Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: uzavrela polemika o udzbenicima iz istorije

Zahtevi medjunarodne zajednice da se ublazi ton albanskih patriotskih sadrzaja u nastavnom programu razgnevili su autore mnogih skolskih udzbenika.
By IWPR Balkans

Udzbenici istorije na Kosovu nasli su se u sredistu kontroverzne polemike. Ucenik Genta Salihu kaze da je svestan cinjenice da je nastavni program iz istorije koja se predaje u njegovoj osnovnoj skoli "Ismail Cemali" u Pristini dobrim delom pristrasan, ali i da bi najnoviji zahtevi medjunarodne zajednice da se promeni sadrzaj ovih udzbenika mogli izazvati ozbiljan metez u javnosti.


"U nasim udzbenicima iz istorije kaze se da su Albanci jaci i pametniji od suseda. Pise da su propatili najvise, ali i da su najveci pobednici", kaze ovaj petnaestogodisnjak.


Salihuove lekcije iz istorije zasnivaju se na tekstovima osmisljenim tokom devedesetih za paralelni, poluilegalni skolski sistem koji su kosovski Albanci uspostavili da bi se suprotstavili drzavnim institucijama pod srpskom kontrolom.


Nakon sto je srpski lider Slobodan Milosevic ukinuo autonomiju Kosova 1989. godine, vecina Albanaca napustila je srpske skole koje su se finansirale iz drzavnog budzeta i ustanovila nezavisne obrazovne institucije cije su troskove sami pokrivali.


Udzbenici se nisu bitno promenili od 1999. godine kada je Srbija bila prisiljena da povuce svoje oruzane snage iz pokrajine, koja je ostala pod starateljstvom medjunarodne zajednice u pravno nedefinisanom statusu.


U ovom trenutku Savet Evrope trazi da se ton istorijskih tekstova u skolskim udzbenicima ublazi. U preporuci kosovskoj vladi koja je upucena u okviru procesa stabilizacije i pridruzivanja Evropskoj uniji, Savet Evrope je zatrazio da se do maja meseca 2004. godine kriticki analizira i izmeni nastavni program iz istorije.


Predstavnici Evropske unije i Ujedinjenih nacija zahtevaju da se istorija u skolama predaje na uravnotezeniji nacin kako se ne bi vredjala nacionalna osecanja manjinskih zajednica.


U svom pismu kosovskom ministarstvu obrazovanja, Francesko Bastalji, zamenik specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, naveo je da se u aktuelnim istorijskim udzbenicima podstice medjuetnicka mrznja sto predstavlja ozbiljnu prepreku na putu ka uspostavljanju multietnickog drustva.


Sven Lindholm iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, izjavio je da bi izrada nastavnog programa iz istorije koji bi bio prihvatljiv za sve zajednice mogla pomoci pri ubedjivanju Srba da odustanu od paralelnog skolskog sistema na Kosovu.


Autori udzbenika koji su se nasli na udaru kritike gnevno su reagovali. Fehmi Redzepi, politicki savetnik pri ministarstvu obrazovanja i autor udzbenika iz istorije kaze da Evropska unija i Ujedinjene nacije nisu cak ni precizno razjasnili koje su njihove konkretne zamerke.


Redzepi kaze da je pravi razlog koji stoji iza zahteva za promenama u istorijskim udzbenicima cinjenica da se u njima pominje albansko insistiranje na nezavisnosti Kosova, dok se u rezolucijama Ujedinjenih nacija Kosovo tretira kao pokrajina bivse Jugoslavije.


Jusuf Bajraktari, direktor Istorijskog instituta Kosova, naveo je da istorijski udzbenici sirom sveta teze promovisanju patriotskih osecanja i da su kosovski istoricari ucinili to isto. "Autori istorijskih knjiga ne mogu izbegavati pominjanje nekih ljudi samo zbog toga sto se prikazuju u losem svetlu", kaze on.


Ipak, neki pripadnici albanske zajednice slazu se sa stavovima da su tekstovi u skolskim udzbenicima problematicni. Jedna od primedbi je da se u njima prevashodno prikazuje istorija albanskog naroda umesto istorije Kosova.


To je u suprotnosti sa uobicajenom retorikom albanskih lidera na Kosovu koji kazu kako zele da izgrade identitet stanovnika Kosova koji bi obuhvatio sve etnicke zajednice, ukljucujuci i Srbe.


