Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: NAPREDAK U RESAVANJU IMOVINSKIH SPOROVA

Tokom ove godine UNMIK planira da razresi na hiljade sporova oko nekretnina izmedju Srba i Albanaca na Kosovu.
By IWPR

Agencije Ujedinjenih nacija beleze prve znacajne uspehe u razresavanju dugotrajnih sporova oko vlasnistva nad nekretninama, posle trogodisnje istrage ciji je cilj bio da se utvrdi ko je gde ziveo pre rata na Kosovu.


U okviru ovog projekta se utvrdjuje vlasnistvo i iseljavaju se oni koji su ga uzurpirali.


U jednom skorasnjem slucaju, albanska porodica je delozirana iz stana u centru Pristine koji je u vlasnistvu Srba. Ova albanska porodica je izbegla iz svog sela, kada su njihovu kucu spalile srpske snage tokom sukoba 1998-1999. godine, a uselila se u stan Srbina koji je izbegao sa Kosova, posle povlacenja srpskih snaga.


Iako je albanska porodica u medjuvremenu obnovila kucu u selu, nastavila je i dalje da zivi u stanu u Pristini. Sada im je Direkcija za nekretnine i vlasnicka prava, HPD, telo koje je osnovala Misija UN na Kosovu, UNMIK, rekla da moraju napustiti stan.


Tokom protekla dva meseca, HPD je resio 2.000 zahteva za povracaj imovine i obecao da ce preostalih 23.000 slucaja biti reseno ove godine.


UNMIK je osnovao HPD i Komisiju za resavanje zahteva za povracaje imovine, HPCC, 1999. godine. Do novembra 2002. godine oni su radili na prikupljanju podataka i proucavanju podnetih molbi i zahteva, a taj posao je ucinila nesvakidanje teskim konfuzija oko vlasnickih prava. HPD i HPCC jedini imaju ovlascenja po ovom pitanju i ne postoji mogucnost zalbe na njihove odluke.


Mnogi od zahteva za povracaj imovine odnose se na sukob iz 1999. godine kada je, kako se procenjuje, oko 100.000 stambenih jedinica, sto predstavlja skoro polovinu ukupnog stambenog fonda, unisteno. Albanci koji su ostali bez krova nad glavom zaputili su se u urbana podrucja, uglavnom se useljavajuci u kuce u vlasnistvu Srba koji su izbegli iz pokrajine da bi izbegli osvetnicke napade albanskih povratnika. Migracija je, kao sto je to slucaj sa Pristinom, udvostrucila ukupan broj stanovnika u gradovima.


Preostali Srbi ostali su u enklavama unutar Kosova, od kojih je najveca u severnom delu Kosovske Mitrovice. Vecina Srba koji zive u ovom delu grada uselili su se u kuce koje pripadaju Albancima.


Zatim, znacajan broj zahteva za povracaj imovine odnosi se na Albance koji su svoju imovinu izgubili nakon sto je Beograd ukinuo autonomiju pokrajine krajem osamdesetih. Ovaj potez je izazvao generalni strajk sto je dovelo do otpustanja s posla vise hiljada albanskih radnika. Pored gubitka radnih mesta, oko 1.600 Albanaca izgubili su stanarsko pravo u stanovima koji su pripadali njihovim firmama.


U isto vreme, blizu 1.000 zaposlenih radnika albanske nacionalnosti nije dobilo novoizgradjene stanove, mada su posedovali dokumente koji pokazuju da su im te stanove namenile firme u kojima su radili. Umesto toga su ovi stanovi cesto ustupani Srbima. Zatim su tokom devedesetih mnogi od ovih stanova prodati novim nosiocima stanarskog prava i vlasnistvo nad njima se cesto menjalo izmedju pripadnika dveju etnickih zajednica.


"Svi ovi slucajevi se sada razmatraju", kaze pristinski advokat Avni Djakova za IWPR. "Medjutim, ima slucajeva u kojima su sporni stanovi prodati drugim kupcima, tako da ponekad imamo tri vlasnika koji polazu pravo na istu imovinu."


Dodatni problemi nastali su usled primene diskriminatorskog zakona koji je stupio na snagu 1991. godine, kojim se Srbima zabranjuje da prodaju imovinu Albancima. Cilj ovog zakona bio je da se spreci iseljavanje Srba iz pokrajine. Ovaj zakon, ipak, nije sprecio takve transakcije.


Uprkos opisanoj komplikovanoj materiji, obrada zahteva za povracaj imovine postepeno napreduje. HPD sada ima ogranke sirom Kosova, kao i u Srbiji i Crnoj Gori. Rad ove agencije potpomogla je Evropska unija donacijom od 5,5 miliona eura sto je udvostrucilo njen ukupni budzet. U njenom radu ucestvuju i cetiri medjunarodna eksperta za pitanja vlasnickih prava.


Napredak u ovom poslu je znacajan, jer su stanovnici Kosova postali veoma nestrpljivi. Na to je u svom pismu sefu UN administracije na Kosovu, Mihaelu Stajneru, ukazao lokalni ombudsman Marek Novicki u novembru mesecu.


Direktor HPD-a Martin Drejk izjavio je za IWPR da je komisija donedavno bila zauzeta prikupljanjem svih podnesaka i pripremom terena za akciju. "Nasi timovi su odlazili na lice mesta, proveravali su raspolozivu dokumentaciju i tokom protekla tri meseca resili su 2.000 slucajeva", kaze Drejk.


Diturije Hodza, zamenik portparola HPD-a, izjavila je da komisija traga za privremenim smestajem za porodice koje moraju da napuste stanove i kuce u kojima nelegalno borave dok se njihove kuce ne obnove.


U medjuvremenu, trgovina nekretninama izmedju Srba i Albanaca se nastavlja, ali pod drugacijim, transparentnijim uslovima.


U decembru je Misa Stankovic, Srbin iz Pristine, koji sada zivi u Srbiji, dosao sa svojim advokatom na kontrolni punkt u Merdare, na severu Kosova - da bi razmenio ugovor sa Albancem koji je kupio njegov trosobni stan za 50.000 eura. Ali, ovaj ugovor o kupoprodaji stana stupice na snagu nakon sto HPD proveri sve papire i dâ zeleno svetlo.


Nehat Islami je predstavnik IWPR-a u Pristini.