Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: Opasnost Od Obnavljanja Sukoba

Albanci upozoravaju da bi makedonske vlasti mogle poceti sa novom ofanzivom nakon sto NATO razoruza pobunjenike.
By IWPR Balkans

Za implementaciju Ohridskog sporazuma neophodni su odlucnost, postenje i transparentnost kako Makedonaca tako i Albanaca. Ipak, razlicit odnos obe strane prema sukobu i sporazumu je ozbiljan razlog za sumnju u mogucnost da se ocuva mir u Makedoniji.


Mada postuju izvesne formalne aspekte sporazuma, obe strane u makedonskom konfliktu istovremeno zauzimaju pozicije za buduce obnavljanje neprijateljstava cime se na kocku stavlja jednomesecni mandat NATO snaga za razoruzanje albanskih pobunjenika.


Albanci se plase da makedonske vlasti nameravaju da iskoriste proces razoruzanja, i potom odlazak NATO snaga iz Makedonije, kako bi pokrenule novu vojnu ofanzivu protiv oslabljenog protivnika na jesen.


Makedonci se, sa svoje strane, plase mogucnosti da se albanski pobunjenici pregrupisu, pod nekim drugim oznakama, i nastave sa borbom za dodatne politicke ustupke, mimo onih koji su vec dogovoreni u Ohridu.


Albanci imaju puno razloga za sumnju u dobronamernost Makedonaca. Nakon ubistava mestana, za koje albanska zajednica veruje da su bili civili, u selu Ljuboten pocetkom avgusta, Albanci su nespremnost makedonskih vlasti da pokrenu sveobuhvatnu istragu i kazne odgovorne, shvatili kao znak da neki clanovi makedonske vlade zapravo stoje iza ovog zlocina.


S obzirom na to da je premijer Ljupco Georgijevski izjurio iz prostorije u kojoj je potpisan Ohridski sporazum kada se albanski lider Arben Dzaferi obratio novinarima na albanskom, tesko je poverovati da ce parlament pristati na zvanicnu upotrebu albanskog jezika, kao sto je to predvidjeno sporazumom. Pitanje je da li ce i ostali kljucni ustavni amandmani biti usvojeni.


Nedavni izvestaji, posle potpisivanja mirovnog sporazuma, koji ukazuju da je Skoplje obnovilo kontakte sa Ukrajinom, Rusijom i drugim zemljama radi kupovine oruzja, dovode u pitanje privrzenost makedonske vlade mirnom resenju sukoba. Napadi na NATO vojnike za koje se pretpostavlja da su ih izvrsili etnicki Makedonci, kao sto je ubistvo britanskog vojnika tokom prvih sati razmestanja trupa, predstavljaju dodatni razlog za zabrinutost.


Preterani zahtevi Makedonaca da etnicki Albanci predaju 80.000 komada oruzja su pokusaj da se blokira implementacija mirovnog sporazuma. Mada je NATO utvrdio da treba predati 3.300 komada oruzja, sigurno je da ce jos biti sporenja o ovim brojkama.


U medjuvremenu, cini se da je blokada granicnog prelaza Blace prema Kosovu nameran pokusaj, kao u slucaju bitoljskih i prilepskih sela nesto ranije, da se spreci povratak raseljenih etnickih Albanaca.


Svi ovi signali sugerisu da se vlada mozda priprema za novu ofanzivu posle razoruzanja Oslobodilacke nacionalne armije, ONA. U svakom slucaju, strategija makedonske vlade, kako strahuju Albanci, povratak je politici odbacivanja bilo kakvog sporazuma.


Takav pristup makedonskih politicara bio bi, medjutim, naivan i opasan. Albanci su potpisali mirovni sporazum uvereni da se NATO trupe nece povuci posle isteka mandata od 30 dana. Albanski lideri Dzaferi i Imer Imeri ocekuju da ce medjunarodne trupe ostati u zemlji dok se uspostavi odrziv mir. Albanci smatraju da bi to moglo podrazumevati neku vrstu medjunarodnog protektorata tokom sledecih deset godina.


