Komentar: Strah od Obnavljanja Sukoba u Makedoniji
Ovog proleca mogao bi izbiti novi sukob, ukoliko radikalni makedonski politicari upotrebe specijalne jedinice protiv albanske etnicke zajednice.
Komentar: Strah od Obnavljanja Sukoba u Makedoniji
Ovog proleca mogao bi izbiti novi sukob, ukoliko radikalni makedonski politicari upotrebe specijalne jedinice protiv albanske etnicke zajednice.
Ljudi na Balkanu, za razliku od bilo kog drugog mesta na svetu, nemaju previse razloga da se raduju predstojecem prolecu. Dok sve cveta i lista, na ovim prostorima moglo bi doci do novih sukoba.
Da li ce s prolecem zapoceti novi krug nasilja u Makedoniji, kao sto to predvidja ministar unutrasnjih poslova? Ili ce toplije vreme, ipak, doneti mir?
Oba scenarija su moguca. Pre godinu dana, bas u prolece, makedonskim planinama su se pojavile i jedinice Oslobodilacke nacionalne armije, ONA.
Predstojece prolece se sada iscekuje sa zebnjom. Iako su predali oko 3.800 komada oruzja tokom operacije "Sustinska zetva", Albanci su, kako se veruje, ucestvovali u nedavnim oruzanim provokacijama u okolini Tetova. Istovremeno, premijer Ljupco Georgijevski i ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski su se potrudili da osnuju nove oruzane formacije sa imenima preuzetim iz zivotinjskog carstva - "Lavovi" i "Tigrovi".
Obe jedinice formirali su bez odobrenja makedonskog Sobranja. Strahuje se da bi ove jedinice mogle biti upotrebljene uoci opstih izbora, radi zastrasivanja biraca i protivnika vladajuce partije, VMRO-DPMNE.
U medjuvremenu, iz Ukrajine, Rusije i Srbije stizu obilate posiljke lakog naoruzanja, koje su od Makedonije nacinile pravo skladiste oruzja na raspolaganju radikalnim pristalicama vladajuce stranke.
Usred ovakvog razvoja dogadjaja, ipak se javljaju i naznake o spremnosti na ustupke dela makedonskog establismenta koji se zalaze za mirovnu opciju. Na primer, parlament je pre samo nedelju dana izglasao zakone o lokalnoj samoupravi kao sto je to predvidjeno mirovnim sporazumom iz Ohrida. Cini se da su u toku i pripreme zakona o amnestiji za albanske borce. Opste je misljenje da je ovaj zakon preduslov za pomirenje, mada je bilo bezbroj odlaganja do sada.
"Lavovi", pripadnici specijalne jedinice makedonske policije, nedavno su se povukli sa dva kontrolna punkta u blizini tetovskih sela pretezno naseljenih Albancima. To se desilo uprkos tvrdnjama premijera Georgijevskog i ministra unutrasnjih poslova Boskovskog da odatle nece otici.
Ovi protivrecni signali ukazuju da ce sled dogadjaja ovog proleca ipak odredjivati makedonske vlasti, a ne preostale pobunjenicke formacije. Zaista, najveca pretnja Makedoniji vise nije sukob izmedju vlade i "albanskog militantnog krila", vec razdor unutar makedonske politicke elite.
Cinjenica je da je ONA predala znatnu kolicinu oruzja jedinicama NATO-a. Uprkos tome, Albanci bi mogli da iskoriste porozne granice ili da na drugi nacin obezbede dodatno naoruzanje. Jasno je i da Albanci u svojim redovima takodje imaju pristalice radikalne opcije koji bi radije resavali probleme kroz oruzani sukob. Ipak, iako bi mogli da isprovociraju konflikt, Albanci vise nemaju mobilizirajucu ideologiju, istinsku motivaciju, kao ni znacajniju finansijsku podrsku iz inostranstva.
Faktor koji ce odluciti o ratu ili miru u Makedoniji su sami Makedonci. Bivsi premijer Branko Crvenkovski, predsednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije, SDSM, veruje da se zemlja moze spasiti iskljucivo postizanjem medjuetnickog kompromisa. Ali, Georgijevski i VMRO-DPMNE jos uvek smatraju da je moguce razresiti sukob vojnom pobedom. Nacin na koji ce se ovo pitanje razresiti odredice buducnost Makedonije.
Realno, makedonski premijer ima dobre razloge za istrajavanjem na tvrdokornom pristupu. Predstojece prolece mogla bi biti poslednja prilika za iniciranje jos jednog albansko-makedonskog sukoba. Za sada, on sebe vidi kao lidera mini-regionalne vojne sile.
S obzirom na to da se SAD bave lovom na pripadnike Al-Kaide, Georgijevski se mozda nada da ce "Lavovi" i "Tigrovi" potisnuti Albance dalje od Skoplja. Medjutim, takvim potezom ce se kreirati teritorijalne etnicke podele unutar zemlje, radikalizovati stanovnistvo i oslabiti pozicija Makedonaca koji se protive podeli zemlje.
To ce odgovarati onima iz VMRO-DPMNE koji teze priblizavanju susednoj Bugarskoj. Oni vec dosta dugo tvrde da su Makedonci, u stvari, etnicki Bugari. Sto se vise Makedonija deli po etnickim linijama, utoliko je verovatnije da ce se ova stara rasprava o identitetu i sustinskoj prirodi makedonske drzave ponovo naci u zizi interesovanja.
Nacionalisti unutar makedonskog politickog podzemlja bi stoga ovo prolece mogli smatrati poslednjom prilikom za ostvarenje takvog scenarija. Zato bi mogli isprovocirati obnavljanje oruzanog sukoba sa Albancima.
Suocavajuci se sa takvim izgledima, Albanci u Makedoniji strahuju da ce oni platiti cenu za sukob medju samim Makedoncima. Zaista, osim liberalne makedonske opcije oko Crvenkovskog cije pozicije slabe u odnosu na militantnu struju, mozda su upravo Albanci ti koji istinski zele ujedinjenu Makedoniju.
Kim Mehmeti je pisac iz Skoplja.
