Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kontrola bosanskog neba

Vlasti izlozene kritici zbog neuspeha u preuzimanju potpune kontrole nad bosanskim vazdusnim prostorom.
By IWPR Balkans

Ugovor o postavljanju novog radarskog sistema na sarajevski aerodrom u vrednosti od 4,9 miliona evra, kojim Bosna i Hercegovina po prvi put od kraja rata 1995.godine dobija delimicnu kontrolu nad svojim vazdusnim prostorom, izaziva mnoge kritike.


Fr ancuska kompanija "Thales" instalirace sistem u roku od cetiri meseca, ali radar pokriva samo nizu zonu vazdusnog prostora oko aerodroma - ispod 3.000 metara. Vise zone vazdusog prostora Bosne i Hercegovine ostace pod kontrolom susedne Hrvatske i Srbije.


Kriticari tvrde da je dozvoljavanjem Hrvatskoj i Srbiji da zadrze kontrolu nad visim zonama vazdusnog prostora Bosne ugrozen suverenitet zemlje. Naglasavaju, takodje, da susedi Bosne zadrzavaju 80 procenata prihoda od procenjenih 13 miliona americkih dolara taksi koje avio kompanije placaju za prolazak kroz vazdusni prostor Bosne.


Neki veruju da je Bosna trebalo da kupi "en-route" radarski sistem koji bi omogucio kontrolu i u vazdusnom prostoru iznad 3.000 metara.


Doslo je do sukoba i u vezi sa postavljanjem novog radara na sam aerodrom, jer izvestan broj posmatraca tvrdi da bi postavljanjem na neku od susednih planina, kao sto je Bukovik ili Bjelasnica, domet sistema bio povecan.


"Potpuno je besmisleno postavljati radar na aerodrom", izjavio je Zijo Isic, bivsi direktor civilne direkcije za avijaciju. "U praksi, to znaci da Bosnu treba zadrzati u polozaju kolonije Srbije i Hrvatske, jer radar na aerodromu moze videti samo ogranicen prostor. Zato moramo nastaviti da dajemo 80 procenata prihoda Hrvatskoj i Srbiji."


Posao sa radarom inicirao je zestoku nacionalnu debatu i podstakao mnoge frustracije. Prema misljenju jednog bosanskog eksperta koji je iz blizine pratio tenderski postupak, propisne studije o tehnickoj i finansijskoj izvodljivosti projekata uopste nisu uradjene. Nema jasnih naznaka koliko ce vremena biti potrebno da se naplatama taksi za koriscenje nizeg vazdusnog prostora Bosne isplati investicija od 4,9 miliona evra.


Iv Lamber, medjunarodni koordinator za razvoj civilne avijacije u Bosni, u vise navrata je ponavljao da je aerodromski sistem u Sarajevu dovoljan za potrebe zemlje, i da internacionalni eksperti smatraju da je najbolja lokacija na samom aerodromu. Lamber je izjavio da su i drugi vazni aspekti uzeti u obzir, ukljucujuci bezbednost, elektricne vodove i vremenske uslove.


Neki su iznosili primedbe i na uslove tendera. Kriticari kazu da je insistiranjem na roku instalacije od 120 dana znacajno redukovan broj kompanija koje su mogle ucestvovati, jer je za proizvodnju i instalaciju takvih sistema obicno potrebno bar godinu dana. Samo tri kompanije su se nadmetale za ugovor: italijanska AMS, spanska INDRA i Thales.


Mada je Savezno ministarstvo za saobracaj i komunikacije osnovalo kombinovanu komisiju, u koju su usli domaci i zapadni eksperti, da donese konacnu odluku o tenderu, bilo je kritika da su domaci predstavnici nadglasani. Neki su tvrdili da je INDRA ponudila sistem sa boljim radarom i i boljom pratecom opremom koja bi uvecala efikasnost kontrole leta.


Ipak, Besim Mehmedic, savezni ministar za saobracaj i komunikacije, odbija tvrdnje da tenderski postupak nije bio ispravan. "Imam potpuno poverenje u ljude koji su izvrsili izbor i mislim da smo izabrali najbolje", izjavio je on.


Amadeo Mandic, direktor Savezne direkcije za civilni vazdusni saobracaj, izjavio je da kriticari moraju shvatitit da je aerodrom kupljen za potrebe sarajevskog aerodroma, a ne za kontrolu srednjeg i viseg vazdusnog prostora. Kritike dolaze od nekompetentnih ljudi koji u prosloj deceniji nisu ucinili nista da uspostave potrebnu infrastrukturu za civilnu avijaciju.


"Ovo je prvi radar koji je Bosna kupila posle rata i ja mislim da je to veliki korak napred na putu preuzimanja vazdusne suverenosti ove zemlje", izjavio je Mandic. "U bilo kom trenutku mozemo raskinuti ugovore o kontroli vazdusnog saobracaja na vecim visinama koje imamo sa Jugoslavijom i Hrvatskom, ali pre toga moramo nabaviti sopstvenu opremu, obuciti nase ljude i steci potrebno znanje za preuzimanje posla kontrole visokog vazdusnog prostora."


Do kraja prosle godine, vazdusni saobracaj na sarajevskom aerodromu kontrolisale su Snage za stabilizaciju pod vodjstvom NATO. Trenutno kontrolu vazdusnog saobracaja u Sarajevu vrsi francuska agencija "Airco", na osnovu ugovora vrednog dva miliona evra, koji istice do kraja 2003. Do tada bi novi radarski sistem trebalo da bude sasvim funkcionalan, nakon cega ce posao preuzeti bosanski kontrolori.


Senad Slatina je nezavisni novinar i analiticar