Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KOMENTAR: ODLUCNA GODINA ZA MAKEDONIJU NA PUTU U NATO I EU

Ukoliko bude na odgovarajuci nacin nagradjena za svoje napore da se pridruzi zapadnim institucijama, Makedonija bi mogla posluziti kao putokaz za citav region.
By

Ove godine, Makedonija ce zapoceti konacne pripreme i reforme koje treba da obavi da bi obezbedila zeljeni poziv da se pridruzi NATO i zlatni pecat odobrenja od strane Brisela za status kandidata za clanstvo u Evropskoj uniji.


U obracanju Komitetu za inostrane poslove Evropskog parlamenta, Oli Ren, Komesar EU za prosirenje, saopstava da se ocekuje da Evropska komisija narednih meseci izadje sa svojim stavom o Makedoniji, pa ce se pitanje o njenom statusu kandidata naci pred Evropskim savetom najkasnije do decembra.


Takav raspored jasno stavlja Makedoniju u red zemalja koje su stekle status kandidata za EU, kao sto su Hrvatska i Turska.


Makedonija ce svoju listu od 14.000 strana odgovora na upitnik Evropske komisije dostaviti Briselu 14. februara – sto je neka vrsta preseka aktuelne situacije u Makedoniji, kao i planiranih reformi.


Ali, kada upitnik jednom bude vracen u Birsel, proces pristupanja ce jos biti daleko od zavrsetka. Pored toga sto ce morati da odgovori na eventualna dodatna pitanja komisije, Makedonija ce morati da obavi i druge procese koji su neophodni za sticanje clanstva u EU.


Zemlja treba da pokaze da poseduje stabilne institucije i zdrav pravni sistem. Veliki deo svoje energije i resursa morace da usmeri na dalje reforme i poboljsanje rezultata.


Posao odgovaranja na pitanja iz upitnika u pometnji koja je izazvana ostavkom premijera Harija Kostova, izborom nove vlade i uzavrelom debatom o kontroverznom pitanju decentralizacije, pokazuje da makedonske institucije mogu funkcionisati – i ostvarivati rezultate – i pod vanrednim okolnostima.


Jedan od testova funkcionalnosti ovih institucija bice sledeca runda lokalnih izbora u martu, kada ce i politicke stranke i institucije u zemlji morati da potvrde svoju ukupnu demokratsku i progresivnu orijentaciju.


Vlada ce morati da pokaze da je u stanju da organizuje postene i demokratske izbore. Da bi se to verifikovalo, vec su pozvani strani i domaci posmatraci da ucestvuju na izborima.


Mora se pokazati da je vladavina prava jedini kriterijum u utvrdjivanju ko ce upravljati pojedinim opstinama, koje ce sada, zahvaljujuci zakonima o decentralizaciji, imati vece kompetencije i vece budzete.


Ova godina bice, takodje, posvecena reformi pravosudja. To je sledeca ciljna oblast kojom se zemlja mora pozabaviti da bi osigurala status kandidata za prijem u EU i NATO.


U isto vreme, Makedonija mora poceti da utvrdjuje razvojni plan kojim ce se trasirati dugorocni odrzivi ekonomski razvoj zemlje na kompetitivnom trzistu EU.


Drugi projekat slicnog znacaja bice nacionalni program za usvajanje acquis communitaire. Makedonija mora odrediti tacan vremenski raspored prema kojem ce u potpunosti uskladiti svoju ekonomiju i zakonodavstvo sa acquis communitaire – sto je prihvaceni naziv za prava i obaveze koji vaze za sve clanice EU.


To su sve neophodne mere i one treba da reflektuju nacionalni konsenzus, koji ce s druge strane osigurati uspesan ishod lokalnih izbora, glatko prihvatanje decentralizacije i stvaranje nezavisnog, efikasnog sudstva.


Sve ovo ce se odigrati u komplikovanom regionalnom kontekstu – a tome dodatni znacaj daje cinjenica da 2005. godine treba da pocnu pregovori o konacnom statusu Kosova, sto bi, kako neki strahuju, moglo podici tenzije u regionu.


Makedonija je zemlja koja nikada nije izvozila nestabilnost, cak ni tokom krize 2001. godine. Uvek je bila konstruktivan partner medjunarodne zajednice. Zaista, ne treba zaboraviti da je na vrhuncu krize na susednom Kosovu 1998. i 1999. godine Makedonija primila preko 300.000 izbeglica.


Otuda se napredovanje Makedonije ka clanstvu u EU i NATO moze tumaciti kao dodatna garancija stabilnosti pred buducim regionalnim izazovima bezbednosti, narocito kroz razvijenu saradnju izmedju Makedonije i NATO.


Makedonija ubrzava i finalizuje svoju reformu vojske, sto ce joj omoguciti da operise u tandemu sa snagama Alijanse i ispuni ostale uslove za prijem u NATO.


Zeleno svetlo EC, kojim se Makedoniji daje status kandidata za EU kao i pristup pripremnim fondovima, te poziv za ulazak u NATO nece uticati samo na Makedoniju. EU i NATO ce takodje napraviti realisticnu mapu za buducnost ostalih zemalja zapadnog Balkana.


Ovo zeleno svetlo ce biti dokaz da naporan rad i posvecenost mogu uciniti dostiznim cilj prikljucivanja kljucnim zapadnim institucijama, cak i za balkanske zemlje koje za sobom imaju iskustvo etnickih sukoba.


To ce, takodje, pokazati da se ovaj cilj moze ostvariti jedino postovanjem nacela demokratije, tolerancije i vladavine prava – a to narocito vazi za balkanske drzave koje su prosle kroz tesko iskustvo etnickih podela i sukoba.


Dominantno osecanje na zapadu Balkana jeste to da je clanstvo u EU tako daleko da je to prakticno imaginaran cilj. Deprimirajuca klima misljenja moze se promeniti jedino pozitivnim primerima.


EU je uvek dozivljavana kao majstor primene politike "meke snage", to jest, kreiranja stabilnosti implementacijom propisa same EU. Zapravo i ne postoji bolja politika od toga.


Ova politika je vec testirana. Da je uspesna, to je dokazano prosirenjem EU 2004. godine. Ista politika se testira na Balkanu i godina 2007. ce pokazati da moze da funkcionise i ovde. Uspeh Makedonije 2005. mogao bi pokazati da uz potrebnu posvecenost svih strana ovu politiku treba nastaviti i da ce tako biti i ucinjeno.


Radmila Sekerinska je potpredsednik Vlade Republike Makedonije.