Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovski Albanci zahtevaju brzi proces identifikacije nestalih

Beograd odbacuje optuzbe o odugovlacenju procesa identifikacije i povratka tela etnickih Albanaca porodicama iz politickih razloga.
By Daniel Sunter

Ozaloscene albanske porodice s Kosova razgnevilo je priznanje Beograda da ce biti potrebno jos osamnaest meseci za identifikaciju i povratak oko 500 tela otkrivenih u masovnim grobnicama pre tri godine.


Clanovi porodica nestalih lica sastali su se sa Sorenom Jesenom Petersenom, specijalnom predstavniku generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, u glavnom gradu Kosova Pristini, 8. septembra, da bi od njega zatrazili da izvrsi diplomatski pritisak na Srbiju radi ubrzanja citavog procesa.


Mada srpske vlasti tvrde da cine sve sto je u njihovoj moci da bi se formalno identifikovala i vratila tela kosovskih Albanaca, otkrivena 2001. godine, mnogi iz medjunarodnog protektorata veruju da citav proces traje isuvise dugo, te optuzuju Beograd za politicki motivisanu opstrukciju.


Flora Brovina, predsednica komisije za nestala lica kosovske skupstine, izjavila je za IWPR: "Mi ne mozemo izvrsiti medjunarodni pritisak na Srbiju jer je Kosovo protektorat Ujedinjenih nacija, tako da je duznost samih Ujedinjenih nacija da zastupaju nas slucaj i zatraze brzi povratak tela kosovskih Albanaca".


"Ne zelimo nikakav dijalog izmedju Beograda i Pristine bez povratka svih ekshumiranih tela etnickih Albanaca", dodala je ona, misleci na aktuelni pregovaracki proces koji bi trebalo da dovede do utvrdjivanja konacnog statusa pokrajine.


Oko 10.000 ljudi – vecina od njih su etnicki Albanci – smrtno je nastradalo tokom kampanje bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica 1999. godine protiv pobunjenika na Kosovu.


Prema podacima UNMIK-ovog Ureda za nestala lica i sudsku medicinu, oko 3.400 ljudi se i dalje vodi kao lica nestala u oruzanom sukobu. Skoro 800 Srba i pripadnika drugih manjina su takodje medju nestalim licima.


Utvrdjivanje njihove sudbine je i dalje jedan od najosetljivijih zadataka sa kojim se suocavaju bivsi neprijatelji.


Tokom 2001. godine, 836 tela je otkriveno u masovnoj grobnici na policijskom centru za obuku u Batajnici, u blizini Beograda, kao i Petrovom Selu u istocnoj Srbiji i jezeru Perucac, u blizini zapadne granice sa Bosnom. Veruje se da su zrtve uglavnom bili civili koje su ubile srpske snage za vreme 78-dnevnog bombardovanja kojim se okoncao rat izmedju NATO i tadasnje SR Jugoslavije.


Ekshumacija tela je zavrsena 2002. godine. Mada su vlasti u Beogradu vec identifikovale i vratile porodicama nestalih na Kosovu oko jedne trecine pronadjenih posmrtnih ostataka, jos uvek su u toku napori za identifikovanje preostalih zrtava.


Srpski zvanicnici to smatraju dokazom da se posao na identifikaciji obavlja efikasno, ali kosovski Albanci imaju drugaciji pogled na stvari, opisujuci citav proces kao "neprihvatljivo spor".


Albanski analiticari ukazuju na slucaj brace Bitici – Agrona, Ilija i Mehmeta. Ovi Amerikanci albanskog porekla nestali su nakon sto su ih iz srpskog zatvora preuzeli neidentifikovani policajci 1999. godine.


Dve godine kasnije, americki zvanicnici i Federalni biro za istrage, FBI, izvrsili su pritisak na srpske vlasti kako bi ubrzale proces identifikacije posmrtnih ostataka americkih drzavljana. Citav proces se zavrsio za tri meseca, za razliku od dvogodisnjeg cekanja koje je vecina porodica kosovskih Albanaca bila prisiljena da izdrzi.


Medjutim, Komisija za nestala lica Srbije i Crne Gore odbacuje optuzbe da proces identifikacije traje isuvise dugo. Predsednik ove komisije Gvozden Gagic izjavio je za IWPR da bi u roku od 18 meseci mogao biti okoncan najveci deo identifikacija tela kosovskih Albanaca pronadjenih na teritoriji Srbije.


Oko stotinu tela bi se moglo identifikovati i vratiti na Kosovo do kraja godine, dodaje on. Ipak je naglasio da bi jos oko sto tela moglo ostati neidentifikovano, posto u mnogim slucajevima ne postoje zivi clanovi porodice od kojih bi se mogli dobiti DNK uzorci za poredjenje sa uzorcima zrtava.