Takva nadanja nisu previse realna. Medjunarodna zajednica je vec isfrustrirana zbog civilnih i vojnih intervencija velikih razmera u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Ohridski sporazum nije zvanicno podrzala medjunarodna zajednica, niti bilo koja multilateralna institucija. Nema predvidjenih kazni za stranu koja bi prekrsila sporazum. Mada je u izgledu produzenje 30-dnevnog mandata, nadanja Albanaca da ce NATO biti dugorocno prisutan u Makedoniji mozda nisu realna.


Albanci misle da su dogadjanja u Presevskoj dolini pokazala da je Zapad digao ruke od njih. Albanski pobunjenici iz doline Preseva pristali su da se razoruzaju u zamenu za siru lokalnu samoupravu, mesovite policijske snage i druga prava. Albanci su verovali da ce medjunarodna zajednica biti garant implementacije sporazuma. Mnogi posmatraci ukazuju na Presevo kao primer kako proces razoruzanje moze da funkcionise. Medjutim, Albanci su ogorceni jer smatraju da mnoga obecanja u pogledu reformi nisu ispunjena.


Zbog ovih osecanja, Albanci su skepticni prema mirovnom sporazumu u Makedoniji, i zbog toga ne iznenadjuje pojava Albanske nacionalne armije, ANA.


Posto se ONA obavezala da ispostuje Ohridski sporazum, ANA bi mogla spreciti presevski scenario i pruziti oruzani otpor u slucaju da dodje do krsenja mirovnog sporazuma. Medjutim, saopstenja Albanske nacionalne armije ukazuju da se radi o vojnoj organizaciji bez ozbiljne strukture, strategije ili politickog vodjstva.


Imajuci u vidu ubrzano narastanje ONA tokom sukoba, cini se da bi se isto moglo desiti sa snagama Albanske nacionalne armije. Nastojanja Makedonaca da blokiraju implementaciju sporazuma mogla bi samo potpomoci konsolidovanje novih pobunjenickih grupacija. Bilo koji akt nasilja protiv Albanaca - bilo civila ili razoruzanih boraca Oslobodilacke nacionalne armije - navesce Albance da se pridruze Albanskoj nacionalnoj armiji, ili nekoj drugoj formaciji koja bi se mogla pojaviti u buducnosti.


Najbolja strategija da se izbegne dalje nasilje bi bila implementacija sporazuma iz Preseva i Ohrida u celosti. Analiticari u Pristini smatraju da bi snazenje albanske samouprave na Kosovu i preduzimanje koraka ka konacnom resenju statusa pokrajine u znatnoj meri umanjilo mogucnost pojave novih pobunjenickih grupa.


Ovi ciljevi ne mogu se postici bez dugorocnog prisustva Zapada. Razoruzanje Oslobodilacke nacionalne oslobodilacke armije, nakon cega bi usledilo povlacenje NATO-a, samo bi prouzrokovalo nova krvoprolica. Obnovljeni sukobi isli bi u prilog jedino radikalnim albanskim vojnim i politickim grupama, i to ne samo Albanskoj nacionalnoj armiji, a mogli bi prouzrokovati sirenje sukoba na Presevsku dolinu.


Makedoniji je neophodan odrziv mir. Ali, iluzorno je ocekivati da ce isti oni politicari, koji su zemlju doveli na rub gradjanskog rata zbog odbijanja da razrese medjuetnicke probleme, sada biti voljni da sprovedu u delo Ohridski sporazum. Malo je verovatno da ce se sukob razresiti na pravi nacin sve dok se na sceni ne pojavi nova generacija politicara spremnih da se ozbiljno posvete uspostavljanju civilnog i demokratskog drustva za sve gradjane.


Naim Maloku je analiticar sa Kosova.