Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KOSOVO: UJEDINJENE NACIJE POSTAVLJAJU USLOVE

Nasilje i neredi koji su izbili proslog meseca nisu uticali na odlucnost predstavnika medjunarodne zajednice da primoraju kosovske lidere da igraju po njihovim pravilima.
By Artan Mustafa

Predstavnike vlasti na Kosovu cekaju veliki izazovi, ako zele da ispune postavljene uslove u pogledu demokratije i ljudskih prava koje je odredila Misija Ujedinjenih nacija, nakon sto je talas nasilja proslog meseca ostavio za sobom dvadesetoro mrtvih i 900 povredjenih.


Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, objavila je 31. marta dokument na 120 strana u kojem se izlaze ambiciozan plan za ispunjavanje osam kljucnih "standarda" koji treba da budu ostvareni pre nego sto otpocnu planirani pregovori o konacnom statusu Kosova polovinom 2005. godine.


Ovi standardi se ticu gradjenja institucija, vladavine prava, slobode kretanja, povratka izbeglica, ekonomskog rasta, imovinskih prava, dijaloga izmedju Pristine i Beograda i obezbedjivanja profesionalnosti u radu Kosovskog zastitnog korpusa, KPC.


Lokalni analiticari izjavljuju da nisu uvereni da ce pritisak da se ovi standardi ostvare dati uspeha, pozivajuci se na nepovratno narusene etinicke odnose, politicke podele u albanskoj zajednici, prisustvo albanskih i srpskih ekstremista, i rasireno uverenje da medjunarodna zajednica koristi taktiku odugovlacenja da bi izbegla direktno suocavanje sa neugodnim pitanjem konacnog statusa.


Generalni okvir izlozene politike "Standarda za Kosovo" Ujedinjenih nacija predstavio je krajem 2003. godine Mark Grosman, podsekretar SAD, kao paralelni put kojim bi se Kosovo moglo pribliziti integraciji u Evropsku uniju, s obzirom na neobicni status koji ima, kao de fakto UN protektorat koji nominalno ostaje deo Srbije.


Albanska vecina na Kosovu zeli nezavisnost, dok Beograd i mala srpska manjina zele da Kosovo ostane deo Srbije.


Prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice, UNHCR, kada su se srpske trupe povukle u junu 1999. godine, posle zavrsetka vazdusne kampanje NATO, oko 130.000 lokalnih Srba napustilo je Kosovo. U periodu od 2000. do 2004. godine vratilo se samo 4.958 Srba. Za samo dva dana, 17. i 18. marta ove godine, u neredima je raseljeno jos 4.000 Srba.


Pod pritiskom osuda nasilja koje je uputila medjunarodna zajednica kosovska vlada je brzo reagovala da bi smanjila nastalu stetu, i odvojila fond od 5 miliona evra za popravku 286 spaljenih srpskih kuca u razlicitim enklavama.


Albanski lideri takodje su 3.aprila objavili otvoreno pismo u kojem pozivaju na pomirenje dve zajednice. U pismu, predsednik Kosova Ibrahim Rugova, premijer Bajram Redzepi i drugi lideri konstatuju da su neredi "pokazali kolika je steta koju Kosovo trpi kada smo podeljeni mrznjom i strahom", i dodaju: "Niko nije pobedio. Samo je Kosovo izgubilo."


Mada su lideri tri vodece albanske stranke - Rugova, Hasim Taci i Ramus Haradinaj - pozurili da osude nasilje, sefovi nekih partijskih ogranaka i lokalni zvanicnici izrazavali su i drugacija misljenja.


Ali Lajki, gradonacelnik Peci i clan Rugovine Demokratske lige Kosova, LDK, predvodio je 18. marta veliku povorku koja je posla da polozi cvece u blizini srpske enklave Bjelo Polje na mestu na kojem je dan ranije poginuo jedan od albanskih demonstranata. Demonstrant je ubijen nakon sto je napao pripadnika UNMIK policije koji je pokusavao da zaustavi masu koja je zapalila 22 kuce. Ima ironije u tome sto su u pitanju kuce za smestaj Srba povratnika koje su sagradjene tek prosle godine.


Istog dana, jos jedan pokrajinski lider, Gani Krasnici, predsednik opstine Maliseva i clan Tacijeve Demokratske partije Kosova, PDK, izdao je saopstenje kojim osudjuje UNMIK i KFOR i upadljivo izostavlja bilo kakav poziv na obustavljanje napada na srpske kuce.


Dokument koji definise UN standarde zahteva mnogo vise od samog izrazavanja dobre volje. Na strani 56 nalazi se odredba koja ce za albanske lidere predstavljati narocito gorku pilulu - centralne institucije moraju smeniti "predstavnike opstinskih vlasti i lidere partijskih ogranaka koji su kroz svoje javne istupe i postupke doprineli izbijanju nasilja prema pripadnicima zajednice".


