Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: Strahovanja oko prenosa nadleznosti

"Prenos ovlascenja" sa medjunarodne zajednice na lokalne organe vlasti suocava se sa nizom izazova.
By Alma Lama

Sve je izrazenija zabrinutost zbog prenosa ovlascenja na Kosovu, nakon srpskog bojkota sastanka zajednicke komisije 8. aprila ciji je cilj upravo bio prenos nadleznosti sa Ujedinjenih nacija na kosovsku vladu.


Srbi u medjunarodnom protektoratu strahuju da ovaj sastanak predstavlja pocetak kretanja ka nezavisnom Kosovu u kome bi imali malo ili nimalo vlasti.


Medjutim, mada su neki u protektoratu jos uvek obazrivi u vezi sa pravim znacenjem prenosa nadleznosti na lokalne organe vlasti, vecina Albanaca cvrsto veruje da se uloga kosovske vlade mora znacajno prosiriti.


Ramus Tahiri, politicki savetnik predsednika kosovske skupstine, uveren je da kosovski Albanci mogu da znatno bolje upravljaju zemljom nego sto je to cinila Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, tokom protekle cetiri godine.


"Kljucna stvar je da UNMIK ima budzet do 2006. godine i oni moraju poceti da prenose ovlascenja na lokalne administratore koji govore jezik, poznaju mentalitet, a ovde zauvek ostaju za razliku od onih koji su tu po osnovu sestomesecnih profesionalnih ugovora", izjavio je Tahiri za IWPR.


Mada su znacajne nadleznosti koje obuhvataju budzet, poreze i celokupnu fiskalnu politiku prenete na lokalne organe vlasti, UNMIK ce ipak zadrzati ovlascenja u oblasti odbrane, pravosudja i diplomatskih odnosa.


UNMIK je, medjutim, obazriviji u pogledu drugih nadleznosti za koje se Vlada Kosova nada da ce ih preuzeti. "Ako zelite da ponesete nesto tesko, onda su vam potrebne jake ruke", rekao je za IWPR Sajmon Hejzlok, portparol UNMIK-a.


"Sada oni znaju sta znaci prenos ovlascenja, znaju da su potrebni kvalifikovani ljudi koji bi se time bavili, a takvih nema dovoljno, tako da to nije tako jednostavno kao sto su mislili. Sada, zaista, znaju sta znaci ne ucestvovati u vlasti duze od jedne decenije."


Manjak profesionalizma je kljucni problem sa kojim se suocava nova vlada, smatra Hejzlok. Pod Milosevicevim rezimom, Albanci nisu ucestvovali u vrsenju vlasti tako da mnogi zvanicnici koji predvode kosovske institucije nemaju prethodnog iskustva na koje bi se mogli osloniti. Kada ih suocite sa bilo kakvim nedostacima i greskama u njihovom poslu, oni pokusavaju da se pravdaju ili prebacuju krivicu na druge", kaze Hejzlok.


Zvanicnici izvan Kosova takodje su izrazili zabrinutost zbog preuranjenog prenosa nadleznosti u pokrajini. U Beogradu je potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic izjavio u jednom intervjuu prosle nedelje za UNMIK radio da problem, prema njegovom misljenju, nije sam cin prenosa ovlascenja vec trenutak u kome se to cini. "U principu, mi nismo protiv prenosa nadleznosti na lokalne organe vlasti, ali nama predstavlja problem vreme i nacin na koji se to cini", rekao je on.


Premijer Kosova Bajram Redzepi priznao je da njegova vlada nema jasnu strategiju za prenos nadleznosti.


Prema Redzepiju, delom je to posledica cinjenice sto prosecna plata vladinog sluzbenika od 270 eura mesecno tesko moze da predstavlja motivaciju za visoko obrazovane kadrove koji radije rade za medjunarodne organizacije za najmanje dvostruko vecu platu.


Ipak, cak i entuzijasti kao sto je Tahiri, koji tvrdi da se kosovska vlada moze nositi sa novim ovlascenjima, priznaju da postoji izazov koji ce se veoma tesko prevazici.


Mnogi u vladi strahuju da kosovski Srbi zauzimaju sve radikalniji stav zbog prenosa nadleznosti na pokrajinske organe vlasti.


Dan nakon sto je radna grupa za prenos ovlascenja zapocela razgovore o tom pitanju, kosovski Srbi su organizovali demonstracije u Gracanici, srpskoj enklavi u sredisnjem delu pokrajine, noseci transparente protiv nezavisnosti.


Prenos nadleznosti je od dugorocnog znacaja kako za Albance tako i za Srbe. Albanci, medju kojima mnogi zele suverenost, posmatraju ovaj proces kao priliku za dokazivanje da su sposobni da upravljaju sopstvenom drzavom.


Mehmet Hajrizi, sekretar predsednika vlade, kaze: "To je veoma vazno jer ce imati uticaja na nacin na koji Kosovo ispunjava standarde koje je medjunarodna zajednica navela kao glavne preduslove za nasu nezavisnost."


Zvanicnici su se do sada pozalili da njihov ograniceni mandat onemogucava efikasan rad. UNMIK insistira da nekompetentnost sadasnje kosovske vlade pri upraznjavanju njenih ogranicenih ovlascenja znaci da jos uvek nije zasluzila vece nadleznosti. "Kada se nadju u teskoj situaciji, isuvise veliki broj lokalnih zvanicnika dizu ruke i traze od UNMIK-a da im pomogne", tvrdi Hejzlok.


"Nefunkcionisanje poreskog sistema jedan je od najuocljivijih primera", kaze on, dodajuci da je kosovska vlada od 40.000 firmi koje se su registrovane na Kosovu uspela da prikupi poreze od 2.000 - sto znaci da 95 odsto firmi uopste ne placa porez. Cak ni Elektroprivreda Kosova, najvece javno preduzece u pokrajini, nije platilo porez.


Tahiri se ne slaze s tim navodima i tvrdi da je UNMIK najvisa vlast kada se radi o delotvornosti i sprovodjenju poreskih propisa.


Dok se igra prebacivanja krivice i odgovornosti nastavlja, cini se da bi se proces, koji se, u teoriji, naziva "prenosom kompetencija", moze u praksi izvrnuti u prenos nekompetentnosti - sa UNMIK-a na Vladu Kosova.


Alma Lama je redovni saradnik IWPR-a.