Komentar: Procerdani milioni

Wednesday, 29 August, 2001

The link has been copied

IWPR Balkans

Sest godina posle zavrsetka rata u Bosni i Hercegovini situacija na medijskoj sceni je vise nego losa. Uprkos milionima dolara medjunarodne pomoci, vecina medijskih organizacija nema odgovarajucu strategiju za poslovni i profesionalni razvoj, a njihova reputacija u javnosti je takodje na sve nizim granama.

Mediji su jedna od kljucnih pokretackih snaga demokratskih promena u bilo kojoj zemlji. Medijska scena u Bosni mozda deluje raznovrsno zbog velikog broja medija, ali sada Regulatorna agencija za komunikacije ulaze napore, uz pomoc Zapada, da se poboljsa programski sadrzaj i smanji broj nezavisnih i ostalih elektronskih medija koji su nastali tokom rata da bi promovisali nacionalisticke ciljeve svojih etnickih grupa.

Takvi napori se ne preduzimaju u oblasti stampanih medija. Ne postoji regulatorno telo sa ovlascenjima da ustanovi minimum profesionalnih, poslovnih i finansijskih uslova koje bi stampani mediji morali zadovoljiti.

Ukupan tiraz pet glavnih dnevnih listova u Bosni iznosi izmedju 80.000 i 90.000. Ovo je samo procena, jer se podaci o tirazu smatraju poslovnom tajnom. Tri najstarija dnevna lista: "Oslobodjenje", "Glas srpski" (nekada "Glas") i "Jutarnje novine" (nekada "Vecernje novine") suocavaju se sa ozbiljnim finansijskim problemima, strajkovima i posledicama nezgrapno sprovedene privatizacije.

U ovom trenutku, postoji samo jedan dnevni list koji se cita i u Federaciji i u Republici Srpskoj. Rec je o "Nezavisnim novinama" popularnog banjaluckog urednika i biznismena Zeljka Kopanje. Cini se da se svi ostali listovi prodaju jedino unutar svojih etnickih zajednica.

Tri nedeljnika: "Dani", "Slobodna Bosna" i "Reporter", prvobitno su imali uspeha, ali, uprkos stotinama hiljada dolara strane pomoci, nisu postigli finansijsku samostalnost.

Jedini dnevni list koji uspesno posluje u ovom trenutku je sarajevski dnevnik "Dnevni avaz", ali se i on nasao pod udarom kritike nekih lokalnih i zapadnih eksperata zbog naglih politickih zaokreta u uredjivackoj politici i problematicnim finansijskim aranzmanima.

List je osnovan tokom rata u Bosni kao organ vladajuce bosnjacke nacionalisticke Stranke demokratske akcije, SDA. Promenio je svoj politicki stav neposredno nakon sto je umerena politicka koalicija, Savez za promene, dosla na vlast.

Pored toga, Fahrudin Radonjcic, nikada nije javno izneo kakvo je poreklo sredstava kojima je finansiran "Dnevni avaz". Njegov list se nedavno preselio u novu luksuznu zgradu, ali ni ovaj put nije otkrio iz kojih izvora pristize novac.

U oblasti elektronskih medija, zapadne investicije takodje nisu imale uspeha. Prvobitno je prioritet bio izgradnja paralelnog sistema u kome su nezavisni lokalni mediji funkcionisali zajedno sa dve regionalne mreze - Otvorena medijska mreza, OBN, i radio mreza FERN. Medjutim, velike mreze lokalnih stanica (RTV BiH, RTRS i EROTEL) su i dalje bile pod kontrolom nacionalistickih stranaka privlaceci najveci deo publike.

Medjunarodna zajednica je potom ukinula donacije Radio Fernu i TV mrezi OBN, i u ovom trenutku se fokusira na kompleksnu transformaciju drzavnih elektronskih medija u javne koji bi se koristili sadrzajem u produkciji centralnog Javnog RTV sistema cije se uspostavljanje tek planira. Da bi se sprovele ove promene u praksi bice neophodno vise godina. Stoga je Fern integrisan u novi javni radio sistem dok se OBN nasao u teskoj finansijskoj krizi.

U medjuvremenu, vise od polovine od 210 radio i 71 televizijske stanice moglo bi prestati sa radom zbog novih, veoma strogih medijskih propisa. Regulatorna agencija je imala izvesnog uspeha pri uspostavljanju profesionalnih standarda za elektronske medije, ali se nasla pod udarom kritike zbog cinjenice da je isuvise pod zapadnom kontrolom.

Vecina analiticara smatra da sadasnje stanje medija u Bosni i ostatku Balkana nije iznenadjujuce imajuci u vidu istoriju - 50 godina socijalizma, nakon cega je usledilo budjenje nacionalizma, ratnohuskacka propaganda i posleratni ekonomski haos.

Posle rata, medjunarodne organizacije zaduzene za implementaciju mirovnog sporazuma u Bosni morale su da se suoce sa ekstremno nacionalistickim vladama i politicki izmanipulisanim novinarima koji su se opirali promenama. Zapad je osecao odgovornost da se usredsredi na medije pruzajuci finansijsku i savetodavnu pomoc upravo zbog toga sto su oni imali znacajnu ulogu u podsticanju sukoba na Balkanu tokom proteklih deset godina.

Prema podacima jedne nezavisne medijske organizacije iz Sarajeva, Media Plan instituta, zapadne zemlje su potrosile ili investirale oko 135 miliona maraka u bosanske medije tokom proteklih sest godina. Samo je u OBN projekat ulozeno oko 40 miliona nemackih maraka.

Vecina medjunarodnih projekata bili su skupi i slozeni, a sprovedeni su bez cvrste, dugorocne strategije na osnovu ad hoc odluka koje su odslikavale suprotstavljene interese razlicitih zapadnih zemalja.

Ovi projekti su ipak postigli neke rezultate u smanjivanju provokativnog i huskackog sadrzaja u medijima i u oblasti profesionalne edukacije novinara. Medjutim, neki posmatraci tvrde da je cena ovih promena previsoka. Kriticari dodaju da je medjunarodna zajednica zaduzila politicare koji su odgovorni za izbijanje rata da se bave demokratizacijom medija. Oni smatraju da su politicki lideri zapravo tezili blokiranju medijskih reforma koje je trebalo da sprovedu.

Tokom proteklih nekoliko godina, drzavne RTV mreze su se oslobodile pritisaka politickih stranaka, u nekim slucajevima zahvaljujuci energicnoj medjunarodnoj intervenciji ili pod nadzorom medjunarodne zajednice. Ipak, transformacija drzavnih medija u javne RTV servise je jos uvek veoma spora. Javni RTV sistem predstavlja ideju koja je posle dve i po godine jos uvek mrtvo slovo na papiru.

Privatizacija lokalnih dnevnih listova je opterecena brojnim problemima i skandalima.

Male lokalne radio i TV stanice jedva opstaju, mada se americki donatori trude da pomognu Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija koja bi trebalo da zastiti interese malih elektronskih medija.

Prema vidjenju lokalnih i stranih medijskih eksperata, bilo je nedovoljno razumevanja za lokalne potrebe u okviru medjunarodnih projekata. Retko su zapadni zvanicnici ili agencije zasnovali istinsko konstruktivno partnerstvo sa lokalnim medijima.

Milioni nemackih maraka potroseni su na brojne kratke kurseve obuke u kojima su lokalni novinari ucestvovali prevashodno radi putovanja po zapadnoj Evropi i turizma nego usvajanja novih vestina. Mnogi predavaci na novinarskim kursevima bili su nekompetentni, a cesto nisu bili dovoljno upoznati sa medijskom situacijom u Bosni.

Ostaje jos puno toga sto treba uraditi, ali se cini da presusuju finansijska sredstva medjunarodne zajednice namenjena medijima. To znaci da lokalni mediji, menadzeri, analiticari i, najzad, sama drzava moraju sami odraditi taj posao.

Zoran Udovicic, dugogodisnji novinar i medijski analiticar, osnivac je sarajevskog Media Plana, Instituta za medijski razvoj i istrazivanje.