,000 kosovskih Albanaca sa Kosova.



U optužnici protiv Đorđevića stoji da su srpske i jugoslovenske snage otprilike 27. marta 1999. opkolile Izbicu. Te formacije su seljake lišile svih dragocenosti, da bi potom – kako se navodi – odvojile muškarce od žena i dece.



„Potom su muškarci bili podeljeni u dve grupe, od kojih je jedna bila poslata u okolna brda, a druga ka obližnjem potoku. Snage SRJ-a (Savezna Republika Jugoslavija) i Srbije su potom pucale na obe grupe ljudi i barem 116 kosovskih Albanaca je ubijeno“, navelo je tužilaštvo u optužnici.



Tokom Lošijevog glavnog ispitivanja, tužiteljka Danijela Kravec (Daniela Kravetz) je emitovala video-snimke koje je svedok načinio i koji prikazuju posledice masakra.



Svedočeći po treći put pred Haškim tribunalom, Loši je objasnio da su u dvema grupama, koje se vide i na snimku, uglavnom bili leševi staraca.



Na filmu se među mrtvim telima vide i razbacani starački štapovi. Tri žrtve su pripadale svedokovoj porodici, dok su mnogi drugi – kako je rekao – bili njegovi pacijenti, pošto je u to vreme radio po selima na tom području.



Zamoljen da opiše povrede koje su bile nanete mrtvima, svedok je dočarao jeziv prizor.



„Bile su to rane načinjene sa male udaljenosti vatrenim oružjem velikog kalibra. Bile su to veoma velike rane po njihovim licima, telima, šakama, rukama i nogama. Gde god da su bili pogođeni, rane su im bile nepravilne i velike“, kazao je on.



Među leševima je bila i jedna žena u koju je pucano, kao i druga, koja je izgleda – kako tvrdi Loši – spaljena.



„Ona je bila u traktoru, a srpske snage su prosto zapalile traktor, tako da je ona živa spaljena“, rekao je on sudijama, iako nije bio neposredan očevidac tih događaja.



Na snimku se vide samo tela koja su odevena u civilnu odeću, a Loši je objasnio da niko od mrtvih nije bio vojnik, već da se radilo o običnim civilima.



Rekao je i da su neki drugi ljudi sa tog područja identifikovali 127 tela i popisali imena žrtava. Pokopali su tela i označili grobove tako što su na komadima drveta ispisali imena i datume rođenja, kazao je on sudu.



Po Lošijevim rečima, nekoliko sedmica pre masakra je čak 25,000 stanovnika opštine Skenderaj potražilo utočište u Izbici.



Učinili su to pošto su čuli za ubistva koja su na tom području počinile srpske snage – rekao je svedok, dodajući da je on sam u to selo otišao kako bi im pomogao.



„Velika grupa ljudi je počela da se okuplja u Izbici, jer je ona smeštena u dolini između dva brda, pa su se osećali zaštićenijima od granatiranja“, kazao je on sudijama.



Ali onda su se – nakon što su 24. marta srpske snage počele da granatiraju Izbicu – ljudi zaputili u obližnje selo Tušile, rekao je Loši.



„Strahovalo se od toga da će srpske snage odmah upasti u Izbicu, tako da je većina ljudi počela da odlazi“, kazao je on, objasnivši kako je od svih stanovnika i onih koji su se tamo sklonili naposletku ostalo svega oko 3,000 ljudi.



Potom su, samo nekoliko dana kasnije, civili – po rečima svedoka – bili oterani i iz Tušila.



„30. marta sam video srpske snage kako u pravcu Tušila počinju da isteruju civilno stanovništvo iz kuća“, rekao je Loši sudu, objasnivši da je sa vrha brda, odakle se pružao pogled na čitavo područje, bio u prilici da vidi šta se dešava.



„[Srpske snage] su usmeravale ljude – neke u pravcu Skenderaja, a neke druge u suprotnom pravcu“, dodao je.



Tokom unakrsnog ispitivanja, Đorđevićeva odbrana je iznela teoriju da je granatiranje koje je zastrašilo i ubilo deo civilnog stanovništva izveo NATO, a ne srpske snage.



Vojna operacija NATO-a na Kosovu trajala je od 24. marta do 11. juna 1999., a cilj je bio da se Srbi prisile da se povuku iz pokrajine.



No, Loši je negirao da su žrtve stradale od vazdušnih udara NATO-a.



„Na području gde živim, nije bilo bombardovanja od strane NATO-a. Granatiranje su izvele srpske snage, kopnene snage, sa položaja koje su zauzimale“, kazao je.



Đorđevićev branilac, Dragoljub Đorđević, nastojao je da nastavi raspravu o tome, tvrdeći da je za albanske žrtve odgovorna srpska vojska – a ne policija, na čijem se čelu nalazio njegov klijent.



Loši je potvrdio da je tenk kojeg je video pripadao srpskoj vojsci, a ne policiji.



Međutim, rekao je i da je video kako policija – u danima oko 30. marta – hapsi civile i odvodi ih u policijsku stanicu u Skenderaju.



Osim toga, branilac je svedoku rekao i da su akcije srbijanske vojske i policije naprosto predstavljale napor da se suverenitet srpske države zaštiti od oružanog otpora albanskih separatista iz Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).



No, Loši je odbacio taj argument.



„Cilj je bilo ubijanje, sejanje užasa i terora nad stanovništvom, kao i zastrašivanje i prisiljavanje albanske populacije sa Kosova da ode u pravcu Albanije i Makedonije“, kazao je on.



„Ne možete braniti suverenitet masovnim ubijanjem. A to je ono što su srbijanska vojska i policija činile.“



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.