Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: Bez entuzijazma za razgovore s Beogradom

Albanski politicari i komentatori ne vide svrhu predstojecih razgovora sa visokim predstavnicima srpske vlade.
By Ridvan Berisha

Mihael Stajner, sef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, naveo je sedam "prakticnih tema od zajednickog interesa" o kojima bi uskoro trebalo u Pristini da razgovaraju Srbi i kosovski Albanci.


Albanska strana je vrlo skepticna oko dijaloga koji bi predstavljao prvi srpsko-albanski sastanak na ministarskom nivou od pregovora u Rambujeu, neposredno pre vazdusnih napada NATO-a 1999. godine.


Stajner je 3. marta saopstio da ce pozvati nekoliko srpskih ministara da ucestvuju u razgovorima o razlicitim pitanjima sa predstavnicima kosovske vlade. U pismu upucenom srpskom premijeru Zoranu Djindjicu i potpredsedniku vlade Nebojsi Covicu, Stajner je naveo oblasti u kojima je neophodno saradjivati - pitanje registarskih tablica za vozila, putnih i licnih dokumenata, vozackih dozvola, socijalnog osiguranja, energetike, trgovine, transporta i povracaja zemljisnih knjiga.


Mnogi albanski politicari i komentatori tvrde da ce se albanska strana pojaviti na razgovorima praznih ruku, lisena mogucnosti da odlucuje o pitanjima koja ce se naci na stolu, s obzirom na to da se rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija sva ovlascenja za upravu nad pokrajinom prepustaju UNMIK-u. Stavise, posto se buduci status Kosova nece naci na dnevnom redu, kosovski Albanci nece moci da iskoriste ove razgovore za predocavanje bilo kakve platforme za pregovore sa Beogradom o tom pitanju.


Ramus Haradinaj, lider Saveza za buducnost Kosova, AAK, jedan je od nekoliko kosovskih Albanaca koji su izrazili svoju rezervisanost povodom razgovora sa Beogradom. "Stajnerova inicijativa nema previse izgleda na uspeh jer ce albanska strana imati slabiju startnu poziciju od srpske u ovom dijalogu", kaze on.


S obzirom na to da jedino Stajner ima ovlascenja da donosi odluke u vezi svih sedam pitanja o kojima ce se raspravljati, albanska uloga u dijalogu bice prevashodno ceremonijalna, tvrdi Veton Suroi, urednik najtiraznijeg dnevnog lista "Koha Ditore". "Albanska strana moze sedeti za stolom i traziti sta god zeli, ali to nece nista znaciti Beogradu, koji ne mora da cini nikakve ustupke onoj strani koja nece donositi konacne odluke", napisao je nedavno Suroi u svojoj redovnoj kolumni.


Politicki analiticar Blerim Salja smatra da i Beograd nema puno razloga da ucestvuje na ovim razgovorima. "Za aktuelni srpski rezim i njegove pristalice na Kosovu, cak bi i priznavanje registarskih tablica, licnih i putnih dokumenata predstavljalo korak ka nezavisnosti Kosova. Pod sadasnjim okolnostima, bilo kakvo priznavanje takve vrste bilo bi nepodnosljivo za Srbe", pise Salja u dnevnom listu "Zeri".


Obicni Albanci zaziru od provokativnih izjava Zorana Djindjica koje je dao proslog meseca, a kojima se sugerise da se Beograd zalaze za podelu Kosova. Osnivanje asocijacije srpskih opstina u severnom delu Kosova 25. februara medju Albancima se smatra jos jednim korakom ka federalizaciji pokrajine.


"Mozda je u Srbiji doslo do promene rezima, ali nacin razmisljanja o etnickim podelama je isti u njihovom pristupu Kosovu. Djindjicevi komentari pokazuju da nedostaje dobre volje za konstruktivan pristup, cak i sasvim prakticnim pitanjima", kaze Mirjeta Ajeti, studentkinja istorije na Univerzitetu u Pristini.


Odbojnost kosovskih Albanaca prema Beogradu skoro je jednaka njihovom nepoverenju u odnosu na sposobnost UNMIK-a da upravlja tako osetljivim dijalogom. Takodje, smatra se da ce nepostojanje bilo kakve jasne pregovaracke platforme sa albanske strane dijalog sa Beogradom uciniti irelevantnim.


Medjutim, kakvi god stavovi bili na ulici i u novinskim kolumnama, kosovski lideri kao sto su predsednik Ibrahim Rugova, premijer Bajram Redzepi, predsednik parlamenta Nedzat Daci i lider Demokratske partije Kosova Hasim Taci su pristali da ucestvuju u pregovorima. Oni su 28. februara potpisali izjave potvrdjujuci da ce se pridruziti UNMIK-u u direktnom dijalogu sa svim susednim zemljama, sto je definicija koja se ocito odnosi i na Srbiju.


Ridvan Berisa je novinar Radio-televizije Kosovo, RTK.