Kosovo: Policija se suocava sa zidom cutanja

"Za mene je to bilo kao da je ponovo rat," kaze taksista. "Nastala je panika kada su napadaci izresetali mecima Mercedes i jednu prodavnicu u blizini."

Cetrdesetogodisnji Albanac deluje smireno dok ispija caj ispred lokala sa poker aparatima u Peci, gradu na zapadu Kosova. Mada se napad odigrao pre dve sedmice, odbija da se predstavi reporterima IWPR-a dodajuci da je uvek na oprezu kako se ne bi ponovo nasao usred slicnog incidenta sa pucnjavom.

Tri osobe su smrtno nastradale u pucnjavi 2. avgusta, ukljucujuci dve albanske devojcice – Florina Keljmendi, stara 11 godina, i Antigona Dudusaj, stara 14 godina, koje su se nalazile u prodavnici u trenutku kada su je zasuli rafali iz vatrenog oruzja.

Niko nije uhapsen i nejasno je ko su bile ubice. Mestani prosto kazu da je ovaj napad u vezi sa rivalskim poslovnim interesima.

Taksista priznaje da ne bi otisao u policiju cak i da je prepoznao napadace, mada je gnevan zbog tragicne smrti dve devojcice. "Zasto bih rizikovao sopstveni zivot da pomognem policiji u resavanju zlocina unutar grupe ljudi koji su se obogatili preko noci radeci sumnjive poslove?" pita se on.

Kako objasnjava, oni koji se prijave da svedoce mogu ocekivati odmazdu. Njegova nespremnost da svedoci protiv kriminalaca je uobicajena pojava. To je jedan od razloga zbog koga nasilna krivicna dela ostaju uglavnom ostaju nekaznjena na Kosovu.

U Peci i okolini ucestala su ubistva. Prema podacima medjunarodne policije na Kosovu, ove godine su se vec odigrala 22 ubistva sto je za tri vise nego tokom citave 2002. godine. Sest osoba je nastradalo u ovakvim incidentima ovog meseca, a polovina zrtava su deca.

Uzroci su razliciti – neka od ubistava su u vezi sa organizovanim kriminalom i rivalstvom u poslovnim transakcijama, dok su ostala posledica tradicionalnih krvnih osveta izmedju albanskih familija. Jedan covek je poginuo, a druga dvojica su povredjeni 9. avgusta kada se njihovo vozilo naslo pod paljbom u selu Donja Jablanica. Veruje se da je to bio slucaj krvne osvete.

Etnicko nasilje izmedju kosovskih Albanaca i Srba koji jos uvek zive u pojedinim enklavama je i dalje uznemirujuca pojava. Dvojica mladih Srba – Pantelija Dakic, star 11 godina, i Ivan Jovovic, star 20 godina – su ubijeni 13. avgusta dok su se kupali sa grupom svojih drugara u reci u blizini sela nastanjenog Srbima, Gorazdevac. Kada je episkop Srpske pravoslavne crkve Artemije dosao da izrazi svoje saucesce porodicama nastradalih, on nije imao previse reci utehe. "On nije prvi i nece biti poslednji," rekao je Pantelijinom ocu.

Kakvi god da su uzroci ovim incidentima, ovogodisnji talas ubistava ima jednu zajednicku odliku - nema verodostojnih svedoka i nije bilo nikakvih hapsenja, cak i kada su se napadi dogadjali usred dana.

Medjunarodna policija na Kosovu se zali da niko od potencijalnih ocevidaca ne zeli da svedoci bez obzira da li su u ubistva umesani pripadnici istih ili razlicitih etnickih zajednica.

"Cak i kada se zlocin dogodi usred dana, i dalje nemamo svedoke," kaze Ferhat Abel, sef policije Misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu, UNMIK, u Peci.

Bojazan od pretnji i zastrasivanja medju potencijalnim svedocima je ozbiljan problem. Policija nije bila u stanju da pronadje bilo koga ko bi bio spreman da svedoci o ubistvu dva mlada Srbina. Napadaci su pobegli prema albanskom selu Zahac. Lokalni policajci su rekli IWPR kako veruju da je neko u selu video ubice, ali niko se nije ponudio da pruzi bilo kakve informacije.