Enver Hasani, profesor medjunarodnog prava na Univerzitetu u Pristini, smatra da su tekstovi u skolskim udzbenicima neprofesionalni, dodajuci da su napisani u rigidnom komunistickom duhu.


U njima se, takodje, ukazuje previse obzira i postovanja prema najvecoj politickoj stranci u pokrajini – Demokratskom savezu Kosova, LDK. "LDK i njen lider Ibrahim Rugova kao i Oslobodilacka vojska Kosova, OVK, pominju se uz previse hvale i servilnosti", kaze Hasani.


Tragovi pristrasnosti u skolskim knjigama ne iznenadjuju posto LDK dominira ministarstvom obrazovanja, koje je zaduzeno za izradu istorijskih udzbenika.


Mada priznaje da postoje nedostaci u ovim knjigama, Hasani dodaje kako ga zamisao predstavnika medjunarodne zajednice o tome kako bi zapravo trebalo predavati istoriju podseca na stari komunisticki pristup. "Oni zele da se u knjigama ne pominje bilo kakav rat izmedju Albanaca i Srba, sto me asocira na stari slogan – "bratstvo i jedinstvo", ili insistiraju da se sve strane u sukobu prikazu kao jednako odgovorne."


Denisa Kostovicova, strucni saradnik pri cuvenoj Londonskoj skoli za ekonomiju, koja se specijalizovala za albanski paralelni skolski sistem, kaze da su udzbenici zamisljeni kao sredstvo za velicanje albanskog nacionalnog identiteta i promociju albanske stvari na Kosovu.


"U njima se prikazuju iskljucivo konfliktni aspekti duge istorije suzivota Srba i Albanaca na Kosovu", kaze ona, "pri cemu se nekriticki koristi ekstremisticki diskurs."


"Oni kazu da se genocid desavao svakih nekoliko godina. Istinske patnje i nepravda koje su Srbi naneli Albancima time se diskredituju. Ovim se podstice albanski osecaj ugrozenosti i mucenistva."


Kostovicova dodaje da se u srpskim istorijskim udzbenicima, koji se koriste u delu severnog Kosova pod srpskom kontrolom, Albanci prikazuju kao zlocinci i uljezi cija je namera da im preotmu Kosovo.


Na osetljivost ovog pitanja ukazuje i nedavna konferencija za stampu Ujedinjenih nacija kada je portparol Izabel Karlovic izazvala gnev prisutnih novinara opisujuci krvoprolice iz 1999. godine kao oruzani sukob, a ne kao rat.


Izabel Karlovic je na osnovu medjunarodne pravne definicije rata kao neprijateljstava izmedju dve drzave – a Kosovo nije bilo drzava – smatrala da je u pravnom smislu najprikladnije koristiti izraz "oruzani sukob".


Medjutim, upotreba takvog klinicki sterilnog izraza za dogadjaje koji su doveli do proterivanja oko pola miliona ljudi i smrti 10.500 lica, prema izvestaju Americkog udruzenja za razvoj nauke, razgnevilo je lokalne medije i istoricare.


Pomalo je iznenadjujuce da je malena turska zajednica u pokrajini, a ne kosovski Srbi, pokrenula ovo pitanje.


U januaru su predstavnici kosovskih Turaka zvanicno stavili prigovor na jednu sliku u istorijskim udzbenicima na kojoj srednjovekovni albanski junak na konju gazi po zastavi Otomanskog carstva.


Kosovski Turci imali su primedbe na upotrebu ove slike, ali i opisa 500 godina turske vladavine u ovom delu Balkana kao zlocina nad kosovskim Albancima.


Bajraktari je uzvratio rekavsi da najmanje cetrdeset ustanaka i pobuna Albanaca protiv Otomanskog carstva daje za pravo albanskim istoricarima da ovaj period opisu na takav nacin.


Cini se da ce promene u udzbenicima iz istorije na Kosovu uvek uznemiriti nekoga imajuci u vidu trenutnu situaciju u pokrajini opterecenu brojnim politickim problemima.


Neki od onih koji su direktno pogodjeni imaju prilicno pragmatican stav po ovom pitanju. "Skeptican sam u vezi sa lekcijama iz istorije u nasim udzbenicima, ali uvek ih naucim dobro kako bih dobio najvisu ocenu", kaze Gent Salihu. "Uz bolje ocene cu imati bolje sanse da se upisem u neku medjunarodnu visoku skolu."


Alma Lama je novinarka Radio-televizije Kosova, RTK.