Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KOMENTAR: NEOPHODNA ZASTITA PRAVA MANJINA

Stice se utisak da medjunarodna zajednica zanemaruje probleme manjina u protektoratu.
By IWPR

S obzirom na sve glasnije zahteve da se vecinskom albanskom stanovnistvu da nezavisnost, neophodno je povesti racuna da nesrpske manjine u protektoratu ne budu marginalizovane


Adekvatna zastita manjinskih prava i dozvola raseljenim manjinama da se bezbedno vrate kucama vec dugo se naglasavaju kao kljucni uslovi. Ispunjavanje ovih uslova mora biti garantovano pre nego sto pocnu pregovori o konacnom statusu provincije. Ali, kada su u pitanju manjine u protektoratu, cini se da je medjunarodna zajednica sve spremnija na kompromis.


S obzirom na mogucnost da pregovori o konacnom statusu Kosova otpocnu vec u drugoj polovini ove godine, postoji realan rizik da ce Romi i druge nesrpske manjine koje nemaju politicki glas biti potisnute na marginu.


Kao zrtve sukoba koji nikada nisu smatrali svojim, Romi na Kosovu su vec dugo na meti diskriminacije i nasilja sa obe strane.


Posto se smatra da su stali uz srpski nacionalisticki projekat – i da su otuda odgovorni za zlocine pocinjene u njegovo ime – bili su izlozeni progonima i etnickom ciscenju.


Mnogi Romi su proterani sa Kosova posle kampanje NATO bombardovanja 1999. godine i povlacenja jugoslovenske vojske. Izvestaji koje je radila kancelarija OEBS-a u Pristini u godinama posle sukoba sadrze strane i strane navoda o slucajevima nasilja pocinjenog protiv Roma i drugih nesrpskih manjina kao sto su Askalije i Egipcani.


Tokom rasirenih nereda od proslog marta i nasilja albanske vecine koje je bilo upereno uglavnom protiv kosovskih Srba, mnogi Romi i Askalije takodje su bili isterani iz svojih kuca i imovina im je unistena. U isto vreme, Romi u uzoj Srbiji su postali zrtve osvetnickih napada srpskih ekstremista.


Danas je na Kosovu ostalo samo 25.000 Roma, sto je mali deo zajednice cija je brojnost u proslosti procenjivana izmedju 60.000 i 200.000 ljudi. Oni koji su ostali u protektoratu nasli su se u teskoj situaciji.


Situacija u Fabrickoj Mahali – kvartu Kosovske Mitrovice koji je nekada bio dom jednoj od najvecih romskih zajednica u regionu – predstavlja dobar primer. Ova oblast je opljackana i spaljena samo nedelju dana posle kraja kampanje NATO bombardovanja u junu 1999, a vecina njenih stanovnika i dalje se nalazi van Kosova. Drugi se preselili u izbeglicki kamp u Zitkovcu, gde zive na zemlji koja je otrovana otpadom iz susedne fabrike.


Situacija je ista sirom regiona: kosovski Romi su danas poslednji stanovnici izbeglickih kampova u bivsoj Jugoslaviji. Desetine hiljada Roma zive u improvizovanim naseljima, cesto bez vode, struje i drugih osnovnih usluga, stalno pod pretnjom iseljenja. Zive od novca koji uspeju da prikupe povremenim radom, prosenjem, od donacija i prodaje onoga sto pronadju u kantama za djubre.


To sto se ovi centri tokom godina postepeno prazne nije rezultat povratka njihovih stanovnika u mesta u kojima su ziveli, vec posledica cinjenice da su hiljade Roma nekako uspele da odu u zapadnu Evropu.


Dobrovoljni povratak na Kosovo i dalje je neobicna pojava. Do kraja 2003. godine, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice registrovao je 10.000 takozvanih “manjinskih povrataka“ na Kosovo – to jest, ljudi koji se vracaju u oblast u kojoj je njihova zajednica ili grupa manjinska.


Neredi od proslog marta znacajno su usporili ovaj proces. Od 4.100 ljudi koji su bili proterani iz svojih kuca tokom nasilja, 1.864 je i dalje raseljeno unutar teritorije Kosova.


Revizija paketa standarda koje je usvojila medjunarodna zajednica kao uslov za pregovore o konacnom statusu Kosova treba da bude obavljena ovog leta.


Danas je pritisak da pregovori otpocnu sve snazniji – uprkos cinjenici da napredak ostvaren na Kosovu ostaje ogranicen, narocito u odnosu na zastitu manjinskih prava.


Medjunarodna krizna grupa, uticajna ekspertska organizacija sa sedistem u Briselu, nedavno je pozvala medjunarodnu zajednicu da pripremi temelje za pregovore o konacnom statusu protektorata u najkracem mogucem roku. U protivnom, kazu analiticari iz ove organizacije, frustracija albanske vecine mogla bi gurnuti citav region u novi talas nasilja.


Argument albanskih politicara je da se od lokalnih institucija na Kosovu ne moze ocekivati da zastite manjine pre nego sto dobiju puna politicka ovlascenja.


Tendencija uzdrzavanja od insistiranja na pravima manjina narocito je uocljiva u odnosu prema nesrpskim manjinama, kao sto su Romi, Askalije i Egipcani. U poslednjem izvestaju koji je Generalni sekretar UN, Kofi Anan, podneo Savetu bezbednosti 14. februara, ove grupe se uglavnom ne spominju, dok se naglasavaju problemi kosovskih Srba.


Kada se razmatraju moguce posledice takvog pristupa, dogadjaji u Bosni i Hercegovini se namecu kao uznemiravajuci, ali poucan precedent.


U vreme Dejtonskog mirovnog sporazuma, 1995. godine, Romi nisu ukljuceni medju konstitutivne narode Bosne – a rezultat je to da su danas iskljuceni iz najvisih politickih polozaja, ukljucujuci i rotirajuce drzavno predsednistvo. Tek 2003. godine bosanski Romi su dobili zvanican status kao nacionalna manjina, pa cak i tada je implementacija prava koja su im data bila izuzetno spora. Deset godina posle kraja rata, mnogi bosanski Romi i dalje ne mogu da se vrate kucama, a samo dva procenta imaju redovno zaposlenje.


Prema poslednjem izvestaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, Romi u Bosni su i dalje izlozeni diskriminaciji u smislu pristupa obrazovanju, stanovima, pa cak i drzavljanstvu.


Nacin na koji se kosovski Romi danas na slican nacin ignorisu od strane medjunarodne zajednice rezultat je sirove realpolitike. Prvobitno odredjeno kao glavni preduslov za otvaranje pregovora o statusu, pitanje zastite prava manjina naknadno je podredjeno interesima dominantnih grupa.


Romi, Askalije i Egipcani stavljeni su u nepovoljan polozaj cinjenicom da nemaju ni sosptvene drzavne institucije, niti ujedinjeni politicki glas. Njihove zajednice su razbacane sirom regiona – cak i sirom Evrope – pa se i situacije i interesi njihovih pripadnika znacajno razlikuju.


Zanemarivanjem ovih faktora medjunarodna zajednica rizikuje jacanje otudjenosti kod ovih manjina. Postoji opasnost da ce se na Kosovu razviti situacija u kojoj vise nece biti mesta za Rome i nesrpske manjine.


Karin Varingo je nezavisni novinar i istrazivac specijalizovan za spoljene odnose EU i pitanja manjina. Ona je takodje nekadasnji savetnik Informacionog ureda evropskih Roma.