Kosovo: Mitrovica pod upravom UN
Srbija je prihvatila sporazum o Kosovskoj Mitrovici kako bi poboljsala svoje izglede za uclanjenje u medjunarodne organizacije.
Kosovo: Mitrovica pod upravom UN
Srbija je prihvatila sporazum o Kosovskoj Mitrovici kako bi poboljsala svoje izglede za uclanjenje u medjunarodne organizacije.
Beograd je ubedio kosovske Srbe da odustanu od politike suprotstavljanja administraciji Ujedinjenih Nacija u nadi da ce se time utrti put Srbiji za ukljucivanje u program Partnerstva za mir zapadnog vojnog saveza kao i clanstvo u Savetu Evrope.
Sporazumom od 25. novembra se uspostavlja administrativna kontrola Misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu, UNMIK, u severnom delu Kosovske Mitrovice, najvece srpske enklave u pokrajini i simbolu srpskog otpora. "Ovim se otvara novo poglavlje za Mitrovicu i uspostavlja se vlast UN nad citavim Kosovom," izjavio je sef UNMIK-a Mihael Stajner.
Medjunarodni zvanicnici su pozdravili ovaj sporazum kao pocetak kraja takozvanih paralelnih struktura koje su kontrolisale opstinsku administraciju, zdravstvo, obrazovanje i policiju. Srpska manjina u pokrajini je ranije uspostavila paralelne strukture vlasti prkoseci administraciji Ujedinjenih Nacija.
Do sada je Beograd pruzao podrsku paralelnim strukturama. Veruje se da je neocekivani preokret motivisan zeljom Srbije da ubrza proces svoje reintegracije u medjunarodnu zajednicu i priznanjem da ce prenosenje odgovornosti za zastitu lokalnih Srba na UNMIK bolje posluziti interesima Srbije.
Beogradski analiticari smatraju da je potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic najzasluzniji za ovaj uspeh. Tokom proteklih nekoliko meseci, on je marginalizovao srpske radikale na Kosovu koji su se protivili saradnji sa medjunarodnom zajednicom cime je otvorio prostor za umerene politicare.
Kada je NATO prisilio srpske trupe na povlacenje sa Kosova 1999. godine, oko 200.000 srpskih civila je izbeglo iz pokrajine. Oni koji su ostali su uporno odbijali da priznaju administraciju Ujedinjenih Nacija. Izlozeni svakodnevnim osvetnickim napadima radikalnih Albanaca, kosovski Srbi nisu imali poverenja u medjunarodnu zajednicu i odrzavali su snazne veze sa Beogradom. U takvom okruzenju oni su uspostavili paralelne institucije vlasti koje je Milosevicev rezim otvoreno podrzavao.
Nove vlasti su zvanicno pristale da saradjuju sa UNMIK-om, ali su nezvanicno nastavile da podrzavaju paralelne institucije. Usled toga su Srbi sa severa Kosova, i pogotovo iz Mitrovice, bojkotovali sve izbore i ignorisali medjunarodne organe vlasti.
Mitrovicki Srbi su formirali sopstvene para-milicijske snage, takozvane "cuvare mosta" koji su cuvali prilaz mostu koji povezuje severni deo grada uglavnom naseljen Srbima sa juznim delom gde etnicki Albanci cine vecinu.
Nezadovoljna ovakvim sledom dogadjaja, medjunarodna zajednica pod vodjstvom Vasingtona je odlucila da prosiri spisak zahteva koje Beograd treba da ispuni ukoliko zeli medjunarodnu podrsku za pridruzivanje zapadnim institucijama kao sto su Savet Evrope i Partnerstvo za mir kao i za dobijanje preko potrebne finansijske pomoci.
Ostali uslovi se odnose na saradnju sa Haskim tribunalom, okoncavanje vojne saradnje sa Republikom Srpskom, RS, i prekid trgovine oruzjem sa Irakom i drugim zemljama koje se nalaze pod embargom Ujedinjenih Nacija. Ovom spisku je dodato gasenje srpskih institucija na Kosovu.
