Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KOMENTAR: POVRATAK NA STARO U SRBIJI

Za manje od mesec dana, nova vlada iskazuje zabrinjavajucu tendenciju usporavanja demokratskih reformi.
By Sonja Biserko

Nova vlada je, u senci kosovske krize, presla je na otvorenu restauraciju mnogih elemenata Milosevicevog politickog koncepta i rezima.


Za samo tri nedelje, vlasti su nacinile sustinske promene u kljucnim aspektima politike koju je trasirao bivsi reformisticki predsednik vlade Zoran Djindjic.


Ekonomske reforme su zaustavljene, ponistene su promene u obrazovanju i sudstvu pri cemu je odlozeno usvajanje vaznog zakona o konfliktu interesa.


U isto vreme, srpski parlament je po hitnom postupku usvojio zakon o pomoci haskim optuzenicima.


U Ministarstvu unutrasnjih poslova nove vlasti su uklonile ili marginalizovale skoro sve one koji su ucestvovali u operaciji Sablja, policijskoj akciji protiv organizovanog kriminala pokrenutoj neposredno nakon Djindjicevog ubistva. Pri tome, neki od onih koji su bili uhapseni ili pritvoreni za vreme te operacije sada se nalaze na visokim polozajima.


Sve te uznemiravajuce zakonske inicijative i kadrovske promene propratila je zabrinjavajuca promena tona. Cini se da Vlada Srbije ima nameru da promovise predstavnike svih retrogradnih ideologija proslosti, pocev od cetnika i kleronacionalista do antizapadnjaka i antimodernista.


Mediji su homogenizovani i disciplinovani zahvaljujuci nedavnoj kosovskoj krizi. Vlada je za direktora Radio Televizije Srbija, RTS, postavila bivseg ministra za informisanje iz Milosevicevog vremena, Aleksandra Tijanica.


Tijanic je bio zakleti neprijatelj Djindjica jer je vodio kampanju protiv njega od trenutka kada je pao Milosevicev rezim u oktobru 2000. godine, a s tim je nastavio i posle Djindjiceve smrti kroz diskreditaciju njegovih najblizih saradnika.


Varljiva politicka klima - pogotovo nakon nemira na Kosovu u martu mesecu - dovela je do zaostravanja odnosa izmedju Srba i najvecih etnickih manjina. To je prouzrokovano dogadjajima kao sto je nedavno paljenje dve dzamije, te mnogi manji incidenti kao sto su skrnavljenje groblja.


Bosnjacka [muslimanska], madjarska i hrvatska manjina u Srbiji nasle su se na udaru, ali je hrvatska manjina pogotovo lose prosla imajuci u vidu ceste incidente kao sto su napadi na hrvatska katolicka groblja i sve ucestalije pretnje manjinskim medijima.


Jedna od neposrednih posledica ovakvog pogorsanja je zahtev Madjara u Vojvodini za resavanjem njihovog statusa na nacin na koji to Srbi za sebe traze na Kosovu.


Slicni zahtevi se mogu ocekivati od Bosnjaka i etnickih Albanaca u juznoj Srbiji. Dok Beograd zahteva "decentralizaciju" Kosova, koncept novog ustava Srbije nagovestava njenu centralizaciju.


Slobodan Vucetic, predsednik Ustavnog suda Srbije, vec sada najavljuje da je pitanje decentralizacije skupo za Srbiju, koja je mala i siromasna zemlja, te da Srbija nema iskustvo regionalne drzave.


Sustina sadasnjeg stanja u Srbiji prelama se na pitanju Haga jer sudjenja imaju znacajan uticaj s obzirom na to da kompromituju nacionalisticki program.


Medjutim, mnogi zele da to po svaku cenu sprece. Otvorena antihaska kampanja traje, fakticki, od ubistva premijera Djindjica, a kulminirala je pojavljivanjem optuzenih za ratne zlocine na izbornim listama, najavom premijera Vojislava Kostunice da saradnja sa Haskim tribunalom nece biti prioritet njegove vlade i donosenje vec spominjanog zakona o pomoci haskim optuzenicima i njihovim porodicama.


U takvoj situaciju, cini se da Haski tribunal ostaje bez kooperativnog partnera za saradnju u Beogradu.


Da se citava situacija prelama u oko Haskog tribunala potvrdjuje i izjava visokog funkcionera Socijalisticke partije Srbije, SPS, Dusana Bajatovica, koji je u jednoj televizijskoj emisiji na televiziji Pink rekao da ce "svi oni koji su izrucili Milosevica Hagu odgovarati za to, a jedan je [misleci na Djindjica] vec platio."


Ubrzano ogoljavanje situacije u zemlji pokazuje da u pozadini dogadjanja stoji armija, u kojoj nije ni zapoceo proces transformacije i reformi.


Na rigidno delovanje po starom obrascu ukazuje i nedavni slucaj Vlada Vlajkovica, autora knjige "Vojna tajna", koju je izdao Helsinski odbor u Beogradu.


Po Beogradskom sporazumu, kojim je osnovana drzavna zajednica Srbije i Crne Gore uz medjunarodno posredovanje 2002. godine, vojno pravosudje ne bi trebalo vise da postoji. Medjutim, sudeci po njegovim aktivnostima, vojni sudovi jos uvek deluju po inerciji, upravo onako kako su to oduvek radili.


Vlajkovicevu knjigu, koja se bavi vezama izmedju visokih oficira armije i Milosevicevog rezima, zaplenila je vojna policija, a njen autor se nalazio u vojnom pritvoru nekoliko nedelja bez sudjenja.


Jedini komentar u javnosti ministra odbrane Borisa Tadica o ovom slucaju je bio da on nema ovlascenja nad vojnim sudovima.


Veliku teskocu za prepoznavanje situacije na politickoj sceni predstavlja cinjenica da se vladajuci blok predstavlja kao demokratska alternativa ultranacionalistickim radikalima, iako se radi o drugacijoj varijanti radikalizma.


Mnogi su u iskusenju da sadasnju situaciju ocenjuju gorom nego u vreme Milosevica jer dugorocno nagovestava losu perspektivu. Brzo se trosi nada koja je stvorena posle pada Milosevicevog rezima u oktobru 2000. godine.


Jaca nacionalisticki fundamentalizam i u zemlju se uvlaci strah od neizvesnosti, posebno kod manjinskih grupa, nevladinom sektoru i malobrojnim medijima, koji su posebno na udaru.


Ukoliko ovo bude vodilo ka izolaciji zemlje, to bi odgovaralo aktuelnoj vladajucoj eliti da i dalje manipulise ljudima putem homogenizujuce moci populizma.


Ovakav razvoj situacije u Srbiji i sumorne perspektive negativno ce se odraziti na ceo region, a pogotovo na susednu Hrvatsku, Makedoniju i Bosnu. Neresen status granica drzavne unije u vezi sa situacijom na Kosovu i Crnoj Gori samo ce radikalizovati stavove, kako u manjoj republici i juznoj pokrajini, tako i u samoj Srbiji, sto je pokazala i nedavna kriza na Kosovu.


Ubistvom Zorana Djindjica Srbija je izgubila jedinstvenog mobilizatora promena. Srednji sloj koji ga je pratio nije uspeo da se politicki profilise na poslednjim izborima.


Vojislav Kostunica svojim nerazumevanjem savremenih tokova ce najverovatnije ubrzati proces raspada drzavne zajednice sa Crnom Gorom - a verovatno i same Srbije zbog sopstvenog nerazumevanja modernih trendova.


Sonja Biserko je predsednik Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji.