Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: Tamna strana srpske revolucije

Osim sto se obracunavaju sa mafijom, vlasti takodje ugrozavaju mladu demokratiju u Srbiji.
By Gordana Igric

Srpski lideri dobili su siroku podrsku medija i javnosti za uvodjenje vanrednog stanja ciji je cilj da se suzbije mafija i, konacno, stavi tacka na doba Miloseviceve vladavine, posle ubistva premijera Zorana Djindjica 12. marta ove godine.


Ali, uprkos ociglednim uspesima, vec se vide prvi znaci da se potreba za promenom iskoristi ne samo za borbu protiv podzemlja nego i za ucutkavanje medija, obracune sa politickim protivnicima, preuredjenje pravosudnog sistema i namirivanje starih racuna.


Pored toga, cini se, kao da su vlasti u zurbi da obezbede sopstvene pozicije dok je vanredno stanje jos na snazi.


U maniru Titove vladavine, 2. aprila su mediji u srbiji preneli da se osniva specijalna komisija koja ce istrazivati ko je sve kritikovao vladu i premijera Djindjica, pocev od 2001. godine pa do njegovog ubistva.


Komisija, cije je osnivanje inicirao ministar unutrasnjih poslova, a koju je organizovalo Ministarstvo kulture i medija, uz pomoc pojedinih novinara, ima za cilj da pokaze kako su neki mediji posedovali prethodna saznanja o planiranom ubistvu premijera Zorana Djindjica, kao i da su ti mediji bili povezani sa mafijom.


Tuzna je istina, medjutim, da ste morali biti gluvi, nemi i slepi u zemlji Srbiji, pa da ne shvatite sta se desava i strahujete od logicnog ishoda. Novinski tekstovi i ulicne spekulacije o mogucem obracunu izmedju Djindjica i mafije predstavljali su opste mesto. Dve godine je pokojni premijer odlagao obracun sa podzemljem, sto je omogucilo jacanje uticaja mafije i dovelo do potpuno kriminalizovanog drustva. Ozbiljna pretnja se pomaljala na horizontu.


Nalazi specijalne komisije ugrozice medijske slobode. Verovatno ce se neki novinari biti oznaceni kao saradnici mafije - sto ce posluziti kao upozorenje drugima da se uzdrze od istrazivanja eventualnih veza, ukoliko ih je bilo, izmedju aktuelnih zvanicnika na vlasti i mafije. Ovakve veze su bile predmet medijskih spekulacija mesecima uoci ubistva premijera, pogotovo u onim publikacijama koje su se smatrale pristalicama Djindjicevog politickog rivala Vojislava Kostunice, lidera Demokratske partije Srbije, DSS.


Pre osnivanja specijalne komisije, vlasti su donele nekoliko sumnjivih odluka kojima se vrsi pritisak na medije. Televiziji Leskovac na jugu Srbije razrezana je velika novcana kazna jer je emitovala intervju sa zvanicnikom DSS-a, koji je komentarisao tekucu istragu o Djindjicevom ubistvu i kritikovao uvodjenje vanrednog stanja.


Na severu zemlje, u Somboru, opstinske vlasti u cijem je vlasnistvu lokalni list "Somborske novine" smenile su urednika tog lista, bez javnog obrazlozenja ovakve odluke.


Privatizacija nezavisnog B92, na cijem je celu prekaljeni medijski borac protiv Milosevica Veran Matic, takodje je obustavljena 27. marta. Nije bilo zvanicnog obrazlozenja za ovakav potez. Matica, koji je ocuvao svoju nezavisnu uredjivacku politiku i posle pada Milosevicevog rezima, cesto su u bliskoj proslosti uznemiravali neki Djindjicevi saveznici, a sada se cini da je rec o nastavku kampanje.


Neposredno nakon Djindjicevog ubistva, vlada je odlucila da zatvori dva lista - "Identitet" i "Nacional", i zabrani distribuciju crnogorskog dnevnog lista "Dan" u Srbiji. Zajednica nezavisnih beogradskih medija, koja se borila protiv Milosevica u proslosti, nije pokusala da ih zastiti, i to iz vise razloga.


