Kosovo: Politicko ubistvo dan posle izbora
Simpatizeri opozicione stranke osumnjicen za politicki motivisano ubistvo posle zavrsetka lokalnih izbora.
Kosovo: Politicko ubistvo dan posle izbora
Simpatizeri opozicione stranke osumnjicen za politicki motivisano ubistvo posle zavrsetka lokalnih izbora.
Mada su kosovski lokalni izbori odrzani 26. oktobra ocenjeni kao najuspesniji izbori u pokrajini od kada je medjunarodna zajednica preuzela kontrolu, ubistvo Uke Biticija unelo je izvesnu dozu uznemirenosti.
Visi partijski zvanicnik Rugovinog Demokratskog saveza Kosova, LDK, i predsednik lokalne samouprave u Suvoj Reci, ubijen je dan nakon sto je njegova stranka osvojila apsolutnu vecinu u okrugu.
Mimo toga, odziv biraca od 54 odsto se ocenjuje kao veliki uspeh. Izrazavajuci svoje olaksanje koje dele i mnogi medjunarodni zvanicnici, Paskal Fieski, sef misije OEBS-a na Kosovu, izjavio je da su "dostignuti evropski standardi" na kosovskim izborima.
Rugovina partija izgubila je tri opstine u kojima je vlast presla u ruke Demokratske stranke Kosova, PDK, Hasima Tacija, i Saveza za buducnost Kosova, AAK - Lipljan, Decani i Malisevo. Takodje je ugrozena kontrola LDK nad gradovima kao sto su Prizren, Pec, Djakovica i Klina. Stranka je ocuvala vecinu u glavnom gradu pokrajine - Pristini i u regionalnim centrima kao sto su Gnjilane, Mitrovica i Urosevac.
Sveukupno, LDK je sacuvala vlast u 16 od 30 kosovskih opstina. Srpski kandidati su osvojili vecinu u opstinama sa pretezno srpskim zivljem - Leposavicu, Zubinom Potoku, Zvecanima i Strpcima. Medjutim, Srbi nece biti zastupljeni u ostalim opstinama gde su Srbi bojkotovali izbore.
UNMIK policija uhapsila je dva lica, Jetulu i Mentor Kriezijua, militantne pripadnike PDK iz jakog uporista ove stranke u Lesanima, osumnjicene za ubistvo Uke Biticija. Zvanicnici su izjavili za IWPR da je ovaj politicar ubijen nakon sto je konvoj sa aktivistima i pristalicama LDK koji su proslavljali izbornu pobedu prosao ulicom kroz Lesane.
Jedna grupa militantnih pripadnika PDK zaustavila je konvoj i otvorila vatru kada su aktivisti LDK odbili da uklone partijske zastave sa svojih vozila. Bitici i dvojica njegovih telohranitelja, Bajram i Bafti Bitici, su smrtno stradali.
Rugova, predsednik Kosova i istovremeno stranacki lider LDK, opisao je ovaj napad kao politicki motivisano ubistvo i sugerisao je UNMIK policiji i medjunarodnim trupama iz KFOR-a da "preduzmu sve zakonske mere radi hapsenja pocinilaca zlocina".
Obracajuci se javnosti preko televizije, Rugova je podsetio na ostala ubistva partijskih zvanicnika LDK tokom protekle tri godine i proglasio je dan Biticijeve sahrane sledeceg utorka danom zalosti.
Visoki zvanicnik PDK, Fatmir Limaj, osudio je ubistvo, ali je apelovao na kosovske Albance da "ne ispolitizuju incident". Malo je verovatno da ce njegove reci ublaziti zebnju javnosti zbog militantnog nastupa pripadnika PDK. Ove pristalice cvrste linije preziru Rugovu zbog njegovog "meke" politike tokom oruzanog sukoba 1998. i 1999. godine na Kosovu.
