Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KONTROVERZE OKO KARADŽIĆEVE OPTUŽNICE

Bošnjaci i Hrvati pozdravljaju predložene izmene optužnice, dok Srbi kažu da su one politički motivisane.
By Milorad Milojevic
Predložene izmene optužnice protiv bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, u Bosni su izazvale podeljene reakcije.



Bošnjaci sa kojima je IWPR razgovarao tvrde da su tužioci s razlogom u optužnicu dodali novu tačku za genocid, koja se odnosi na zlodela počinjena nad nesrpskom populacijom početkom devedesetih širom Bosne.



Sa druge strane, politički predstavnici bosanskih Srba osporavaju odluku da se insistira na uvrštavanju nove tačke za genocid, i to u situaciji kada ta optužba nije dokazana ni u jednom od slučajeva koji su sa ovim povezani.



Tužioci su predlog izmena podneli Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) 22. septembra, i sada čekaju odluku sudija.



Glavne izmene koje se predlažu tiču se toga da se Karadžić optuži za samo 27 opština, od ukupno 41, koliko ih se pominje u važećoj optužnici koja je poslednji put menjana u aprilu 2000.



Međutim, u predloženoj izmenjenoj optužnici dodata je jedna nova tačka, koja se odnosi na genocid.



U poslednjoj verziji optužnice, Karadžić se za genocid tereti samo po jednoj tački, koja obuhvata zločine počinjene 1995. godine u Srebrenici, kao i zlodela koja su se 1991. i 1992. odigrala na području 18 bosanskih opština.



U predloženoj novoj verziji, ova dva niza optužbi su razdvojena u zasebne tačke, pri čemu je obim druge od njih smanjen, tako da ona važi samo za 10 opština – Višegrad, Prijedor, Bratunac, Foču, Brčko, Ključ, Kotor Varoš, Sanski Most, Vlasenicu i Zvornik.



Takođe, tužioci žele da povuku optužbe za kršenje Ženevske konvencije – koje, da bi bile dokazane, iziskuju da najpre bude utvrđeno to da je sukob u Bosni bio međunarodne naravi.



Nacrt izmena je širom Bosne izazvao podeljene reakcije.



Predsednica udruženja Majke enklava Srebrenica i Žepa, Munira Subašić zadovoljna je time što tužioci žele da u optužnicu uvrste i dodatnu tačku za genocid, koji je 1991. i 1992. počinjen širom Bosne.



„Znamo da je tokom 1992. postojao veliki broj zatvoreničkih logora u tim delovima Bosne, i smatramo da je etničko čišćenje koje je počinjeno nad Bošnjcima i Hrvatima imalo razmere genocida“, rekla je ona.



Sudije MKSJ-a su za sada zaključile da se genocid dogodio samo prilikom masakra u Srebrenici, počinjenog 1995. Taj zaključak je 2007. potvrdio i Međunarodni sud pravde (MSP), prilikom rasprave o parnici koju je Bosna zbog genocida pokrenula protiv Srbije.



„Oni koji snose najveću odgovornost za te zločine moraju biti kažnjeni“, tvrdi Subašićeva.



Muharem Murselović se – kao Bošnjak koji je bio zatočen u srpskim zatvoreničkim logorima – nada da će predložena optužnica rezultirati konačnom presudom kojom će se dokazati da je širom Bosne bio počinjen genocid velikih razmera.



„To se događalo čak i pre Srebrenice. Činjenica da je samo u Prijedoru [više hiljada] nesrpskih civila ubijeno mnogo toga kaže o stvarnim dimenzijama zločina koji se dogodio u Bosni“, kaže on.



U opštini Prijedor, koja se nalazi na severozapadu Bosne, odigrao se znatan deo sveukupnog etničkog čišćenja Bošnjaka. Njih oko hiljadu je u to doba bilo zlostavljano ili ubijeno u zatvorima bosanskih Srba.



„Nadam se da će nova [predložena] optužnica protiv Karadžića to jasno pokazati i omogućiti sticanje prave slike o onome što se ovde dogodilo“, kazao je Murselović.



Poslanik bosanskog parlamenta, Sadik Ahmetović, takođe je podržao uvođenje još jedne tačke za genocid.



"[Izmene su] solidno zasnovane. Genocid se ne događa samo u jednoj opštini“, rekao je on.



„Genocid se događa na određenom području, protiv neke nacije ili jednog dela te nacije, i [ukoliko sudije prihvate] ovu izmenjenu optužnicu protiv Karadžića Tribunalu bi se pomoglo da dokaže kako je genocid nad ne-Srbima u Bosni izveden na znatno širem području od same Srebrenice.“



Međutim, politički predstavnici bosanskih Srba osporavaju predloge izmena.



Kao premijer entiteta bosanskih Srba (Republika Srpska, RS), Milorad Dodik se zapitao zbog čega je predložena nova tačka za genocid.



„Ako je MSP [2007.] već zaključio da je genocid u Bosni ograničen samo na Srebrenicu, onda ova dodatna optužba iz Karadžićeve optužnice predstavlja nepoštovanje tog suda i njegove odluke“, rekao je on.



Lider Srpske demokratske stranke (SDS), Mladen Bosić, izjavio je kako misli da su promene predložene iz političkih razloga.



„Očigledno je da, forsiranjem priče po kojoj se genocid u Bosni nije dogodio samo u Srebrenici, tužioci Tribunala otvaraju prostor bošnjačkim ekstremistima koji žele da izmene Dejtonski mirovni sporazum, centralizuju Bosnu . . . i ukinu Republiku Srpsku“, rekao je on.



Dodao je i da predloženu optužnicu vidi kao „pokušaj da se Bošnjacima pomogne da suđenje Karadžiću iskoriste za postizanje svojih ratnih ciljeva“, koji su se po mišljenju bosanskih Srba svodili na unitarnu Bosnu sa snažnom centralnom vladom.



No, beogradski Karadžićev advokat, Svetozar Vujačić, nije delovao zabrinuto zbog dodate optužbe za genocid.



„Nemamo problem sa ovom optužnicom – jer, što je ona nebuloznija, lakše će nam biti da je osporimo“, rekao je.



Međutim, ostali posmatrači brinu da bi, ukoliko sudije usvoje skraćenje spiska optužbi, neki teški zločini mogli biti izbrisani iz istorije.



Oni prigovaraju tužiocima zbog toga što traže ukidanje optužbi za zlodela počinjena u 14 opština.



Profesor Univerziteta u Mostaru, Slavo Kukić, tvrdi da bi – premda izostavljanje izvesnih mesta ge su zločini počinjeni možda neće uticati na presudu – ono moglo da se odrazi na ono što će buduće generacije znati o ovom ratu.



On smatra da bi se, ukoliko tužioci dokažu tačku za genocid koja se tiče zločina počinjenih početkom devedesetih širom zemlje, ljudi iz onih opština koje su uklonjene iz optužnice mogli osetiti prevarenima.



„Ako nova optužnica isključi čitave delove Bosne . . . sutra ni istoričari neće imati nikakav čvrst dokaz za to da je i u tim delovima zemlje počinjen genocid“, kazao je Kukić.



„Na primer, ukoliko se u optužnici protiv Karadžića ne pominje Posavina, odakle je proterano više hiljada Hrvata, ko će onda jednog dana moći da tvrdi kako se u tom delu Bosne desio genocid nad Hrvatima?“



Milorad Milojević je izveštač Radija Slobodna Evropa i saradnik IWPR-a iz Banja Luke.