Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: O Izborima

Najvaznija stvar u vezi sa izborima je to sto ce parlament cije smo poslanike sami izabrali, po prvi put u istoriji Kosova, biti mesto za resavanje kosovskih problema.
By IWPR Balkans

Danas su izbori na Kosovu, a ja setam ulicama sa jednim Nemcem - dobrim poznavaocem izbornih procesa od Kolumbije do Bugarske. Prozima me ponos, koji je tako retka pojava na Kosovu. Sve je izgledalo kao tipican izborni dan u luteranskom delu Nemacke, gde ljudi kombinuju tri aktivnosti u nedelju, na dan izbora: odlazak u crkvu, glasanje i porodicno okupljanje.


Slobodni, demokratski izbori na Kosovu, drugi izbori od kada se zavrsio sukob 1999., pokazuju u kojoj su meri ljudi i njihove stranke u stanju da izgradjuju demokratiju.


Time su dali primer ne samo Albancima, imajuci u vidu mane izbora u Albaniji i Makedoniji, vec i citavom regionu. Niko od njihovih suseda nije uspeo da bolje organizuje izbore.


...


Glasanje je gotovo i sve oci su sada uprte na brojke. Na izbore je izaslo manje glasaca nego prosle godina na lokalnim izborima. Pad od deset odsto ukazuje na dva kontradiktora trenda u birackom telu. Prvo, imamo vise glasaca (ta brojka ce se verovatno uvecavati na svakim sledecim izborima zbog sve veceg broja mladih ljudi koji sticu glasacko pravo s punoletstvom). S druge strane, sve manje ljudi smatra da vredi izaci na izbore.


Pa ipak, sa 63 odsto odziva glasaca na ovim izborima, Kosovo nadmasuje mnoge zapadne demokratije koje imaju znatno vise iskustva sa slobodnim izborima. Ove brojke takodje potvrdjuju da se na Kosovu odvija proces konsolidacije medju politickim strankama.


Najveci politicki blok obuhvata glavne albanske politicke stranke: Demokratski savez Kosova, LDK; Demokratsku partiju, PDK, i Savez za buducnost Kosova, AAK.


Zatim, imamo snazan srpski blok iza koga sledi jos jedan politicki blok koji okuplja manjinske grupe kao sto su Bosnjaci, Romi i Turci. Najzad, postoji i blok malih albanskih stranaka.


...


Glasaci su ocito odlucili da nacine neke izmene u politickom zivotu Kosova. Izgleda da je LDK, stranka koja je ubedljivo pobedila na prethodnim izborima, izgubila 10 odsto svojih pristalica. Ako su mnogi glasovi, kako se tvrdi, otisli Demokratskom savezu Kosova, LDK, na proslim izborima zbog neaktivnosti drugih partija i arogancije njihovih lidera, cini se da je sada sam Demokratski savez rasterao te glasace zahvaljujuci sopstvenoj neaktivnosti i aroganciji.


Podrska Demokratskoj partiji, PDK, ostala je na istom nivou cime su rasprsene nade da ce Flora Brovina, kao njihov predsednicki kandidat, privuci nove glasace. Reklo bi se da je PDK dostigla svoj vrhunac na lokalnim izborima. Savez za buducnost Kosova, AAK, doziveo je rast podrske zahvaljujuci svom mukotrpnom trudu. Ali neophodno je udvostruciti napore ukoliko zele da prestignu PDK.


Glasovi koji su otisli bloku velikih stranaka su im doneli 79 odsto poslanickih mesta u parlamentu. Nije to nikakvo iznenadjenje jer su mnogi ljudi glasali za one lidere ciji su se posteri mogli videti na svakom uglu. S druge strane, relativno velik broj glasova koji je pripao bloku malih stranaka ukazuje da mnogi glasaci ne veruju liderima velikih partija.


...


Novina u ovim izborima je ucesce kosovskih Srba. Koalicija "Povratak" ce biti treca po snazi poslanicka grupa u parlamentu sa 21 mandatom. To sustinski menja politicki zivot na Kosovu. Srbi ce imati jedno ministarsko mesto kao i predstavnici drugih manjinskih grupa.


Svidelo im se to ili ne, albanske stranke ce morati da naprave koaliciju sa Srbima. Ako se to ne desi, LDK ce morati da pregovara sa drugim strankama da bi se formirala koalicija, a Ibrahim Rugova izglasao za predsednika.


...


Puno toga na buducoj kosovskoj politickoj sceni zavisice od izbora predsednika cije su obaveze, prema ustavnim okvirima, dodela nagrada i podnosenje godisnjeg izvestaja.


Imajuci u vidu dugogodisnje Rugovino iskustvo na Kosovu, on bi se svakako lako snasao na poslu dodele nagrada. Da li je u stanju da ispuni ostale uslove za polozaj predsednika manje je jasno. Drugo je pitanje da li Rugova moze obezbediti glasove za polozaj predsednika od razlicitih politickih partija. To ce biti prvi korak ka politici konsenzusa na Kosovu.


LDK bi trebalo da dobije podrsku za izbor svog kandidata za predsednika ako pristane da se formira ekspertska vlada. Druga faza ovakvog konsenzusa trebalo bi da bude sporazum o prioritetima novih vlasti.


Ako Rugova uistinu postane predsednik, on ce morati da napusti LDK cime bi se otvorila mogucnost za stvaranje prave visestranacke demokratije. To ce, takodje, omoguciti Demokratskom savezu Kosova, LDK, da se redefinise kao politicka stranka, a ne kao pokret. To bi imalo uticaja i na druge partije kojima, takodje, nedostaje jasan politicki profil.


...


Treba razmotriti i neke druge aspekte. Da li Albanci zele jednu efikasnu vladu i sta bi oni ocekivali od nje? Administracija koje ce samo ponavljati parole o nezavisnosti ce malo toga postici. Time se ne bi resili problemi sa penzijama, strujom, uslovima za investicije, privredom i poljoprivredom, a nove vlasti bi permanentno bile u konfliktu sa medjunarodnom zajednicom.


Druga stvar se odnosi i na Srbe. Njihovo ucesce u radu parlamenta znaci da ce imati priliku da resavaju svoje probleme, ali to podrazumeva priznavanje teritorijalnog integriteta Kosova i njegovih institucija. Ukoliko Srbi pokusaju da blokiraju rad parlamenta, ne moze im pomoci ni vlada ni skupstina.


Treca tacka se tice odnosa izmedju Albanaca i UNMIK-a. Ustavnim okvirom je stvorena jedna neobicna situacija u kojoj UNMIK ima ovlascenje da ponisti svaku inicijativu novih kosovskih vlasti. Nove vlasti ce, stoga, morati da se dogovore sa UNMIK-om o osnovnim prioritetima Kosova tokom sledece tri godine.


...


Novi kosovski parlament ce se suociti sa mnogim problematicnim pitanjima. Ono sto je najvaznije je cinjenica da ce, po prvi put u nasoj istoriji, parlament cije smo poslanike mi sami izabrali biti mesto na kome ce se resavati ova pitanja.


Cinjenica da ova skupstina nece imati ovlascenja da donosi mnoge odluke je posledica faze istorijskog razvoja u kojoj se nalazimo. Mi smo trenutno u pocetnoj fazi ucenja demokratije. Kao djaci koji moraju da nauce sto vise, nas parlament i institucije koje iz njega proisticu ce biti nase posebne skole.


Veton Surroi je izdavac kosovskog dnevnog lista na albanskom jeziku "Koha Ditore".