Portparol UNMIK policije, Derek Cepel, rekao je da je Biticijevo ubistvo posledica izliva gneva zbog izbornih rezultata. On je dodao kako veruje da je motiv za ubistvo iskljucivo politicke prirode.
Cepel ipak iskljucuje mogucnost organizovane zavere protiv Biticija i kaze da je policija sakupila dovoljno dokaza protiv uhapsenih lica, a istrazni sudija UNMIK-a im je produzio pritvor na 30 dana.
Cini se da je ubistvo Biticija izolovan slucaj. Solidan ucinak PDK na izborima, koji je obezbedio znacajno uvecanje podrske, proistekao je iz stranacke kampanje u prilog vladavini prava, civilnog drustva i koegzistencije razlicitih politickih snaga. Bilo koji pokusaj da se podrije ovaj imidz vratio bi se kao bumerang i za posledicu imao gubitak podrske javnosti, a upravo se to desilo ovoj partiji na proslim pokrajinskim izborima 2000. godine.
Posle oruzanog sukoba sa Srbijom 1999. godine, privremena vlada je preuzela kontrolu nad Kosovom pod vodjstvom sadasnjeg lidera PDK, Hasima Tacija. Medjutim, ratoborna partijska retorika koja za metu uzima politicare koji nisu direktno povezani sa OVK dovela je do gubitka simpatija javnosti.
Tacijeva stranka je izgubila u dva navrata na izborima koji su usledili, ukljucujuci poslednje izbore proslog novembra. Posle toga, partija je promenila svoj imidz i sada promovise toleranciju i koegzistenciju izmedju razlicitih politickih grupa.
Biticijevo ubistvo budi sumnje u iskrenost stranackog vodjstva kada se zalaze za koegzistenciju. Sklonost nasilju nekih clanova stranke pokazuje da partija nije uspela da se resi ekstremizma u svojim redovima. U najboljem slucaju, moze se reci da zauzima neodredjene stavove o takvom ekstremizmu trudeci se da ignorise sistematske napade na aktiviste LDK.
Talas postizbornog nasilja protiv stranackih zvanicnika naneo je ozbiljan udarac LDK. Jedan partijski zvanicnik je izjavio za IWPR da se clanovi stranke ustezu od preuzimanja partijskih funkcija zbog ovakvog zastrasivanja koje predstavlja glavni uzrok opadanju nivoa aktivnosti LDK.
Ubrzo posle opstinskih izbora 2000. godine, covek koji je vodio kampanju LDK i najblizi Rugovin saradnik, Dzemail Mustafa, ubijen je na ulazu u svoj stan. Nekoliko meseci kasnije, Ismet Raci, predsednik opstine Klina i lokalnog ogranka LDK, usmrcen je dok se stepenicama spustao iz svog stana.
Posle proslogodisnjih parlamentarnih izbora, Smajl Hajdaraj, visi zvanicnik LDK i poslanik kosovskog parlamenta, ubijen je u svojoj zgradi. UNMIK policija nije razresila nijedno od ovih ubistava, ali se veruje da predstavljaju deo organizovane kampanje terora nad clanstvom LDK.
Poslednje ubistvo ce verovatno povisiti politicke tenzije. Na Biticijevoj sahrani u selu Semetiste se okupilo oko 100.000 ljudi koji su slusali zapaljive govore partijskih zvanicnika LDK. Jedan od govornika je rekao da je ovo ubistvo delo onih koji "ubijaju nocu, a placu danju". Cini se da se ova zaoka odnosi na PDK.
Nedavno ubistvo ukazuje na teskoce sa kojima se suocava Kosovo na svom sporom i mukotrpnom putu ka demokratiji. Glasaci su nedvosmisleno iskazali svoju privrzenost ovom procesu. Sada je neophodna cvrsta podrska koju ce omoguciti uspostavljanje vladavine prava, sto je duznost medjunarodne zajednice.
Arben Cirezi je politicki analiticar i redovni saradnik IWPR-a.
