KOMENTAR: NEZAPOSLENOST UGROZAVA EU AMBICIJE

Hronicna nezaposlenost u mnogim zemljama zapadnog Balkana ugrozava stabilnost i sam cilj ulaska u clanstvo Evropske unije. Postojanje funkcionalne trzisne ekonomije jedan je od preduslova za prijem, a stope nezaposlenosti od 44 procenta na Kosovu, 42 procenta u Bosni i Hercegovini i 37 procenata u BJR Makedoniji tokom 2004. godine pokazuju da ovaj uslov jos nije ispunjen.

Cak i ako se dopusti mogucnost da mnogi nezaposleni rade u sivoj ekonomiji, ove stope su ekstremno visoke. Poredjenja radi, bivse socijalisticke zemlje centralne i istocne Evrope koje su se prosle godine prikljucile EU imale su znatno manju stopu nezaposlenosti u istoj fazi. Godine 1996, kada su iza sebe imale pet do sest godina tranzicije, kao sto je to danas slucaj u zemljama zapadnog Balkana, nezaposlenost u Slovackoj je iznosila 13 procenata, u Sloveniji 14 procenata i u Poljskoj 11 procenata.

Da li to znaci da su na zapadu Balkana neophodne izmene u modelu ekonomske tranzicije i razvoja? Ocigledno bi vredelo postaviti pitanje o tome zasto su stope nezaposlenosti ovde toliko vece, uprkos ekonomskom rastu u regionu. Skorasnji ratovi tu svakako nisu bili od pomoci, i mada su teske posledice koje su se osecale u bruto drustvenom proizvodu sada vec deo proslosti, nasledje ovih ratova nesumnjivo utice na sigurnost. To moze doprineti objasnjenju tako niskog nivoa domacih i relativno nizak nivo direktnih stranih investicija u regionu. To je vazno, jer investicije pokrecu razvoj i uticu na otvaranje radnih mesta. Novih poslova jos nema dovoljno da bi se njima apsorbovali oni koji ostaju bez posla ili da bi se uposlili mladi ljudi koji traze prvo zaposlenje.

Ali, postavlja se pitanje ima li i drugih faktora koji onemogucuju ulazak investicije, rast i otvaranje radnih mesta na zapadu Balkana? Jedno od ogranicenja verovatno su i visoke plata u odnosu na konkurentske zemlje, jer plate, uz produktivnost, odredjuju nivo konkurentnosti.

Nivoi plata predstavljaju osetljivu temu i niko ne zeli da tvrdi da ljudi treba da budu siromasniji. Ali, s druge strane, disparitet izmedju produktivnosti i plata nije odrziv. Relativno visoke plate odvratice strane investitore, pa ce direktne strane investicije biti preusmerene u zemlje sa nizom cenom radne snage. Vremenom ce nizak nivo direktnih stranih investicija produbiti ovaj problem usled opadanja ekonomskog rasta.

Iznosi plata su tako jedan od faktora koji uticu na direktne strane investicije u periodu kada zemlje zapadnog Balkana pokusavaju da postanu nove clanice EU. Zasto su onda plate tako nefleksibilne uprkos visokoj stopi nezaposlenosti i losim ekonomskim rezultatima? Moguce objasnjenje su velika ocekivanja zbog relativne lakoce dobijanja posla u susednim, bogatijim zemljama – sto vodi do nespremnosti da se prihvate nize plate koje se nude kod kuce. S druge strane, kao sto pokazuju neke studije, to moze biti i posledica ostrih zakona koji stite zaposlene slozenim i skupim procedurama u slucaju otpustanja.

Istrazivanja u Hrvatskoj su pokazala da tamosnji zakoni koji stite zaposlene, a koji su medju najostrijima u Evropi, predstavljaju kljucno ogranicenje u procesu otvaranja radnih mesta i zaposljavanja i da je otvaranje novih radnih mesta usporeno zbog troskova povezanih sa zastitom radnika koji svojim zahtevima za povecanje plata mogu preteci rast produktivnosti.

Ukupno uzevsi, cini se da takvi zakoni proizvode efekat suprotan od zeljenog i ne sprecavaju visoku nezaposlenost, buduci da blazi zakoni na polju zastite zaposlenih (kao sto je slucaj u UK, Irskoj i SAD) imaju za rezultat znatno manje stope nezaposlenosti.

Otuda bi nizi stupanj zastite zaposlenih mogao biti jedan od nacina da se firme ohrabre da otvaraju nova radna mesta, znajuci da u slucaju restrukturisanja radne snage mogu otpustati zaposlene bez neopravdano visokih troskova i/ili prolazenja kroz neopravdano slozene i dugotrajne procedure.

Olaksavanje zaposljavanja na osnovu privremenih ugovora, koji ne podrazumevaju isti stupanj zastite kao stalno zaposlenje, takodje je od pomoci i moglo bi doprineti smanjivanju stope nezaposlenosti medju mladim ljudima i zenama, jer ove grupe pokazuju izrazeniju tendenciju da traze privremene poslove.

Rast broja novih firmi od sustinskog je znacaja za otvaranje radnih mesta. Na osnovu iskustava Bugarske, Litvanije i Poljske, nove firme mogu otvoriti i do 30 procenata novih radnih mesta.

Istrazivanja pokazuju da su zemlje zapadnog Balkana i dalje relativno tesko okruzenje za poslovanje, mada je nedavno bilo zapazenih poboljsanja na ovom planu. Cini se da je delimicna ili spora implementacija kljucnih reformi doprinela losim ekonomskim rezultatima koji su doveli do krize nezaposlenosti u regionu – a nefleksibilan sistem plata je jedan od simptoma. Resavanje problema nezaposlenosti otuda zahteva ubrzavanje mera liberalizacije. Ipak, i dalje postoje aspekti nezaposlenosti na zapadu Balkana koje jos sasvim ne razumemo. Na primer, opste je prihvaceno misljenje da je neformalna ekonomija losa stvar koju bi vremenom trebalo ukinuti.

Ali, ako poljoprivredna proizvodnja koja je vecim delom ili iskljucivo namenjena za sopstvene potrebe ima veliki udeo u neformalnoj ekonomiji, moguce je da je ovde vazi suprotno. Drugim recima, podizanje produktivnosti i prihoda u poljoprivredi obezbedilo bi sigurnost i izvor prihoda za nezaposlene u sektoru u kojem ce neformalnost verovatno opstati jos neko vreme.

Isto tako, razlozi za postojanje velikog broja dugotrajno nezaposlenih lica i nezaposlenih medju zenama i mladima, kao i za sadasnje stope efikasnosti, takodje nisu poznati i zahtevaju dodatna istrazivanja da bi se sa sigurnoscu mogle odrediti odgovarajuce mere na planu politike zaposljavanja. Kalman Mizsei i Nikolas Medok su direktor Regionalnog biroa za Evropu i Ekonomista za CIS i zapadni Balkan pri Programu Ujedinjenih nacija za razvoj.