Medjunarodni analiticari veruju da proces identifikacije komplikuju razliciti faktori. Neki od njih su tehnicke, a drugi politicke prirode.


Ovaj stav deli Medjunarodna komisija za nestala lica u bivsoj Jugoslaviji, ICMP, koja je bila ukljucena u ekshumacije i identifikaciju zrtava iz kosovskog konflikta.


Kako za IWPR navodi koordinator te organizacije za medjunarodne i odnose sa vladom u Beogradu, Ana Kron, odmah po obdukciji tela kosovskih Albanaca iz masovnih grobnica u Srbiji, ICPM je prikupila DNK uzorke i smestila genetski materijal u glavnoj laboratoriji smestenoj u Tuzli, u Bosni i Hercegovini.


Uzorci krvi su takodje uzeti od rodjaka lica nestalih za vreme i nakon sukoba na Kosovu. Oni se potom porede sa DNK uzorcima sa ekshumiranih tela u pokusaju da se ustanovi srodstvo. Medjutim, Kronova naglasava da tek treba uzeti mnoge uzorke – uglavnom od rodjaka koji su izbegli iz tog podrucja.


Vlastima u Beogradu do sada je predato oko 600 DNK izvestaja, ukljucujuci i one sa negativnim ishodom, gde nije doslo do poklapanja uzoraka DNK zrtava i porodica cija je krv uzeta za analizu. Kako objasnjavaju u ICMP-u, DNK analiza sama po sebi predstavlja samo jednu kariku u lancu konacne identifikacije osobe. Ti podaci dostavljaju se patologu koji na osnovu te analize zajedno sa post mortem i ante mortem podacima omogucavaju konacnu identifikacije tela.


Nedovoljan broj osoblja i opreme je takodje bitan faktor. Patolozi koji rade identifikacije tela zrtava iz masovnih grobnica u Srbiji su najcesce profesori na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji u pojedinim mesecima, zbog obaveza na fakultetu, na primer tokom ispitnog roka, nemaju dovoljno vremena za rad na identifikaciji tela.


Zvanicnik ICMP-a je izjavio za IWPR da je ova organizacija zadovoljna naporima koje srpske vlasti ulazu da bi identifikovale i vratile posmrtne ostatke zrtava, ali priznaje da bi aktuelna politicka situacija mogla biti odgovorna za usporavanje citavog procesa.


"Proces se usporio nakon pada stare i dolaska nove vlade u Beogradu", priznaje Ana Kron. "Politicka klima utice na dinamiku... Ona bi mogla biti brza, ali ipak nema dramaticnih promena i nema zastoja. Ne vidimo nikakvu opstrukciju od strane vlasti u Beogradu."


Takve izjave nisu pomogle da bi se umirili kosovski Albanci, koji jos uvek tvrde da Srbija odugovlaci s citavim procesom iz politickih razloga.


Arsim Gerdzaliju iz UNMIK-ovog Ureda za nestala lica i sudsku medicinu, koji cesto putuje u Beograd da bi radio na posmrtnim ostacima zrtava, izjavio je za IWPR da je samo 333 tela vraceno u pokrajinu do danas.


"Znam da su zavrsene DNK analize za jos 300 tela koja se nalaze u mrtvacnicama u Srbiji tako da razlog zbog koga jos uvek nisu vracena na Kosovo ne moze biti tehnicke, vec politicke prirode", tvrdi on.


Ana Kron iz ICPM-a insistira, medjutim, da "nema identifikovanih tela koja nisu vracena na Kosovo, osim u onim retkim slucajevima gde se mora okoncati identifikacija nekoliko clanova iste porodice kako bi se sva tela mogla zajedno vratiti u pokrajinu.


"Zelela bih da ponovim da DNK analiza ne znaci nuzno i konacnu identifikaciju nestale osobe. To je tek jedan korak u procesu identifikacije."


Takvi komentari predstavljaju slabu utehu za porodice nestalih na Kosovu, koje traze da se pitanje njihovih najblizih resi sto pre.


Nisrete Kumnova iz nevladine organizacije "Majke zovu", jedan je od 25 albanskih demonstranata uhapsenih u Pristini 30. avgusta – medjunarodni Dan nestalih lica – za vreme javnih protesta tokom kojih se od lokalnih vlasti zahtevalo resavanje pitanja nestalih lica.


"Srbija je uslovila povratak tela albanskih zrtava povratkom kosovskih Srba [koji zive u Srbiji]", insistira Kumnova.


"Tek kada neki visoki medjunarodni zvanicnik, kao sto je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Kofi Anan, poseti Kosovo, tada se oni [srpske vlasti] ponasaju kao demokrate i vrate nam dvadeset ili trideset tela nasih sinova."


Daniel Sunter je saradnik IWPR-a u Beogradu. Muhamet Hajrulahu je saradnik IWPR-a u Pristini.