Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: Porodice nestalih Albanaca traze pravdu

Rodjaci nestalih nadaju se da ce krivicni postupak spreciti politicku zloupotrebu pitanja nestalih lica.
By IWPR Balkans

Porodice Albanaca otetih za vreme rata na Kosovu podnose tuzbu protiv kidnapera da bi sprecili eventualni pokusaj lokalnih politicara da slucaj njihovih nestalih rodjaka upotrebe kao adut u pregovorima sa Beogradom.


Oni se nadaju da ce pokretanje krivicnog postupka odvratiti albanske lidere od pokusaja da iskoriste pitanje nestalih lica kako bi stekli poene u pregovorima na kojima ce se razmatrati prakticni problemi koji se moraju razresiti pre razgovora srpskih i kosovskih predstavnika o buducem statusu pokrajine.


Porodice 114 nestalih albanskih muskaraca iz sela Mala Krusa zele da podignu krivicnu prijavu protiv 54 Srbina i dvojice Roma koje su naznacili kao odgovorne za otmicu njihovih rodjaka krajem marta 1999. godine.


Podnosioci tuzbe ne zele u ovom trenutku da obelodane imena navodnih kidnapera, ali se veruje da je rec o srpskim policajcima i pripadnicima paravojnih formacija od kojih su neki ziveli na Kosovu pre rata.


Rodjaci nestalih lica, kojima pomaze mreza lokalnih nevladinih organizacija, podnela je prosle nedelje krivicnu prijavu - prvu te vrste na Kosovu - javnom tuzilastvu pri Okruznom sudu u Pristini.


Prema podacima UNMIK-ove kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu, OMPF, oko 3.638 ljudi - medju kojima je 2.842 albanske nacionalnosti - nestalo je tokom rata i do danas se o njima nista ne zna, mada mnogi veruju da su verovatno pogubljeni nakon otmice.


Pitanje nestalih lica kao i povratak Srba na Kosovo, snabdevanje elektricnom energijom, telekomunikacije, putna dokumenta i registarske tablice za motorna vozila nasla su se na dnevnom redu za razgovore izmedju Beograda i Pristine. Teziste ce biti na resavanju prakticnih i tehnickih problema koji uticu na medjusobne odnose.


Razgovori su zapoceli proslog meseca, a ocekuje se da ce potrajati najmanje godinu dana. Smatraju se uvodom u veoma teske pregovore o konacnom statusu medjunarodnog protektorata.


Portparol porodica iz sela Mala Krusa, Agron Limani, koji je radio na prikupljanju svedocenja za krivicnu prijavu, veruje da je sud iskljucivo nadlezan za pitanje nestalih lica, te da to ne moze biti predmet pregovora. "Ne mozete stavljati u istu ravan registarske tablice i elektricnu struju sa problemom nestalih lica i tela nastradalih koja nisu vracena porodicama", kaze Limani, kome je tokom rata nestalo sest clanova porodice.


Albin Kurti iz Kosovske akcione mreze, KAN, dela saveza nevladinih organizacija koje podsticu albanske porodice da podnesu krivicne prijave, kaze: "Mi zelimo pravdu... pregovori obicno podrazumevaju kompromise, a mi ne zelimo bilo kakve kompromise po pitanju nestalih osoba."


Rodjaci nestalih lica i oni koji ih podrzavaju takodje smatraju da ce Beograd - cak i u slucaju da albanski politicari iskreno pokusaju da utvrde sta se desilo sa nestalim osobama - jednostavno okrenuti stvari naglavce i insistirati da se Pristina pozabavi pitanjem nestalih Srba i raseljenih lica tokom sukoba sto vlasti u Pristini, do sada, nisu bile spremne da ucine.


Sef UNMIK-ove kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu, Hoze Pablo Barajbar, uveravao je novinare IWPR-a da pitanje nestalih osoba albanske nacionalnosti nece biti predmet trgovine na pregovorima, ali je dodao da je neizbezna rasprava o tom problemu.


"Nije lako razgovarati o ovom pitanju, a mozda to nije ni politicki korektno, ali morate da razgovarate o tome ako zelite da resite problem i saznate sta se desilo tim ljudima", kaze Barajbar.


Mada je odluka o podnosenju krivicnih prijava u velikoj meri u vezi sa razgovorima izmedju Beograda i Pristine, ona takodje ukazuje na znacajnu promenu u stavu porodica nestalih lica.


Do nedavno su mnogi bili uvereni da su njihovi bliznji jos uvek zivi i zatoceni u tajnim zatvorima u Srbiji, te da bi ih pokretanje krivicnog postupka ili bilo kakav publicitet mogao ugroziti.


Medjutim, porodice nestalih se sve vise mire sa cinjenicom da su oteti muskarci najverovatnije ubijeni, ali su odlucne u nameri da pravda bude zadovoljena.


Bedzet Salja, direktor Saveta za zastitu ljudskih prava i sloboda, KLMDNJ, veruje da ce krivicni postupak podstaci porodice nestalih, koje jos uvek ocajnicki veruju da su njihovi rodjaci negde zatoceni, da se suoce sa stvarnoscu.


"Nema nacina da se vise od 3.000 ljudi negde skriva citave cetiri godine, a da niko nista ne cuje o njima. Imajuci u vidu brojnost osoblja koja je potrebna da bi se opsluzivali zatvori sa tolikim brojem zatvorenika, prosto je nemoguce to drzati tako dugo u tajnosti", smatra Salja.


Teki Boksi, advokat Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, kaze da je krajnje vreme da se porodice nestalih obrate sudu, cak i u slucaju da su neki od nestalih jos uvek zivi.


"Do sada su se sudski postupci vodili iskljucivo za one koji su poginuli tokom rata na Kosovu, ali nije pravedno da se uskrati pravda porodicama nestalih samo zbog toga sto nemaju telo nestalog kojim bi dokazali da je izvrsen zlocin. Uzimanje velikog broja talaca takodje je zlocin", kaze on.


Ako pristinski javni tuzilac prihvati krivicne prijave porodica iz Male Kruse, osumnjicenima ce se verovatno suditi u odsustvu jer je malo verovatno da ce ih Beograd izruciti kosovskim vlastima.


Ipak, porodice nestalih i oni koji ih podrzavaju veruju da ce moguce okrivljujuce presude u izvesnoj meri zadovoljiti pravdu i, makar, odvratiti raseljene kosovske Srbe umesane u zlocine od povratka na Kosovo.


Alma Lama je novinar Radio Televizije Kosovo, RTK, a Jeta Dzara je menadzer IWPR projekta za Kosovo.