Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: Ocajanje kosovskih Srba

Izborni uspeh srpskih ekstremista ukazuje na sve izrazenije ocajanje lokalnih Srba.
By IWPR Balkans

Kosovski Srbi su vecinski glasali za ultranacionalistu Vojislava Seselja na nedavnim srpskim predsednickim izborima sto je pre potvrda njihovog ocajanja nego podrske retrogradnoj politici lidera srpskih radikala. Poverenje koje je vecina kosovskih Srba poklonila Vojislavu Seselju ukazuje na potrebu za boljim razumevanjem situacije u kojoj se nalazi srpska zajednica u pokrajini pod upravom Ujedinjenih nacija.


Seselj u svojoj predizbornoj kampanji nije izneo konkretan program za srpske ekonomske i politicke probleme niti je predlozio strategiju za savladavanje teskoca sa kojima se suocavaju kosovski Srbi.


Zasto je onda Seselj osvojio vecinu srpskih glasova sa Kosova? Pre nego sto se odgovori na takvo pitanje, vazno je imati u vidu da je odziv srpskih glasaca bio slabiji od ocekivanog, kao i da bi rezultati bili u manjoj meri obeshrabrujuci da su svi sa pravom glasom izasli na izbore.


Uprkos tome, tesko je ne poverovati da bi Seselj i u tom slucaju opet dobio vise glasova kosovskih Srba nego dvojica demokratskih predsednickih kandidata, Vojislav Kostunica i Miroljub Labus.


Broj glasova za lidera Srpske radikalne stranke, koji je dobro poznat po svom ekstremnom nacionalizmu bez ikakvog utemeljenja u pravoslavnoj verskoj tradiciji jer predstavlja proizvod ateisticke svesti, ne dokazuje da su time kosovski Srbi podrzali takozvani projekat Velike Srbije. To, takodje, ne znaci da oni zele rat kao sto su to mnogi albanski komentatori zlurado zakljucili.


Ova cinjenica zapravo odslikava duboko razocaranje politikom koju medjunarodna zajednica, vlasti iz Beograda i etnicki Albanci, svako ponaosob, sprovode na Kosovu. Glasovi koji su otisli Seselju su, pre svega, izraz ogorcenja i razocaranja u UNMIK administraciju koja za tri godine nije uspela da stvori minimalne uslove za slobodan i dostojanstven zivot nealbanskog stanovnistva, pretezno srpskog zivlja.


Cak i oni Srbi koji su u pocetku poverovali u uspeh napora medjunarodne zajednice usmerenih na uspostavljanje multietnickog drustva, poceli su postepeno da se priklanjaju tvrdjim i kompromisu manje sklonim opcijama. Odgovornost za ovakvo stanje stvari prevashodno lezi na zapadnim zvanicnicima koji su, umesto da uspostave red i zakon u pokrajini, dozvolili nekontrolisano nasilje i represiju nad Srbima.


Predstavnici medjunarodne zajednice prepustili su se letargiji, koja je proizvod birokratije medjunarodne administracije i straha od sukoba sa albanskim ekstremistima. Licemerno su ignorisali probleme srpske zajednice insistirajuci na navodnom uspehu misije iako nisu ispunjeni osnovni preduslovi za jedno demokratsko i slobodno drustvo.


Kosovski Srbi su takodje nezadovoljni politikom Beograda. Posle promene rezima u oktobru 2000. godine i izrucenja Slobodana Milosevica Hagu, nove srpske vlasti nisu izradile konkretnu strategiju za resavanje problema kosovskih Srba koji proisticu iz neuspeha medjunarodne zajednice da vrati izgnane Srbe u pokrajinu i pruzi odgovarajucu bezbednost onima koji tamo zive.


Najzad, Srbi su razocarani i lokalnim albanskim liderima. Sasvim iskreno, od njih se nije ni moglo ocekivati puno. Treba imati u vidu cinjenicu da su na svoja ministarska mesta regrutovani iz redova Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, ciji su lideri odgovorni za brojne zlocine pocinjene ne samo nad Srbima nego i Albancima koji se ne slazu sa politikom etnicki cistog Kosova.


Tri godine posle okoncanja sukoba i dolaska misije Ujedinjenih nacija i KFOR-a na Kosovo, Albanci nisu uspeli da predstave jednu viziju demokratskog drustva u kome bi svi gradjani uzivali ista prava bez obzira na etnicku pripadnost.


Cak se i novoizabrani predsednik Kosova, Ibrahim Rugova, koga Zapad smatra umerenim politicarem, ponasa kao da Srbi na Kosovu ne postoje.


Glavni razlog zbog koga su kosovski Srbi odlucili da ucestvuju na srpskim predsednickim izborima jeste da pokazu kako ne smatraju predsednika medjunarodnog protektorata i vladu u Pristinu svojim legitimnim predstavnicima.


Imajuci ove cinjenice u vidu, ne iznenadjuje sto je vecina kosovskih Srba dala svoje glasove za Seselja. On je uporno tvrdio da ce ih medjunarodna zajednica i kosovski Albanci, uz precutnu saglasnost Beograda, poslati na smetliste istorije.


Da bi srpsko glasacko telo u pokrajini uzelo u obzir demokratske opcije, iznad svega je neophodno da se promeni odnos Beograda, Pristine i medjunarodne zajednice prema ovoj etnickoj manjini.


Pravedna i uravnotezena politika kojom ce se objektivno i azurno resavati kosovski problem je jedini nacin da se pridobiju lokalni Srbi. Samo ce se na taj nacin otvoriti vrata umerenim politickim snagama medju kosovskim Srbima cime bi se izolovali ekstremisti, nacionalisticke snage i stvorili osnovni preduslovi za politicku i ekonomsku stabilizaciju pokrajine.


Otac Sava Janjic sluzi u Decanima u rasko-prizrenskoj eparhiji.