Ispunjavanje ovog poslednjeg zahteva prakticno znaci da su vlasti u Beogradu imale tezak zadatak da ubede radikalne i skepticne Srbe sa Kosova da promene svoje stavove. Zvanicnici su poceli da sprovode ovakvu politiku, korak po korak, stvaranjem Koordinacionog centra za Kosovo. Na celu ovog tela se nalazi potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic, koji je prethodno uspesno razresio krizu u Presevskoj dolini pretezno naseljenoj Albancima na jugu Srbije.
Analiticari veruju da je Covic svojom harizmom i energicnim akcijama pridobio mnoge lidere kosovskih Srba. On ih je ubedio da formiraju sopstvenu politicku koaliciju pod nazivom "Povratak" koja je postala treca po velicini politicka snaga u kosovskom parlamentu. Covic je neke od njih takodje ukljucio u aktivnosti Koordinacionog centra i pruzao je pravnu pomoc Srbima koji su bili pod istragom kosovskog pravosudnih organa.
Smatra se da im je upravo Covic porucio da jedino saradnja sa medjunarodnom zajednicom moze dovesti do poboljsanja uslova za zivot i pruziti im mogucnost da igraju znacajnu politicku ulogu u pokrajini.
Nakon sto je pridobio vecinu srpskih lidera u Mitrovici, Beograd je bio u stanju da postigne sporazum sa UNMIK-om o raspustanju srpske opstine u severnom delu grada, nekadasnjeg simbola paralelnih institucija. "UNMIK-ova ideja da preuzme kontrolu nad severnim delom Kosovske Mitrovice je prisutna vec neko vreme, a novi sporazum ju je pretocio u realnost," izjavio je Oliver Ivanovic, srpski clan kosovskog predsednistva, za IWPR.
Dodao je da ce UNMIK-ova administracija u Mitrovici imati sestoclano vece sastavljeno od predstavnika lokalnih Srba na cijem ce celu biti predstavnik UNMIK-a Rames Abisekom.
Ivanovic kaze da ce se srpska zajednica integrisati u UNMIK-ovu opstinu i da ce se clanovi srpske zajednice, ukljucujuci neke od "cuvara mosta", uskoro pridruziti kosovskoj policiji koja je pod kontrolom medjunarodne administracije.
Obicni Srbi u Mitrovici koji su se navikli na izolaciju i pruzanje otpora UNMIK-u su primili vest o novom sporazumu sa pomesanim osecanjima.
"Tako je mnogo svakodnevnih problema, a do sada smo jedinu pomoc dobijali iz Srbije," kaze jedan mestanin. "Videcemo. Mozda je UNMIK zaista odlucio da nam pomogne. Mislim da bi trebalo da imamo poverenja u njih i saradjujemo."
"Ne verujemo UNMIK-u. Verujemo jedino srpskim institucijama. Ne ocekujem nikakva poboljsanja. Polako ali sigurno oni sprovode svoje planove, a nas niko ne pita nizasta," smatra drugi.
Lokalni posmatraci, medjutim, misle da ce podrska Beograda i lidera lokalnih Srba ovom sporazumu, skupa sa resenoscu UNMIK-a da garantuje bezbednost, na kraju pridobiti mitrovicke Srbe.
Analiticari u Beogradu veruju da ce ovakav razvoj dogadjaja zadovoljiti i Srbiju i UN misiju na Kosovu. Za Srbiju ce to predstavljati korak napred u procesu pridruzivanja medjunarodnom institucijama, dok ce UNMIK najzad uspostaviti administrativnu kontrolu nad citavim Kosovom.
Daniel Sunter je menadzer IWPR projekta u Beogradu, a Olivera Stojanovic je nezavisni novinar sa Kosova.
