KOSOVO: EIDEOV IZVESTAJ OTVARA DEBATU O STANDARDIMA
Pred objavljivanje izvestaja o UN standardima, Srbi i Albanci ocenjuju ostvareni napredak u realizaciji ciljeva koji se ticu demokratije i ljudskih prava.
KOSOVO: EIDEOV IZVESTAJ OTVARA DEBATU O STANDARDIMA
Pred objavljivanje izvestaja o UN standardima, Srbi i Albanci ocenjuju ostvareni napredak u realizaciji ciljeva koji se ticu demokratije i ljudskih prava.
Ocekivano objavljivanje izvestaja Kai Eidea o tome da li je Kosovo ispunilo niz standarda koji su odredjeni kao uslov za otpocinjanje pregovora o konacnom statusu pokrenulo je siroku debatu o ovim pitanjima.
Eide, koga je ranije ove godine imenovao Generalni sekretar UN, Kofi Anan, sa zadatkom da podnese izvestaj o stepenu ispunjavanja standarda koji se ticu demokratije i ljudskih prava na Kosovu, nekoliko puta je boravio ovde tokom leta da bi prikupio potrebne podatke.
Njegov izvestaj – cije se objavljivanje ocekuje do kraja septembra, treba da oceni standarde u oblastima izgradnje institucija, vladavine prava, decentralizacije, i narocito odnosa prema kosovskim Srbima i drugim manjinama.
Pozitivan izvestaj se smatra preduslovom za otpocinjanje dugo ocekivanih pregovora o konacnom statusu Kosova.
Medjutim, mnogi kosovski Albanci smatraju da su standardi jos na pocetku previsoko postavljeni.
“Neki od standarda postavljaju previsoke uslove”, izjavio je Besim Kozmaci, tridesetpetogodisnji mehanicar iz Pristine. “Bili smo zrtve brutalnog srpskog rezima i sada se od nas ocekuje da ih u potpunosti prihvatimo.”
Ali, ima i onih koji su kriticni prema svojim predstavnicima zbog toga sto nisu dovoljno ucinili u cilju ispunjavanja standarda koje su odredile UN.
Florent Hajrizi, star 26 godina, albanski aktivista za civilno drustvo iz Mitrovice, kaze: “Jasno je da je napredak koji je do sada ostvaren u ispunjavanju standarda mogao biti i veci. Kosovu nedostaje hrabar i snazan lider koji bi bio u stanju da izvrsi ozbiljne promene i pripreme potrebne za otpocinjanje pregovora o statusu.”
Neki Albanci veruju da je veci deo vidljivog pozitivnog razvoja na polju standarda rezultat napora koji je samo simbolican, cija je jedina svrha da se zadovolji medjunarodna zajednica, a ne da se postigne promena stanja na terenu.
”Sve se radi povrsno samo da bi se zadovoljila medjunarodna zajednica i ja ne verujem ni u sta od toga”, izjavio je Hajrizi.
Lokalni Srbi – sasvim predvidljivo – smatraju da je Kosovo malo toga postiglo na planu ljudskih prava i demokratije. Maloborojni su pripadnici ove manjine koji bi prihvatili pozitivan izvestaj, sto bi moglo znaciti da ce Kosovo dobiti zeleno svetlo za dalje napredovanje ka nezavisnosti.
Oliver Vujovic, star 32 godine, koordinator nevladine organizacije Komunikacija za drustveni razvoj, u enklavi Gracanica, kaze: “Ne znam na sta se odnose svi standardi, ali znam da se jedan tice povratka i mira i slobode kretanja, a u tim oblastima nije ostvaren nikakav napredak.”
Vujovic je izjavio da svaki put kada Srbi osete da se odnosi sa Albancima normalizuju i pocnu slobodnije da se krecu u okruzenju, dogodi neki “incident” ili cak ubistvo i natera ih da pozure nazad i zatvore se u svoje enklave. “Neki ekstremisti zele da svi Srbi ostanu zatvoreni u svojim enklavama”, dodaje Vujovic. “To je jedini prostor koji smatramo bezbednim za kretanje u ovom trenutku.”
Oliver Ivanovic, lokalni srpski politicar iz organizacije Srpska lista za Kosovo i Metohiju, slaze se sa njim. On kaze da je napravljen mali napredak u pogledu standarda i da ce Eideov izvestaj to pokazati – mada je opsta atmosfera, kako priznaje, sada manje neprijateljska prema njegovoj zajednici.
“Pozitivno je to sto se javna retorika (o Srbima) kod kosovskih lidera i u drustvu u celini menja”, kaze on.
Ivanovic navodi izostajanje ekonomskog razvoja kao jednu od kljucnih prepreka na Kosovu.
“Kad bi ljudi imali vise posla nego pre godinu dana, bilo bi manje zabrinutosti za medjuetnicku toleranciju, ali zaposlenost nije nimalo porasla”, kaze on.
Enver Hasani, profesor medjunarodnih odnosa na Univerzitetu u Pristini, koji se nalazi na celu ureda za medjunarodne odnose u vladi Kosova, tvrdi da se ipak preduzimaju konkretni koraci da se pruzi podrska srpskoj manjini. “U Zocistu je otpocet projekat za obnovu nekoliko srpskih kuca, a u mestu Grace izgradjeni su putevi i dom zdravlja”, izjavio je on.
Hasani kaze da ocekuje da Eide u izvestaju bude kritican prema opstoj nestabilnosti institucija, korupciji i nedostatku jasnog plana za decentralizaciju i prenosenje ovlascenja na lokalne vlasti.
Enver Hodzaj, opozicioni poslanik iz Demokratske partije Kosova, PDK, predvideo je da ce sa priblizavanjem objavljivanja UN izvestaja krivica sve cesce biti prebacivana na medjunarodne zvanicnike koji upravljaju entitetom.
“Moraju se oceniti uloge svih faktora (na Kosovu)”, izjavio je on. “To znaci da se mora ispitati i rad UNMIK-a, posto oni imaju najveci deo izvrsne vlasti.”
Ilber Hisa, poslanik iz libetralne stranke ORA, kaze: “Medjunarodna zajednica je najveci deo vremena na Kosovu utrosila na upravljanje krizama umesto da radi ono zbog cega je tu, a to je izgradnja institucija.”
Mada Srbi i Albanci imaju savim razlicite nade i ocekivanja kada je u pitanju buducnost Kosova, vecina se slaze da se uskoro mora doneti nekakva odluka. “Ljudi zele da znaju gde zive”, izjavio je Vujovic. “Ne mozemo nastaviti da zivimo u neznanju zauvek – sa standardima ili bez njih.
“U svakom slucaju, ishod ce za jednu stranu biti nepovoljan – i svi se plasimo losih vesti. Kao da svi zelimo da saznamo sta buducnost nosi, a u isto vreme molimo Boga da nam je jos ne otkrije.”
Kejsi Kuper Dzonson i Mevlide Salihu su saradnici Izvestaja o balkanskoj krizi. U izradi ovog clanka ucestvovala je i Zana Limani.
