Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovski Albanci odbacuju optuzbe za martovske nerede

Talas hapsenja zbog nasilja nailazi na neprijateljske reakcije lokalnog stanovnistva.
By Muhamet Hajrullahu

Brojni medjunarodni istrazitelji pristigli su ove nedelje na Kosovo da bi podstakli napore da se pred lice pravde izvedu organizatori nereda koji su u martu potresli region.

To se dogadja usred glasnog negodovanja Albanaca zbog gonjenja pripadnika njihove zajednice povodom ovih nereda.

Istrazitelji, kojih ima ukupno 61 i koji dolaze iz Turske, Rumunije, Kine, Bangladesa, sa Filipina i Fidzija – radice sa lokalnom policijom na pokretanju slucajeva protiv osumnjicenih zbog odgovornosti za dvodnevno nasilje.

UNMIK i lokalni pravosudni organi do sada su optuzili desetine ljudi za ucesce u najvecim neredima na Kosovu od 1999. godine.

Rezultat je devetnaestoro mrtvih, gotovo 900 ranjenih i 4.500, uglavnom Srba, proteranih iz kuca, u erupciji nasilja koja je nastupila nakon sto se troje albanske dece udavilo u reci koja prolazi kroz etnicki podeljeni grad Mitrovicu.

Niradz Sing, portparol UNMIK Odeljenja za pravosudje, objavio je prosle sedmice da su podignute nove optuznice protiv troje Albanaca i jednog Srbina, iz severne Mitrovice, polovine grada koju kontrolisu Srbi.

Hakif Mehmeti, Dzevdet Sulejmani i Driton Zeciri suocavaju se sa optuznicama koje idu od podsticanja nereda u Mitrovici do paljenja srpskih kuca u Gnjilanu i napada na policiju u Prizrenu. Srbin, Zivorad Cvetkovic, optuzen je za bombaski napad na vojnike KFOR u Mitrovici.

Medjunarodni tuzilac za Kosovo trenutno vodi 52 najteza slucaja, koji ukljucuju ubistva, spaljivanje srpskih kuca i crkava i organizaciju nereda.

Lokalni sudovi – koji vode jos 200 manje vaznih slucajeva koji se odnose na kradje, paljevinu i narusavanje reda – vec su doneli 15 presuda u rasponu od dva do sest meseci zatvora, i kazni u iznosima od oko 100 evra.

Rifat Abdulahu, predsednik opstinskog suda u Urosevcu, izjavio je da donosenje presuda protiv ljudi zbog ucesca u martovskim neredima nije bilo lako za albanske sudije: "Nalazimo se pod pritiskom i trpimo kritike gradjana koji ne odobravaju ove postupke. "Ali, drzimo se procedure i u mojoj opstini je vec nekoliko ljudi osudjeno na zatvorske kazne od 4 do 6 meseci."

Vecinska zajednica na Kosovu pretezno je neprijateljski raspolozena prema gonjenju Albanaca u vezi sa ovim neredima, za koje je nekoliko komentatora okrivilo ljude koji su dosli sa strane.

Resat Sahitaj, kolumnista nacionalistickih dnevnih novina Epoka e Re, tvrdi da su neredi delo placenika. "Svaki Albanac zna da srpske crkve nisu spalili demonstranti vec pojedinci koji su placeni iz nekih susednih zemalja", napisao je on.

Rasireno poricanje odgovornosti za nasilje podstaknuto je i stavom jedne od najstarijih kosovskih organizacija - Saveta za zastitu ljudskih prava i sloboda, KLMDNJ.

Bedzet Salja, direktor KLMDNJ, izjavio je za IWPR da ovo telo ne odobrava istrage u vezi sa neredima koje sprovode UNMIK policija i KFOR, jer su neka hapsenja obavljena samo na osnovu video snimaka.

"Za optuzivanje nekoga za ozbiljan zlocin kao sto je spaljivanje kuce ili ubistvo video snimak nije dovoljan", izjavio je Salja. "Potrebni su dodatni dokazi koji ce podrzati optuzbu."

Salja je izjavio da je talas hapsenja posle 17. marta "samo jos jedan pokusaj UNMIK-a da odgovornost sa svojih ledja prebaci na gradjane Kosova."

Nezadovoljstvo u javnosti naglo je poraslo posle 28. aprila sa hapsenjem Samija Lustakua, istaknutog bivseg ratnog vodje Oslobodilacke vojske Kosova, KLA, iz regiona Drenice.

Nekoliko hiljada lokalnih stanovnika iz okoline Drenice, starog uporista KLA, izrazilo je svoj protest narednog dana, zahtevajuci da Lustaku bude oslobodjen. Tri udruzenja ratnih veterana takodje su izdala upozorenja upucena UNMIK-u, u kojima se kaze da moraju "prestati, ili se suociti sa protestima sirom Kosova."

U pismu Nedzmija Lajcija, predsednika udruzenja veterana u Peci, uhapsenog zbog umesanosti u nerede, koje je procitano na ratnoj komemoraciji ove nedelje, neredi su opisani kao "gest uperen protiv moderne okupacije".

Vecina albanskih politicara govori o neredima kao o spontanom narodnom revoltu, a ne kao o seriji kriminalnih radnji ciji pocinioci moraju biti izvedeni pred lice pravde.

Neki pravni eksperti takodje podrzavaju stanoviste da su neredi u martu bili vise politicki nego kriminalno motivisani. Destan Rukici, pristinski advokat, izjavio je da ne treba preterivati sa naglasavanjem kriminalne namere "u slucaju ovih protesta i nereda, kojima su ljudi (jednostavno) izrazavali svoje nezadovoljstvo."

Arben Salihu, Muhamet Hajrulahu i Zana Limani su polaznici novinarskog kursa koji organizuje IWPR uz podrsku OEBS.