Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: Haske optuznice za pripadnike OVK

Hapsenja bivsih pripadnika albanske gerile iznenadilo je kosovske Albance koji ih smatraju herojima i oslobodiocima.
By IWPR Balkans

Kosovska javnost jos uvek je u soku nakon hapsenja cetvorice bivsih pripadnika Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, optuzenih za pocinjene ratne zlocine protiv srpskih i albanskih civila tokom sukoba 1998. i 1999. godine.


Rec je o prvim haskim optuznicama protiv pripadnika etnicke albanske gerile sa Kosova. Na vesti o podizanju optuznica njihovi sunarodnici reagovali su mesavinom zbunjenosti, besa i prkosa.


Najistaknutiji clan grupe optuzenih, bivsi lider OVK Fatmir Limaj, koji je u ratu bio poznatiji pod nadimkom Celiku, sada je visoki politicki zvanicnik u pokrajini. Trojica preostalih uhapsenih lica - Haradin Balaj, Agim Murtezi i Isak Musliju - bivsi su borci na nizim polozajima, i relativno su malo poznati u javnosti.


Haski sud izdao je naloge za njihova hapsenja 24. januara, a mirovne trupe KFOR-a pod vodjstvom NATO-a uhapsile su Muslijua 11. februara. Balaj i Murtezi uhapseni su u Pristini 17. februara, i sva trojica su prebacena u pritvorsku jedinicu u Seveningenu sledeceg dana.


Medjutim, kada je KFOR pokusao da uhapsi Limaja otkrio je da se on ne nalazi u zemlji. Izvor iz Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, izjavio je za IWPR da se optuzeni sam predao policiji u Kranjskoj Gori, u Sloveniji, 18. februaru. Limaj je bio na skijanju sa Hasimom Tacijem, drugim bivsim liderom OVK koji sada predvodi Demokratsku partiju Kosova, PDK.


Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte ostro je kritikovala KFOR jer je dopustio da Limaj napusti Kosovo, mada su zvanicnici KFOR-a znali da ce protiv njega biti podignuta optuznica.


Ovaj verbalni sukob dostigao je vrhunac na napetom sastanku izmedju Karle del Ponte i sefa UNMIK-a Mihaela Stajnera na pristinskom aerodromu 20. februara.


Izvori iz UNMIK-a izjavili su za IWPR da je Stajner bio besan na Del Ponteovu jer ga je sprecila da ispostuje svoje obecanje dato kosovskom parlamentu - da ce se postarati da Limaju bude dopusten povratak u protektorat pre izrucenja Haskom tribunalu.


Ova odluka je, cini se, razbesnela sefa UNMIK-a, koji smatra da prekrseno obecanje moze negativno uticati na mogucnost pregovora sa kosovskim parlamentom ukoliko se ubuduce budu podizale optuznice za ratne zlocine protiv drugih lica.


U medjuvremenu, Limaj je izjavio za medije u Ljubljani da je odlucio da se preda dva sata nakon sto je saznao da je protiv njega podignuta optuznica. Dodao je kako bi ostao u Pristini da je znao da se planira njegovo hapsenje.


"Sve sto sam uradio bilo je u sluzbi mog naroda", rekao je on. "Sudbina pojedinca nije posebno vazna. Ovo smatram cenom koju Kosovo mora da plati za svoju nezavisnost, i ja sam spreman da platim tu cenu."


Optuznica protiv cetvorice kosovskih Albanaca sadrzi devet tacaka koje obuhvataju nezakonito pritvaranje, mucenje, surovo postupanje i ubistvo 35 civila - kako Albanaca tako i Srba - u zatvorenickom logoru u Lapusniku, u centralnom Kosovu, izmedju maja i jula 1998. godine.


U optuznici se Limaj tereti za "vrsenje de jure i de facto komande i kontrole" nad pripadnicima OVK u zatvorenickom logoru.


Dalje se navodi da je Limaj uzimao direktnog ucesca u ispitivanju, mucenju i okrutnom postupanju prema pritvorenicima kao i da je naredio egzekuciju 22 civila - devet Srba i trinaest Albanaca.


Gerilci OVK napustili su logor 25. jula 1998. godine pre nego sto su srpske trupe zauzele to podrucje. U optuznici se tvrdi da su Bala i Murtezi potom sproveli 22 pritvorenika u planinsko podrucje u Drenickoj dolini, susreli se sa Limajem i dobili od njega naredjenja.


Ubrzo nakon toga su Bala i Murtezi oslobodili devet zarobljenika. Zajedno sa trecim pripadnikom OVK, kaze se u optuznici, oni su sproveli preostalih trinaest pritvorenika do sumskog proplanka i pobili sve, sem dvojice. Imena usmrcenih zarobljenika navedena su u optuznici Haskog tribunala.


OVK je uporno negirao sve navode o zlocinima protiv civila tokom kosovskog sukoba. Taci insistira da su njegovi ljudi navodno strogo postovali Zenevske konvencije.


Limaj je negirao istinitost svih tacaka optuzbe i izjavio za Radio-televiziju Kosova, RTK, da ce otici u Hag "da brani stvar za koju se slavna OVK borila".


Srpski ministar pravde Vladan Batic cesto je optuzivao za ratne zlocine Tacija i njegove saborce Ramusa Haradinaja, aktuelnog predsednika Saveza za buducnost Kosova, AAK, i Agima Cekua, koji sada predvodi Kosovski zastitni korpus, KZK.


Medjutim, Limajova optuznica mogla bi dovesti do podizanja optuznica protiv drugih visih licnosti iz bivse OVK. Glavni tuzilac Karla del Ponte je vec navela da je vise osoba pod istragom, mada se na podizanje optuznica jos uvek ceka jer su svedoci "isuvise zaplaseni" da bi dali iskaze. U svom poslednjem izvestaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, Stajner je napisao da "su potencijalni svedoci Haskog tribunala meta ekstremistickih grupa."


Reagovanja javnosti na hapsenja su podeljena. Analiticari u Pristini veruju da je Limajev apel za uzdrzanost, koji je prenela RTK, ubedio mnoge od njegovih pristalica da se za sada uzdrze.


Masa od oko 7.000 kosovskih Albanaca skandirala je "sloboda oslobodiocima" i "OVK, OVK" na protestu ispred Limajeve kuce u Malisevu, u samom sredistu protektorata. Ipak, ostatak protektorata je ostao miran, pri cemu su Albanci iskazali mesavinu razocarenja u Zapad i vere da je pravda na strani bivsih gerilaca.


Jedan stanovnik Pristine po imenu Fehmi, koji je trenutno bez posla, osudio je podizanje optuznica nazivajuci ih "pokusajem medjunarodne zajednice da implicitno izjednaci po brutalnosti borbu za oslobodjenje Albanaca sa ratnim naporima srpskih agresora". Dardan, takodje iz Pristine, izjavio je za IWPR kako ljudi ovde Tribunal smatraju pravicnim, te da "malo ko veruje da je Limaj kriv i da se ocekuje da ce on dokazati svoju nevinost u Hagu".


Politicki analiticar Skeljzen Malici naglasio je da Limajevo hapsenje ne podrazumeva umesanost citave OVK u zlocine, mada poslanik AAK Barjam Kosumi ne iskljucuje mogucnost da su neki od njenih pripadnika mozda "odstupili" od principa da se ne naskodi civilima zbog nedostatka "striktne hijerarhije" unutar organizacije.