Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: Nezavisnost i Pokrajinski Izbori

Ocekuje se da ce pitanje nezavisnosti dominirati predizbornom kampanjom uoci predstojecih opstih izbora na Kosovu.
By Shkëlzen Maliqi

Predizborna kampanja na Kosovu uoci opstih izbora zakazanih za 17. novembar pocinje ove sedmice, pri cemu su uocljive tek male razlike izmedju glavnih rivala u izbornom procesu. Svi zele da pokrajina postane suverena drzava. Jedino pravo pitanje sa kojim se suocavaju glasaci jeste - koga izabrati za predvodnika.


Za razliku od atmosfere nasilja koja je obelezila proslogodisnje lokalne izbore, politicke stranke, pogotovo one militantnije, sada imaju liberalniji, progresivniji pristup shvatajuci da su im vece sanse za osvajanje vlasti ukoliko se predstave kao nepokolebljive demokrate.


Mada se ocekuje da stranka Ibrahima Rugove, Demokratski savez Kosova, LDK, izadje kao pobednik sa ovih izbora, cini se da ce najverovatnije biti primorana da oformi koaliciju ako zeli da ima natpolovicnu vecinu. Coveka, koji je nekada uzivao skoro bezuslovnu podrsku na Kosovu tokom devedesetih kada je predvodio pokret pasivnog otpora Milosevicu, sada podrzava tek polovina kosovskih Albanaca.


Rugovini rivali, Hasim Taqi i Ramus Haradinaj, veruju da je njegovo vreme proslo, te da ce njegov uzdrzani pristup sklon kompromisu usporiti put ka nezavisnosti, a mozda ga i onemoguciti.


Veliki deo podrske sada uzivaju stranke koje su proizasle iz Oslobodilacke vojske Kosova, OVK: Tacijeva Demokratska stranka Kosova, PDK, i Haradinajev Savez za buducnost Kosova, AAK. Istrazivanje javnog mnjenja ukazuje da Tacijevu stranku podrzava 30 odsto, a Haradinajevu 10 odsto glasaca. I jedan i drugi racunaju na nastavak laganog pada Rugovinog uticaja i popularnosti.


Demokratski savez Kosova ce, medjutim, verovatno naglasavati da je upravo Rugovino dugotrajno delovanje u opozicionim redovima promovisalo kosovsko pitanje na medjunarodnoj sceni. Njegova harizma i iskustvo, tvrde njegove pristalice, predstavljaju bolju osnovu za osvajanje nezavisnosti u odnosu na Tacija i Haradinaja koje smatraju nervoznim, neiskusnim i nasilnim akterima na politickoj sceni.


Taci i Haradinaj, bivsi komandanti Oslobodilacke vojske Kosova, trude se da poprave svoj imidz, te da se u javnosti predstave kao dostojni politicki rivali odbacujuci nekadasnju "militantnu" opciju.


Osim kritika upucenih Rugovi zbog sklonosti kompromisu, Demokratska stranka Kosova je u vise navrata ukazivala na cinjenicu da nije uspeo da izgradi albansku platformu za samostalnost pokrajine od okoncanja sukoba 1999. godine.


Savez za buducnost Kosova pokusava da izmeni svoj imidz levicarske koalicije militantnih aktivista i zastupnika radikalne opcije. U znak protesta nekoliko tvrdokornih grupa su napustile ovaj savez. Ova koalicija se trudi da privuce liberalne stranke, te je cak i Mahmut Bakali postao njen clan. Ovaj bivsi komunisticki lider, koji je van politicke scene vec dve decenije, takodje je cenjeni intelektualac, poznat u javnosti, te se smatra da ce njegova podrska doneti znacajan broj glasova.


I Bakali i Haradinaj sugerisu da bi u ovom istorijskom trenutku za Kosovo, kada se cini da je nezavisnost realna opcija, trebalo oformiti posle izbora siroku koaliciju koja bi okupila sve stranke. Ne sme se dopustiti, smatraju oni, da sve odluke o buducnosti pokrajine donosi jedna partija ili stranacka grupacija.


Upravo problem nezavisnosti dovodi u pitanje ucesce oko 170.000 kosovskih Srba. Mada se njih vise od pola registrovalo za izbore, nejasno je da li ce zaista pojaviti na birackim mestima. Zbog demografskih faktora, pokrajinskim parlamentom ce dominirati kosovski Albanci koji ce pokusavati da se izbore za sopstvenu drzavu, pa srpski lideri veruju da bi ucescem na izborima 17. novembra pruzili legitimnost albanskim teznjama ka nezavisnosti.


Medjunarodna zajednica pokusava da ubedi Srbe da ucestvuju na izborima tvrdeci da ce im to omoguciti da imaju uticaja na sudbinu pokrajine. Za Srbe je rezervisano deset poslanickih mesta u kosovskom parlamentu. Ukoliko budu uzeli ucesca na izborima, mogli bi osvojiti citavih 27 poslanickih mesta u pokrajinskoj skupstini.


Cini se da ce se ovi izbori odrzati u znatno povoljnijim uslovima u odnosu na proslogodisnje oktobarske lokalne izbore koje je obelezilo nasilje. Dok se albanske stranke trude da poboljsaju svoj imidz, sve je manje napetosti i nezdravog rivalstva izmedju umerenog i militantnog politickog bloka, nema vise zastrasivanja, pretnji i premlacivanja politickih protivnika.


Kosovski politicki lideri su izgleda shvatili da moraju biti strpljivi i raditi uz ogranicena ovlascenja koja pripadaju pobedniku na izborima. Shvatili su da ce njihovom zemljom upravljati Visoki predstavnik Ujedinjenih nacija u okviru UN misije na Kosovu zbog cega ce, kratkorocno, ovlascenja novog parlamenta biti ogranicena.


Uz to, postoji svest o tome da ce izabrani predstavnici u novoj skupstini imati vaznu ulogu u pregovorima o buducem statusu Kosova, kao i da je pokrajini potrebna efikasna administracija i snazan politicki tim sposoban za ucesce u ovim pregovorima.


Shkelzen Maliqi je nezavisni novinar iz Pristine.