Antoneta Kastrati, stara 22 godine, tipican je primer mestana iz Zahaca koji bi nerado progovorili u slucaju da su videli nesto. "Ubistvo srpske dece je uzasno za nase selo," rekla je IWPR-u. "Ali da sam videla nesto, dvaput bih razmislila pre nego sto bih se odlucila da svedocim jer bi to moglo da dovede u ozbiljnu opasnost ne samo mene, vec citavu moju porodicu."

Ne radi se samo o strahu – albanska zajednica je sklona rezervisanom i povucenom stavu prema drugima, a pogotovo prema vlastima. Pod srpskom vladavinom – posebno za vreme rezima Slobodana Milosevica – mnogi kosovski Albanci su izbegavali kontakt sa organima vlasti drzave koju su smatrali svojim neprijateljem. Kada bi nastali problemi, oslanjali bi se na porodicu i sopstvenu zajednicu pri resavanju tih problema umesto odlaska u policiju.

Kejsi Dzonson, mirovni aktivista koji zivi u Zahacu, kaze za IWPR kako je "cinjenica da ljudi ne zele da odu tako daleko i izdaju pripadnike sopstvene zajednice [u interesu] pravde ukorenjena u lokalnu kulturu".

"Za vecinsko stanovnistvo na Kosovu, policija i drzava su dugo vremena bili neprijatelji. Ljudi su se oslanjali na svoje porodice i stitili su jedni druge od drzave koja ih je ugnjetavala," kaze Dzonson.

Slabost institucija zaduzenih za primenu zakona na Kosovu je ocigledno prepreka efikasnom resavanju zlocina. Kosovska policija, u koju su regrutovani lokalni ljudi, jos uvek je u povoju jer zaposljava i obucava svoje pripadnike tek od 1999. godine.

Medjunarodna policija se nasla na udaru kritike zbog neuspeha u resavanju krivicnih dela. Ona se sastoji od, otprilike, 5.000 policajaca iz 49 razlicitih zemalja sveta koje imaju razlicite metode policijskog rada. Posto se vecina njih zadrzava u medjunarodnoj policiji na Kosovu samo sest ili 12 meseci, nema puno prilike da se upozna sa okolnostima koje vladaju u regionu.

"Na Kosovu imamo uvezenu vladavinu prava koja uistinu nije nasa," pozalio se Ramus Haradinaj, predsednik Saveza za buducnost Kosova, AAK. "Ovde imamo policajaca iz zemalja treceg sveta i istocne Evrope, a mi nismo uistinu uvereni da oni dobro rade u svojim zemljama, a kamoli ovde."

Haradinajeva AAK je treca po velicini albanska politicka partija cije je glavno uporiste u Peci i drugim delovima zapadnog Kosova.

Njegovi ostri komentari su tipicni za mnoge albanske lidere, koji kritikuju prisustvo medjunarodne policije i tvrde da bi situacija bila bolja kada bi sami stanovnici Kosova imali vecu ulogu u istragama. Medjutim, makar u Peci, ovakve kritike nisu u potpunosti na mestu. Derek Cejpel, portparol UNMIK-a, i Refki Morina, portparol kosovske policije, kazu za IWPR da su lokalni policajci zapravo ukljuceni u istrage sest ubistava koja su se dogodila u avgustu.

Neki ljudi na Kosovu priznaju da nijedna policija nece uspeti da bilo sta postigne dokle god se suocava sa zidom cutanja lokalne zajednice.

"Policija ne moze da istrazuje u mraku ako nijedan gradjanin ne zeli da posvedoci sta je video," kaze prodavac Senad Muhadzeri. "Ovde ljudi nisu dovoljno edukovani da bi shvatili znacaj saradnje sa policijom. Mi bi radije da gledamo svoja posla."

Ombusdman Marek Antoni Novicki se slaze sa ovakvim stavom: "Organi zaduzeni za primenu zakona moraju imati podrsku ljudi. Policija je jaka onoliko koliko to zajednica zeli."

U ovom trenutku, cini se da ljudi na Kosovu nisu u stanju da ustanu u odbranu reda i zakona, cak i kada bi to zeleli.

Kao sto je prokomentarisao taksista koji je video ubistvo dve devojcice u Peci: "Zivot u Metohiji vredi 25 centi."

Jeta Dzara je menadzer projekta IWPR-a, a Tanja Matic je koordinator projekta IWPR-a na Kosovu.