Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KOMENTAR: TADIC NA KOSOVU

Poseta srpskog predsednika Kosovu je jos jedna propustena prilika da se zalece stare rane.
By

Poseta srpskog predsednika Borisa Tadica Kosovu izazvala je snazne reakcije u citavoj pokrajini. Kosovski Albanci svih uzrasta izasli su na ulice, a albanski politicki lideri javno su izrazavali svoje ogorcenje i nezadovoljstvo.


Na osnovu onoga sto smo videli tokom dvodnevne Tadiceve posete, ne mogu se uociti tragovi pozitivnih dugorocnih podstreka koji bi ta poseta proizvela, ni za kosovske Albance i druge nesrpske zajednice, niti za lokalne srpsku zajednicu.


U stvari, ova poseta ce se verovatno pokazati stetnom cak i za samog Tadica. Iskustva Tadicevih prethodnika ubedljivo pokazuju da emotivna kampanja lidera iz Beograda medju kosovskim Srbima moze zapravo imati razorne posledice. Cak i kada se time dobija privremeni porast rejtinga, dugorocne posledice mogu biti znatno teze od bilo kakvih koristi stecenih takvim opasnim politickim marketingom.


Vec vise meseci Tadicevi medjunarodni sagovornici su morali da slusaju njegove prituzbe o njegovom ranijem zahtevu da poseti Kosovo. Imajuci u vidu koliko je cesto ponovio svoj zahtev, covek bi pomislio da ima mnogo toga da kaze i nesto konkretno da ponudi. Bilo bi logicno, neki veruju, pretpostaviti da ima neku poruku da prenese, i to ne samo tvrdokornim pripadnicima srpske zajednice vec i siroj publici.


Na kraju krajeva, on je trazio dozvolu da poseti oblast gde je vecinsko stanovnistvo, do nedavno, bilo zrtva drzave koju Tadic sada predstavlja.


Nazalost, nije bilo niceg obecavajuceg, ohrabrujuceg ili novog u onome sto smo mogli da vidimo i cujemo. Nije bilo nicega sto vec nismo videli i culi od drugih srpskih lidera.


Tadicev prvi potez na Kosovu bio je da mase srpskom zastavom sto je cin koji je kasnije ponovio na drugim mestima, gde su njegove prve reci pri susretu sa lokalnim Srbima bile: "Ovo je Srbija". Vecinsko stanovnistvo u pokrajini na koju Tadic polaze pravo je moglo ovakve reci i gestove da protumaci kao slabo maskiranu poruku mrznje. Time se iskazuje potpuno odsustvo pokajanja zbog onoga sto je ucinjeno u proslosti i zapanjujuce odsustvo realnog pristupa situaciji u vezi sa buducim statusom pokrajine.


Ovakvim potezima Tadic je zacementirao ionako snazno uverenje medju kosovskim Albancima o postmilosevicevskim rezimima u Srbiji. Naime, situacija se posle oktobra 2000. godine mozda promenila unutar Srbije, pri cemu novi lideri predstavljaju prijatne sagovornike medjunarodnim zvanicnicima, ali sto se tice kosovskih Albanaca, ocito nema kajanja za ono sto je Srbija ucinila Kosovu ili sto je ucinjeno u njeno ime.


Tuzna je cinjenica da su posledicu Tadiceve posete visestruke.


Ona je dodatno podstakla medjuetnicke tenzije i uputila je veoma pretece signale kosovskim Albancima.


Pored toga, poseta predstavlja podstrek onima u vodjstvu lokalnih Srba koji se suprotstavljaju medjunarodnim i lokalnim institucijama na Kosovu. Njom se takodje podupire verovanje da zastitu jedino mogu dobiti povratkom srpskih vlasti i pothranjuje njihovo odbijanje da se ukljuce u rad privremenih institucija samouprave i saradjuju sa Misijom Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK.


Time je, takodje, iznevereno poverenje onih koji su omogucili Tadicevu posetu nadajuci se da ce doprineti poboljsanju, a ne pogorsanju medjusobnih odnosa.


Tadiceva poseta ce se najverovatnije pokazati stetnom i za njega samog. Konacno, nije mudro upasti u klopku pompeznih izjava i obecanja o pitanjima koje su van sopstvene kontrole. Da je do Tadica i svih njegovih prethodnika zajedno, Kosovom bi vladao Beograd. Sefovi drzava bi mogli da isticu srpsku zastavu sirom Kosova gde god to pozele, a ne samo kada im to UNMIK dozvoli i kada ih prati kosovska policija.


Tadicu se mozda ne svidja realnost na Kosovu, ali malo je toga sto moze uciniti da bi to promenio suprotstavljajuci se volji vecine.


Posle nasilnih dogadjaja iz marta 2004. godine, neki lokalni srpski lideri privatno su izneli zapazanje koje mi se ucinilo veoma tacnim. "Do sada", rekli su oni, "obracali smo se samo medjunarodnoj zajednici za zastitu i pomoc. Sada shvatamo da bez lidera vecinske zajednice se ne mogu ostvariti ni zastita niti drugi vazni interesi lokalnog srpskog stanovnistva".


Zbog svih onih koje je posetio, bilo bi mnogo bolje da se slicno razmisljanje moglo uociti u Tadicevim izjavama. Nazalost, on je propustio priliku da ostavi takav utisak.


Ilir Dugoli radi na Univerzitetu Jel. Ranije je bio glavni savetnik prvom posleratnom kosovskom premijeru.