KOSOVSKI ALBANCI PROTESTUJU ZBOG ZATVORENIKA
Protesti kosovskih Albanaca zbog uhapsenih zemljaka zavrseni bez znakova napretka.
KOSOVSKI ALBANCI PROTESTUJU ZBOG ZATVORENIKA
Protesti kosovskih Albanaca zbog uhapsenih zemljaka zavrseni bez znakova napretka.
Kosovski Albanci su razocarani i tuzni. Masovne demonstracije nisu dovele do oslobadjanja njihovih zemljaka iz srpskih zatvora.
Odsustvo paznje medjunarodnih medija i podrske od strane lokalnih politicara samo doprinose ovom razocarenju.
Vec dve nedelje, desetine hiljada ljudi okuplja se u centru Pristine da bi podrzali porodice uhapsenih Albanaca.
Medjutim, jos uvek nema znakova da ce blizu 800 uhapsenih ljudi biti oslobodjeno pre nego sto se u decembru usvoji zakon o amnestiji u Srbiji.
Organizatori demonstracija, uglavnom majke uhapsenih ljudi i decaka, rekle su da ce se protesti nastaviti ukoliko se ne oslobode zatvorenici.
Ove zene su se nadale da ce masovne demonstracije izvrsiti pritisak na medjunarodnu zajednicu da primora Beograd da oslobodi njihove najmilije.
Pitanje razmene zatvorenika nije reseno kumanovskim sporazumum koji je sklopljen sa Slobodanom Milosevicem na kraju kosovskog rata.
Ogorcenje demonstranata posebno je je izazvao potez kojim je Jugoslavija primljena natrag u Ujedinjene nacije i Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, OSCE, a da ovi zatvorenici nisu ni spomenuti.
Organizatori ovih demonstracija pristali su da odloze proteste posto su primili garancije sefa UNMIK, Bernarda Kouchnera da ce povecati pritisak na Beograd. Prosle nedelje, on je bez uspeha pokrenuo pitanje zatvorenika na sastanku Saveta bezbednosti UN.
Zene poput Tefide Haxhiavdyli iz Djakovice, cija su tri sina nestala proslog aprila ocajavaju.
"Gde su nam sinovi? Kouchner, nadji nase sinove!", vikala je Tefide. "UN, zasto ste primile tu zlocinacku drzavu [Jugoslaviju]?". Njen bes deli i porodica Dana iz istog sela koja se jos uvek nada da ce pronaci svojih osam nestalih clanova.
"Nasa deca nisu zlocinci", rekla je kroz plac jedna zena. "Nikog nisu ubila. Ona su politicki zatvorenici, ratni zatvorenici. Stoga ih odmah moraju osloboditi."
Kada je Slobodan Milosevic, pocetkom oktobra, izgubio vlast, kosovski Albanci su se nadali da ce nova jugoslovenska vlada osloboditi sve uhapsene.
Medjutim, stotine zatvorenika ostalo je iza resetaka, bez optuznica, uprkos amnestiji Flore Brovine, pesnikinje i borca za ljudska prava, kojoj je dat veliki publicitet. Ona je 1999.godine osudjena na dvanaest godina zatvora zbog terorizma.
Godinu dana nakon zavrsetka sukoba na Kosovu, oslobodjeno je oko 1.300 Albanaca. Sudeci po nalazima Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, mnogi od njih stekli su slobodu nakon sto su njihove porodice potplatile policiju, advokate i sudije sumama novca koje su se kretale izmedju 10.000 i 100.000 nemackih maraka.
Demonstracije u Pristini pocele su nakon sto je doslo do pobune zatvorenika u srpskim zatvorima. Porodice uhapsenih kosovskih Albanaca strahovale su da bi njihovi rodjaci mogli biti meta napada u toku meteza. U stvari, nema dokaza da su albanski zatvorenici bili povredjeni, ili u opasnosti.
Demonstranti su nosili fotografije zatvorenih ili nestalih rodjaka. Mnogi se uzdaju u Medjunarodni crveni krst, dok je poverenje u UNMIK i medjunarodnu zajednicu ozbiljno poljuljano.
Kosovsko albanski politicari nisu se pokazali u dobrom svetlu. U pocetku su pruzali podrsku demonstracijama sa oklevanjem. Medjutim, kako su one vremenom postajale masovnije, posebno kada su ljudi poceli pristizati u Pristinu iz svih delova Kosova, neke manje politicke partije pojavile su se na podijumu da bi odrzale zestoke govore. Moglo se naslutiti da zele da ovu situaciju iskoriste kao pocetak izborne kampanje za opste izbore sledeceg proleca.
Ni Ibrahim Rugova, lider Demokratske lige Kosova i pobednik oktobarskih izbora, ni njegov rival Hashim Thaci, lider Demokratske partije progresa sa Kosova, nisu se pojavili na ovom skupu.
Ocigledna eksploatacija ovog dogadjaja od strane manjih partija, posebno sa odsustvom Rugove i Thacija, doprinela je da ucesnici demonstracija budu razocarani politickim predstavnicima.
Porodice uhapsenika imale su podrsku obicnih gradjana Pristine. Pored toga sto su u hiljadama ucestvovali u svakodnevnom protestu, oni su ljudima donosili hranu, cebad i reci utehe.
Od 1981. godine kada su poceli prvi antisrpski protesti na Kosovu, jugoslovenske vlasti uhapsile su oko 15.000 Albanaca. Gotovo svaka druga porodica bila je pogodjena.
"Zasto ucestvujem u protestu?", zapitao se jedan profesor univerziteta koji je izasao zajedno sa svojim studentima. "Da dam svoj doprinos ovoj poslednjoj nevolji koju su nam naneli Srbi".
Nehat Islami je nezavisni analiticar sa Kosova.
