Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KOSOVARI STRAHUJU OD POLITIZACIJE NOVIH MINISTARSTAVA

Prenosenje nadleznosti za ministarstva pravde i unutrasnjih poslova u ruke samih Kosovara, najavljeno iz UNMIK-a, izaziva zabrinutost da bi dve najvece stranke mogle pretvoriti ova ministartva u svoje politicke dominione.
By IWPR Balkans

Dok se UN administracija na Kosovu, UNMIK, priprema da prenese ogranicene nadleznosti za policiju i pravosudje na lokalne vlasti, sve je izrazeniji strah da bi ova dva sektora mogli pasti pod uticaj najvecih politickih stranaka u entitetu.


Soren Jesen-Petersen, glavni administrator za Kosovo koga je imenovala medjunarodna zajednica, izlozio je 19. jula premijeru Kosova, Bajramu Kosumiju, nacrt plana za formiranje ministarstva unutrasnjih poslova i ministarstva pravosudja.


Plan, kojim se predvidja ograniceni prenos policijskih i pravosudnih nadleznosti na kosovske vlasti do kraja 2005. godine, dobio je zeleno svetlo iz sedista UN u okviru "izlazne strategije" za Kosovo. Ovaj prenos se vidi kao deo procesa buducih pregovora o konacnom statusu Kosova, koji treba da pocnu ove jeseni, zajedno sa smanjivanjem velicine civilne mirovne misije. "Plan predvidja osnivanje ministarstva pravosudja i ministarstva policije do kraja godine", izjavio je Jesen-Petersen u Pristini. Jesen-Petersen je izjavio da nova ministarstva moraju biti oslobodjena politickog uticaja i da moraju raditi na isti nacin za sve, bez obzira na etnicku ili politicku pripadnost.


UNMIK ce zadrzati nadzornu funkciju i pravo intervencije, sto je odraz zabrinutosti da Kosovari mozda jos nemaju kapaciteta za vodjenje pravosudnih i unutrasnjih poslova bez spoljasnje pomoci, kao i strahovanja da ovi sektori mogu pasti pod uticaj politike.


Za Kosovare, prenos ovlascenja u tako vaznim oblastima drzavnog zivota ima veliki znacaj i ucvrscuje ih u uverenju da se nikada nece vratiti u proslost u kojoj su bili pod srpskom upravom.


Na konferenciji za stampu sa Jesenom-Petersenom, Kosumi je izjavio: "Ovo je veliki korak napred za Kosovo." Ali time ovo pitanje jos nije sasvim zakljuceno, buduci da su glavne politicke stranke sukobljene u ocajnickoj borbi da u nove strukture ubace svoje ljude.


Opoziciona Demokratska partija Kosova, PDK, vec je bacila oko na Drzavnu bezbednost, telo koje prakticno funkcionise kao privatno obezbedjenje vladajuce Demokratske lige Kosova, LDK.


U isto vreme, PDK ima sopstvenu bezbednosnu strukturu, Nacionalnu obavestajnu sluzbu, SHIK. Sef poslanicke grupe PDK u parlamentu, Jakup Krasnici, nedavno je zatrazio od skupstine Kosova da prihvati SHIK kao legitimni deo Kosovske obavestajne sluzbe koja ce funkcionisati unutar novoosnovanog ministarstva unutrasnjih poslova.


Sukob izmedju LDK i PDK oko kontrole nad novim ministarstvom unutrasnjih poslova i obavestajnom sluzbom doprineo je utisku drugih stranaka da su potisnute na marginu.


Alijansa za buducnost Kosova, AAK, saopstila je da se protivi mogucnosti da dve velike stranke prakticno podele nova ministarstva izmedju sebe.


Naim Maloku, predstavnik AAK u predsednistvu skupstine Kosova, izjavio je da njegova stranka zeli da se "snazno distancira od svih paralelnih i nelegalnih partijskih obavestajnih sluzbi".


On je izjavio da AAK zeli da vidi "novu strukturu koja ce funkcionisati iskljucivo u interesu gradjana Kosova i koja se se nalaziti pod kontrolom civilnih vlasti".


To bi mogla biti uzaludna nada, jer se PDK ocigledno nije odrekla svoje ambicije da ostvari kontrolu nad bar jednim delom buducih bezbednosnih struktura.


Da bi opravdao ovaj stav, lider PDK, Enver Hodzaj, izjavio je da bi sektori pravosudja i unutrasnjih poslova trpeli ako bi ostali samo u rukama sadasnjih koalicionih stranaka. "Videli smo koliko je ova vlada do sada bila uspesna i mozemo ocekivati da cemo sledecih deset godina trpeti posledice zbog njihove namere da politizuju ova dva sektora", izjavio je Hodzaj.


Ali manje stranke i mnogi eksperti i dalje su zabrinuti. Azem Vlasi, poznati advokat, izjavio je da se parlament mora zastititi od procesa politizacije u novim ministarstvima pravosudja i policije.


"Parlament ima obavezu da spreci politizaciju", upozorio je. "U protivnom, na Kosovu nece biti demokratskog drustva."


Ova debata se odvija u osetljivom trenutku, jer policija upravo istrazuje ulogu nezvanicnih obavestajnih sluzbi koje deluju pod zastitom dve vodece politicke stranke. Posto se ocekuje da ce LDK imenovati prvog kosovskog ministra pravde, PDK strahuje da ce najveci deo osoblja ovog ministarstva biti angazovan iz redova takozvane Drzavne bezbednosti. Vlasi preporucuje temeljan nadzor dva nova ministarstva od strane UNMIK-a i izbor zaista profesionalnog osoblja, odabranog na osnovu iskustva, a ne na osnovu politicke pripadnosti.


Cak i najvisi predstavnici medjunarodne zajednice na Kosovu iznose upozorenja. "Korupcija i nedostatak transparentnosti ovde predstavljaju problem", izjavio je Verner Vnent, sef misije OEBS-a na Kosovu. "Problematican je nacin na koji se ljudi odnose prema javnim institucijama." Artan Mustafa je novinar kosovskog dnevnika Ekspres