Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Korupcija u Srbiji ugrozava primanje humanitarne pomoci

Rasprostranjen obim korupcije u Srbji mogao bi spreciti medjunarodne napore da obnove ovu republiku.
By Aleksandar Fatic

Korupcija koja u Srbiji uzima sve vise maha mogla bi zaustaviti stranu pomoc i investicije, ukoliko se ne preduzmu ostre mere nadgledanja trosenja ovih sredstava.


Novi izvestaj uticajne nevladine organizacije Transparency international, stavlja Saveznu Republiku Jugoslaviju na vrh liste evropskih zemalja koje su pogodjene korupcijom javnog sektora.


Nova demokratska vlada mora se pozabaviti ovim problemom ukoliko joj je namera da nagovori donatore da obezbede potrebna sredstva za obnovu i razvoj zemlje.


Medjunarodna zabrinutost oko upotrebe ovih sredstava mozda vec remeti pristizanje pomoci, koja se sporo ostvaruje.


Korupcija je postala toliko uobicajena pojava u Srbiji da bar pola ucesnika u nedavnom ispitivanju javnog mnjenja smatra da placanje "malih darova" zvanicnicima u razmenu za efikasno obavljenu uslugu nije primanje mita.


Liinija izmedju onoga sto se smatra legalnom i ilegalnom aktivnoscu veoma je zamagljena sto, izmedju ostalih stvari, doprinosi da su mafijasi jos uvek na slobodi, uprkos demokratskih promena.


Prelazna vlada Srbije, gotovo da je paralisana zbog buducnosti Radomira Markovica, sefa srpske tajne policije, organizacije za koju se veruje da stoji iza ubistava vise Milosevicevih protivnika i nekadasnjih saveznika kojima je istekao rok upotrebe.


Saveznici predsednika Vojislava Kostunice u Demokratskoj opoziciji Srbije zele da Markovic bude otpusten. Medjutim, pristalice Miloseviceve Socijalisticke partije Srbije, SPS, protive se takvoj akciji. Kostunica insistira da promena osoblja u sluzbi bezbednosti mora da ceka sve do izbora, zakazanih za 23. decembar. Mnogi nekadasnji opozicioni politicari strahuju da ovo predstavlja fatalan korak za njihovu demokratsku revoluciju.


Instistiranje SPS-a da rukovodstvo tajne policije ostane nepromenjeno, cak i po cenu ponovnog izbijanja nereda na ulicama Beograda, ilustruje njihovu zabrinutost oko potencijalnih otkrica koji se ticu tajnih sporazuma o podeli profita od krsenja sankcija izmedju policije i kriminalnih bandi koji su cvetali u toku Miloseviceve vladavine. Stvaranje specijalnih jedinica protiv organizovanog kriminala unutar savezne policije predstavlja prioritet.


Jos jedan kljucni cilj je reforma sudstva. U toku poslednje decenije mnoge nezavisne sudije uklonjene su sa svojih polozaja, a na njihovo mesto postavljene su pristalice rezima. Mnogi od njih bili su nekvalifikovani za ovaj posao. Po podacima "Sluzbenog lista" Republike Srbije mnogi od njih nekada su radili na poljoprivrednim dobrima, u mesnim zajednicama, ili su bili pripadnici specijalnih vojinih jednica.


U okviru napora da se resi problem korupcije, jedna od vodecih politickih institucija u Srbiji, Menadzment centar, predlozio je stvaranje specijalne komisije koja bi se sastojala od sudija, nevladinih ogranizacija i politickih predstavnika koja bi nadgledala i kontrolisala javnu potrosnju.


Ovo telo koje bi odgovaralo reformisanom saveznom parlamentu, bice uskoro predlozeno relevantnim jugoslovenskim ministarstvima kao i ministarstvu za ekonomske i spoljne odnose.


Predlozena je jos jedna inicijativa u vezi sa antikorupcionom obukom politicara i zvanicnika u javnim sluzbama, sto bi, po verovanju mnogih, bilo od velikog znacaja za razvoj demokratije u Srbiji.


Medjutim, nista od ovog nece biti postignuto bez velike strane pomoci. U ovom trenutku ocekivana pomoc je manja od one koja je potrebna za razvoj infrastrukture i ona sporo stize.


Deo problema je i sto kancelarija Evropske zajednice u Beogradu, u znatno vecem sastavu, ne podrzava antikorupcione projekte i platforme.


Izgleda da su pojedini zapadni donatori koji su aktivni u Srbiji pomesali svoje prioritete.


Postoji, takodje, zabrinutost u vezi sa nacinom na koji ce medjunarodna pomoc biti podeljena. Na primer, oko 80 odsto americke novcane pomoci Bosni potroseno je na administrativne troskove americkih nevladinih organizacija. Medjunarodni napori za obnovu Srbije mogu biti oslabljeni ukoliko ove organizacije budu upotrebljavane za raspodelu pomoci.


Da bi se omogucila pravilna raspodela sredstava, donatori moraju uloziti sredstva u stvaranje sistema koji bi pratio ovaj celi proces. Relativno mala i brza ulaganja u kljucne nevladine organizacije i vladina ministarstva mogli bi pomoci da se uspostave antikorupcioni mehanizmi i obezbedi kontrola priliva vecih suma novcane pomoci u buducnosti.


Profesor Aleksandar Fatic je direktor Menadzment centra