Premijer Redzepi jasno je pokazao da mu ovaj zahetv nije po volji. Na sastanku sa sefom UNMIK-a Harijem Holkerijem 2. aprila zahtevao je da se ovaj uslov izbaci iz dokumenta. Ilir Deda, koordinator za standarde pri vladi Kosova i Redzepijev savetnik, izjavio je da je premijer rekao Holkeriju da bi kaznjavanje ljudi za izjave koje su davali mnoge podsetilo na politiku koju je Jugoslavija vodila osamdesetih i devedesetih godina, kada su vlasti osudjivale albanske nacionaliste kao "iredentiste" i "separatiste".


Mimoza Kusari, portparol vlade Kosova, takodje nije pokazala entuzijazam. "Ako policijska istraga pokaze da je bilo ko od kosovskih zvanicnika bio umesan u nasilje, takvi ljudi moraju biti izvedeni pred lice pravde, ali ne mozete ocekivati od nas da dajemo otkaze ljudima zbog njihovih politickih uverenja", izjavila je ona.


Mala je verovatnoca da ce UN popustiti. Koordinator za strategiju u UNMIK-u Karne Ros tvrdi da je "svaka rec plana dogovorena sa vladom (Kosova) i sada se ocekuje da plan bude implementiran".


Lokalni posmatraci strahuju da bi javno uklanjanje zvanicnika sa njihovih polozaja dovelo do zaostravanja tenzija u albanskom drustvu, sto bi doprinelo daljem sirenju rascepa koji se tako jasno pokazao prilikom martovskih nereda.


Takve podele su postale ocevidne i unutar najvecih albanskih stranaka kao sto su LDK i PDK.


Lider PDK Hasim Taci, koji je nekada bio lider Kosovske oslobodilacke armije, KLA, 18. marta nedvosmisleno je osudio nasilje, dodajuci: "Nismo se borili za Kosovo samo za Albance, vec za jednaka prava svih gradjana bez obzira na njihovu etnicku pripadnost".


Ali, samo dan ranije, Jakup Krasnici, sekretar PDK i ministar za javnu upravu, izneo je drugaciji stav. Odbio je da potpise zajednicku izjavu UNMIK-a i albanskih lidera kojom se osudjuje nasilje i opisao proteste kao "legitimne" mada su oni vec postali nasilni.


Dodatna prepreka ispunjavanju UN standarda jeste stav kosovskih Srba. Odlucni da ne ucine i ne kazu nista sto bi moglo doprineti napretku Kosova na putu do nezavisnosti, jos pre izbijanja martovskih nereda odbili su da uzmu ucesca u politici UN standarda.


"Trazili smo da UNMIK garantuje da implementacija standarda nece imati za rezultat nezavisno Kosovo", objasnio je Dragisa Krstovic, predstavnik srpske koalicije Povratak. "Ali oni nisu razmatrali nas zahtev."


I Ros i Ilir Deda, koordinator za standarde pri vladi Kosova, slozili su se da bi proces implementacije standarda mogao biti ometen od strane ektremista na obe strane. "Neprijatelji standarda su albanski i srpski ekstremisti", izjavio je Deda, svestan da ce obezbedjivanje odrzivog povratka Srba biti najvazniji i najtezi UN standard koji treba ispuniti.


Drugi glasovi izrazavaju strahovanje da bi dalje odlaganje suocavanja sa pitanjem konacnog statusa Kosova od strane medjunarodne zajednice moglo dovesti do radikalizacije albanskog drustva, bez obzira na delovanje ekstremista.


"Proces nece ugroziti ekstremisti, jer oni nemaju na raspolaganju dovoljno potencijala da bi to ucinili", izjavio je Skeljzen Malici, analiticar sa Kosova.


"Ali, ako je ovo proces koji medjunarodna zajednica koristi samo da bi dobila na vremenu, i ako se zadrzi status quo, Kosovo ce postati nova Palestina - sa mnogo nasilja i cestim ubistvima."


Uprkos takvim surovim predvidjanjima, UNMIK ostaje uveren da je politika "standardi-pre-statusa" u ovom slucaju ispravna. Zvanicnici brane proces za koji tvrde da ce albanskoj vecini pruziti priliku da pokaze da li je u stanju da upravlja zemljom.


Ros izjavljuje da ova politika ima za cilj da doprinese brojnim promenama na Kosovu koje treba da olaksaju donosenje odluke o statusu protektorata.


"Mislim da je malo verovatno da ce neko uspeti da blokira ovaj proces, jer ga podrzavaju medjunarodna zajednica i vecina lokalnih lidera", izjavljuje Ros za IWPR. "Zato ne ocekujem neuspeh."


Marsi Ris, sef predstavnistva SAD u Pristini zauzima slican stav. "Proces implementacije standarda ne predstavlja odugovlacenje u resavanju pitanja statusa. Naprotiv, ispunjavanje standarda ce pribliziti Kosovo resavanju konacnog statusa", kaze Ris.


Da li ce ovakav pristup naici na prihvatanje, tesko je predvideti. Ostaju strahovanja da ce obicni ljudi, ako shvate da je vecinu standarda nemoguce ispuniti do polovine 2005. godine, zakljuciti da su standardi zamka, postavljena da bi se sprecilo donosenje odluke o tome u kavoj vrsti drzave ce ziveti u buducnosti.


Artan Mustafa je novinar novinske agencije KosovaLive. Jeta Dzara je menadzer IWPR projekta na Kosovu.