Za "Identitet" se smatra da je bio blizak Miloradu Lukovicu Legiji, bivsem komandantu Jedinice za specijalne operacije, JSO, poznatije kao "crvene beretke", koji je optuzen za Djindjicevo ubistvo i trenutno je u bekstvu.


Tirazni tabloid "Nacional" cesto se nalazio na meti kritike zbog objavljivanja netacnih informacija i napada na Djindjicevu vladu.


Vlada sada tvrdi da je ovaj list bio povezan sa zemunskom mafijom, koja se sumnjici za umesanost u ubistvo predsednika vlade.


Predrag Popovic, urednik "Nacionala", medjutim, kaze da su ga zvanicnici mesecima uznemiravali saljuci mu finansijsku policiju ili vrseci pritisak na preduzeca da se ne reklamiraju u njegovim novinama. Kao u starim vremenima pod Milosevicem.


Sta god da je istina, vanredno stanje i odsustvo bilo kakvih pitanja s tim u vezi od strane medija doveli do tihog ukidanja ovog lista.


Do ovog uznemirujuceg razvoja dogadjaja na medijskoj sceni doslo je posle uspeha u obracunu sa kriminalcima iz Milosevicevog doba i zemunskom bandom.


Za samo dve nedelje, ostvaren je znatan deo onoga sto se prizeljkivalo u dugim i mracnim godinama, dok je Vukovar bio granatiran, Sarajevo bombardovano, a kosovski civili proterivani.


"Crvene beretke", koje su odgovorne za mnogobrojne ratne zlocine u bliskoj proslosti, sada su raspustene. Uhapseno je dve hiljade kriminalaca. Telo nestalog Ivana Stambolica, simbola jedne normalnije Srbije, pre Milosevica, najzad su otkriveni. A zapadne diplomate pruzaju podrsku srpskim vlastima vise nego ikad.


Mracne licnosti iz Miloseviceve tajne sluzbe - Jovica Stanisic i Franko Simatovic - sada su iza resetaka. Saradnja sa Hagom je verovatno osigurana. Cak su i strani investitori, koji su ranije obicno okretali ledja Srbiji, zeljni da pomognu. A najznacajniji pomak je prijem Srbije i Crne Gore ove nedelje u Savet Evrope.


Ova izuzetna dostignuca su razlog zbog koga je, kako se cini, vecina srpskih novinara prihvatila stroga pravila izvestavanja pod sadasnjim ogranicenjima. Vecina njih je jos uvek spremna da se odreknu svoje slobode kako bi se oslobodili Milosevicevog nasledja. A nije bilo ni protesta u javnosti.


To ce, ocito, ohrabriti delove vlade da iskoriste preovladjujuce raspolozenje javnosti za ubrzano svodjenje starih licnih racuna. I to ne samo sa onim novinarima koji su ih razgnevili u proslosti.


Vlasti su imale pune ruke posla uklanjajuci sudije bliske mafiji iz pravosudja, ali su prinudno penzionisi ili marginalizuju i mnogi drugi koji su se borili protiv Milosevica, a za nezavisno sudstvo, i suprotstavljali se aktuelnoj vlasti. Planira se usvajanje drakonskog krivicnog zakona bez ikakve prethodne javne rasprave.


Postoji ozbiljna zabrinutost medju medjunarodnim aktivistima za ljudska prava zbog uslova u kojima se nalazi oko 2.000 nedavno uhapsenih osumnjicenih lica. Jedna od mera koja je na snazi za vreme vanrednog stanja omogucava ministarstvu unutrasnjih poslova pritvor do 30 dana bez pristupa advokatu, sto je posebno zabrinjavajuce. S obzirom na to da je poznato da srpska policija rado pribegava mucenju zatvorenika, pritvaranje na stotine osumnjicenih kojima je uskracena pravna pomoc moglo bi se pretvoriti u torturu.


