Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: Cvrst stav DSK protiv nasilja

Posle ubistva jednog od vodecih gerilskih lidera na Kosovu rastu politicke tenzije.
By Arben Qirezi

Kosovski parlament odrzao je ove nedelje vanredno zasedanje. Glavna tacka dnevnog reda bila je sve losija bezbednosna situacija u pokrajini posle ubistva bliskog saradnika predsednika Ibrahima Rugove pocetkom meseca.


Politicke tenzije dostigle su vrhunac 23. januara nakon sto je Rugovin Demokratski savez Kosova, DSK, saopstio da je dugotrajna kampanja nasilja protiv njegovih clanova i predstavnika prevrsila svaku meru.


Ranije je vrh stranke priguseno reagovao na ubistva i zastrasivanje aktivista i politicara iz redova DSK, zaziruci od eskalacije tenzija koje bi dovele do meteza na politickoj sceni.


Analiticari veruju da je ubistvo bliskog saradnika Ibrahima Rugove, Tahira Zemaja, 4. januara navelo ovu stranku i njene simpatizere da napuste dosadasnju politiku uzdrzavanja.


Na Zemajevoj sahrani, Spen Salja, jedan od njegovih saboraca iz raspustenih Oruzanih snaga Republike Kosovo, FARK, bliskih DSK, optuzio je "komuniste iz Metohije i Drenice" za ubistvo bivseg gerilskog komandanta.


Metohija je snazno uporiste Saveza za buducnost Kosova, AAK, a u Drenici glavnu rec vodi Demokratska partija Kosova, PDK. Obe politicke stranke osnovali su bivsi lideri Oslobodilacke vojske Kosova, OVK. Prvu Ramush Haradinaj, drugu Hasim Taci.


Dok su politicke tenzije naglo narastale tokom prosle sedmice, sef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, Mihael Stajner, pozvao je Rugovu i njegove saveznike da se uzdrze od spekulacija o tome ko je odgovoran za Zemajevu smrt. Makar, dok se istraga o ubistvu ne privede kraju.


Rugova je odlucio da ignorise Stajnerov apel saopstavajuci, znatno ostrije nego ranije, da su zastrasivanje i ubistva clanova Demokratskog saveza Kosova tokom proteklih godina ocito bila politicki motivisana. Ipak, odbio je da konkretno okrivi bilo koju politicku stranku.


Bivsi generalni sekretar DSK, Nekibe Keljmendi, dobijala je, takodje, brojne anonimne pretnje zbog cega je bio pod 24-casovnom zastitom UNMIK policije. Tada je, dok je bila na duznosti generalnog sekretara partije, iznela slicne tvrdnje.


Zan-Kristijan Kadi, sef policije i pravosudja u UNMIK-ovoj administraciji, rekao je na vanrednom zasedanju kosovskog parlamenta da su, po njegovom misljenju, ubistva politicki motivisana. Dodao je da su ovakva ubistva dovela do ozbiljnog pogorsanja situacije u medjunarodnom protektoratu.


Izvestan broj clanova DSK ubijen je tokom protekle tri godine, ali napadaci nisu nikada pronadjeni i kaznjeni. Dole su navedena imena nekih od istaknutijih stranackih zvanicnika.


Uke Bitici, predsednik opstine Suva Reka, nastradao je dan posle lokalnih izbora 2002. godine. Posle parlamentarnih izbora odrzanih prethodne godine, Smaila Hajdaraja, jos jednog visokog zvanicnika DSK, usmrtili su u njegovom stanu. Ubrzo nakon izbora 2000. godine, sef predizborne kampanje DSK, Dzemal Mustafa, ubijen je na vratima svog stana. Nekoliko meseci kasnije, nepoznati napadaci ubili su predsednika lokalnog stranackog ogranka u Klini, Ismeta Racija, na putu ka poslu.


Dok su politicke tenzije narastale prosle nedelje, Naim Jerliju, potpredsednik LDK, pronasao je pretece pismo u svom postanskom pregratku u zgradi parlamenta. Uprkos tome, odbio je 24-casovnu policijsku zastitu.


Zanimljivo je da su politicki rivali DSK, takodje, po prvi put, primili preteca pisma. Dzavit Haliti, visoki zvanicnik Demokratske partije Kosova, PDK, koju predvodi Hasim Taci, saopstio je medijima prosle nedelje da je dobio pretnju smrcu. Haliti je rekao da se u pismu on direktno optuzuje za umesanost u Zemajevo ubistvo.


Haliti je izjavio za IWPR kako veruje da je to neposredno proisteklo iz kampanje koju protiv njega vodi list "Bota Sot", blizak DSK. Dva dana posle Zemajevog ubistva, ovaj list je objavio clanak u kome se implicira Halitijeva umesanost u pripremanje fatalne zasede za bivseg komandanta FARK-a, kao i drugih ubistava Rugovinih pristalica.


Autor pisma u kome mu se preti smrcu, rekao je Haliti za IWPR, "verovatno je iskreni i neduzni patriota koga je zavela kampanja 'Bote Sot', pa je odlucio da uzme zakon u svoje ruke jer nema nikakvog pomaka u istrazi Zemajevog ubistva."


Haliti je dodao da ne odbacuje moguce politicke motive u vezi sa ranijim ubistvima i pretnjama, ali odbacuje ideju da ih je orkestrirala neka od legitimnih politickih stranaka.


"To bi moglo biti delo nelegalne grupe isfrustriranih ekstremista nezadovoljnih svojom politickom i ekonomskom pozicijom u posleratnom kosovskom drustvu, ljudi iz krugova organizovanog kriminala kojima vise odgovara nestabilna situacija, ili tajnih sluzbi neprijateljskih zemalja koje se trude da stvore utisak kako je zivot ovde - na Kosovu - nemoguc", kaze Haliti.


PDK i druge politicke grupe povezane sa OVK optuzili su DSK za "politizaciju" Zemajevog ubistva u cilju sticanja politickih poena.


Fatmir Limaj, portparol PDK, izjavio je na vanrednom zasedanju parlamenta 23. januara da izvesni elementi iz DSK podizu tenzije u javnosti. Ali Edita Tahiri, clan DSK, rekla je da "bi bilo neoprostivo precutati" neresena ubistva partijskih clanova.


Arben Cirezi je politicki analiticar i redovni saradnik IWPR-a.