KOMENTAR: U POTRAZI ZA RESENJEM
I Rusiji i Evropskoj uniji je u interesu da rese problem koji i jednima i drugima kuca na vrata.
KOMENTAR: U POTRAZI ZA RESENJEM
I Rusiji i Evropskoj uniji je u interesu da rese problem koji i jednima i drugima kuca na vrata.
Moldavija uskoro treba da postane jedan od najnovijih suseda Evropske unije. Sa ocekivanim prikljucivanjem Rumunije 2007. godine, EU ce dobiti zajednicku granicu sa najsiromasnijom zemljom u Evropi
Nepriznati separatisticki region Transdnjestra nalazi se van kontrole moldavske prestonice, Cisnjeva, jos od 1992, u osnovi je pod kontrolom mafije i opstaje samo zahvaljujuci profitu od kriminala i podrsci odredjenih krugova u Rusiji i Ukrajini – kao i bezbednosnom prisustvu 14. ruske armije.
Region je omiljena lokacija za pranje novca i proizvodnju i nezakoniti izvoz oruzja. Na vatrenom oruzju koje se proizvodi i svercuje iz Transdnjestra nema serijskih brojeva, zbog cega je takvom oruzju nemoguce uci u trag, i to ga cini idealnim za organizovani kriminal.
U sadasnjoj situaciji, takve aktivnosti se veoma lako i nekaznjeno mogu obavljati u i iz Transdnjestra, jer medjunarodnim policijskim snagama ovde nije dozvoljen pristup, a medjunarodne vladine i nevladine organizacije nisu u stanju da normalno funkcionisu unutar granica regiona.
Usled toga, posto lokalne vlasti nisu medjunarodno priznate i ne podlezu medjunarodnom pritisku i intervencijama, veoma je tesko obezbediti obuku za zvanicnike ili preneti im strucna znanja iz oblasti zakonodavstva, obezbediti kampanje za podizanje nivoa svesti i organizovati programe zastite svedoka u postupcima povezanim sa svercom.
Prema postsovjetskim standardima, gradjanski rat u Moldaviji bio je relativno niskog intenziteta, narocito ako se ima u vidu, na primer, gradjanski rat u Gruziji, rat izmedju Jermenije i Azerbejdzana oko Nagorno Karabaha, ili decenija implozije u Ceceniji. Ali to ne znaci da ce pronalazenje dugorocnog resenja biti ista lakse.
Ruski pokusaj da se pronadje izlaz iz ove pat-pozicije, takozvani Kozakov memorandum iz novembra 2003, pocivao je na dvema pretpostavkama: ustavno uspostavljanje objedinjene moldavske drzave, i produzeno rusko vojno prisustvo u Transdnjestru.
Ruski zvanicnici su kasnije priznali da njihov pregovarac, Dmitrij Kozak – savetnik predsednika Vladimira Putina – nije uspeo da zadobije potrebnu podrsku Vasingtona i EU u okviru postojecih pregovarackih mehanizama OEBS-a.
Medjutim, novousvojena Evropska politika prema susedima Evropske unije – koja treba da uveca stabilnost i bezbednost u oblastima koje ce se uskoro graniciti sa EU nakon njenog prosirenja – podigla je nivo ocekivanja u Moldaviji.
Evropska komisija ce uskoro objaviti akcioni plan za ovu zemlju koji treba da sadrzi standarde za razvoj demokratije, vladavinu zakona i ljudska prava u zemlji. Posle inicijalnog perioda kada je Cisnjev dobio relativno dobre ocene u oblasti razvoja zdravstva, izbori iz 2003. godine i stalno maltretiranje novinara i medija od strane drzave sada ukazuju na jedan zabrinjavajuci trend.
Rezim viznih sankcija uperen protiv rukovodstva Transdnjestra, koji je uveden pocetkom 2003. godine zbog njihovog nesupeha u realizaciji mirovnog procesa, dodatno je pojacan u julu 2004. kao reakcija na zlonameran tretman skola sa nastavom na moldavskom jeziku u Tiraspolu.
Tenzije su se pojacale kada je jesenas u gradu Tigina/Benderi transdnjestarska milicija preuzela kontrolu nad vaznom zeleznickom stanicom.
EU ima ocevidan interes da pomogne u resavanju ozbiljnih problema izazvanih siromastvom i endemskim kriminalom u u Moldaviji, posto i jedno i drugo preti da dovede do jos vecih problema nakon prikljucivanja Rumunije Evropskoj uniji, za manje od tri godine.
Tvrdnjama iz Cisnjeva da oruzje iz Transdnjestra stize do kavkaskih pobunjenika moze se verovati ili ne verovati, ali sasvim je sigurno da otezanje ovog spora nije u dugorocnom interesu Rusije.
Trenutno, medjunarodni akteri nisu spremni da investiraju u Moldaviju. Bolno secanje na neuspeli Kozakov pokusaj od prosle godine jos traje.
Ono sto je potrebno jeste zajednicki angazman EU i Rusije da se pronadje resenje u kontekstu Evropske politike prema susedima i obaveze Rusije prihvacene 1999. godine da povuce svoje trupe i opremu iz Moldavije, narocito iz Transdnjestra.
Novoimenovani komesar EU za inostrane odnose, Benita Ferero-Valdner, vec je stekla izvesno iskustvo u vezi sa ovim problemom dok je bila na funkciji predsedavajuceg OEBS-a 2000. godine.
Mozda ce Brisel i Moskva pronaci potrebno vreme i energiju da uskoro rese ovaj relativno mali problem.
Nikolas Vajt je Direktor Evropskog programa Medjunarodne krizne grupe u Briselu.