Pored toga, ministar pravde Vladan Batic je nedavno sugerisao da bi trebalo ponovo uvesti smrtnu kaznu tokom vanrednog stanja. Mnogi smatraju da bi to bio zgodan nacin da se vlasti oslobode onih koji bi mogli ugroziti sadasnju vladu.


Uprkos insistiranju vlasti da su dvojica glavnih osumnjicenih za Djindjicevo ubistvo, Dusan Spasojevic Siptar, vodja Zemunske bande, i Milivoje Lukovic Kum, takodje clan iste kriminalne grupe, ubijeni pri pokusaju hapsenja jer su pruzali otpor, vec se cuju sumnje da su oni mozda pogubljeni.


Sta god da se desilo, steta je sto njih dvojica nece moci da se pojave na sudu. Njihova svedocenja mogla bi pruziti kljucne informacije, ne samo o vremenu Miloseviceve vladavine, vec i o nekim dogadjajima koji su se odigrali tokom prve dve godine posle Milosevica.


Najzad, imamo i proces privatizacije koji je trenutno u toku. Vlada je odlucila da se proces privatizacije nece obustavljati tokom vanrednog stanja. Srbija zaista treba vise nego ikad strane investicije, ali postoji razumna zabrinutost da se bez valjanog medijskog izvestavanja ne moze oceniti u kojoj meri su tenderska privatizacija i aukcijska prodaja uistinu transparentni procesi.


Pitanje je zasto je vlada preduzela takve regresivne mere umesto da se nametne kao vlast koja je spremna da predvodi Srbiju, po prvi put u poslednjih nekoliko decenija, na putu ka demokratiji.


Odgovor na ovo pitanje krije se u cinjenici da se clanovi vlade osecaju prilicno ranjivim u ovom trenutku posto je Djindjic predstavljao kljucni kohezioni faktor koji ih je drzao na okupu, a vanredno stanje koriste da bi poboljsali svoje pozicije i poslovne interese pre stabilizacije politicke situacije i zakazivanja novih izbora.


Djindjiceva Demokratska stranka, DS, pogotovo zeli da se sada ucvrsti, jer postoji opasnost da bi mogla biti marginalizovana posto je ostala bez lidera.


Drugi razlog za neke korake koje Vlada Srbije preduzima je to sto njeni clanovi zele da izbegnu preuzimanje odgovornosti za sve sto se desavalo u Srbiji tokom protekle dve godine - mafija, korupcija, ratni zlocinci koji slobodno setaju ulicama.


Niko nije osetio potrebu da podnese ostavku posle Djindjicevog ubistva. Njegovi ministri i zvanicnici ponasaju se kao da su se upravo probudili iz kome, te da su iznenadjeni cinjenicom sto je Srbija postala mafijasko drustvo.


To je neiskreno s njihove strane, jer su pojedini medju njima bili na uticajnim polozajima za vreme Milosevica, a trebalo je da ucine vise u borbi protiv mafije nakon njegovog zbacivanja s vlasti.


Uzmimo, na primer, jednog od istaknutih politicara Dusana Mihajlovica, lidera manje politicke stranke Nova demokratija (koja se odnedavno preimenovala u Liberale Srbije), coveka koji je uspesan biznismen i srpski ministar unutrasnjih poslova.


Kada je u jednom trenutku sredinom devedesetih Milosevic izgubio vecinu u parlamentu, mnogi su poverovali da je njegovo vreme isteklo. Medjutim, Mihajlovic koji je tada bio u opozicionim redovima, priskocio je u pomoc, pridruzio se Milosevicevoj koaliciji i omogucio joj opstanak na vlasti i jos nekoliko godina za pljacku i jos jedan rat na Kosovu.


Kasnije je Mihajlovic ponovo promenio stranu i u 2001. godini postao ministar unutrasnjih poslova u novoj vladi. Tokom protekle dve godine, on nije uhapsio nijednog ozbiljnijeg kriminalca, a ratni zlocinci jos uvek slobodno setaju ulicama.


Ono sto je Srbiji potrebno je jasan raskid sa prosloscu!


Gordana Igric je menadzer balkanskog projekta IWPR-a.