Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KOMENTAR: NA POTEZU JE SKOPLJE

Makedonski politicari moraju se odupreti iskusenju da destabilizuju predstojece izbore.
By IWPR

Na Balkanu je kucnuo cas za odluku - jos jednom.


Cini se da je kljucno pitanje rata i mira za sada reseno, makar privremeno, zahvaljujuci medjunarodnim snagama u regionu. Sada se teziste premesta na pitanje privrednog razvoja u funkcionalnim demokratijama. Velika sargarepa u vidu clanstva u Evropskoj uniji je na stolu, a to je dovelo do impresivnog napretka u nekim delovima regiona.


Ipak, jos uvek nismo napustili tamu balkanskih suma. Preostali problemi su i dalje korupcija, radikalni nacionalizam i hronicni nedostatak postovanja vladavine zakona. Ovi problemi stavljaju na probu strpljenje medjunarodne zajednice i ugrozavaju celokupan mirovni proces kojim se region sve vise udaljava od ratnog vihora.


Citav niz izbora ove jeseni - u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Kosovu - predstavljace pravu meru uspeha politike medjunarodne zajednice u regionu. Prvi i najozbiljniji izazov je Makedonija, drzavi koja je prezivela oruzani sukob manjih razmera prosle godine zahvaljujuci blagovremenoj medjunarodnoj intervenciji. Jedna nezgrapna koaliciona vlada suocice se sa glasacima 15. septembra sa malim sansama za reizbor, ako je verovati anketama.


Poraz ce znaciti vise od pukog gubitka vlasti. Kao sto je to detaljno analizirano u nedavnom izvestaju Medjunarodne krizne grupe, u korupcionaske afere umesane su politicke licnosti na najvisim polozajima u makedonskoj vladi. Ogromne sume novca prelivale su se iz domace privrede i medjunarodne finansijske pomoci u politicke kofere i dzepove pojedinaca. Gubitak vlasti bi mogao znaciti gubitak kontrole nad takvim kanalima kojima se odlivao novac kao i moguce istrage po osnovu optuzbi za korupciju. Ulozi su veliki.


Predizborni period je obelezilo sve intenzivnije nasilje. Dvojica makedonskih policajaca ubijeni su 26. avgusta; dvojica etnickih Albanaca smrtno su nastradala 5. septembra. Manje eksplozije i pucnjave su ceste pojave. Mediji su bili preplavljeni jetkim osudama Zapada od strane vladajucih struktura pri cemu su se lokalni ogranci obeju nasih organizacija takodje nasli na udaru.


Ministar unutrasnjih poslova je cak najavio da razmatra mogucnost pritvaranja novinara zbog "propagiranja scenarija sa Zapada ciji je cilj rusenje vlasti". Lokalni analiticari sugerisu da je namera bila da se povise tenzije cime bi se smanjio odziv biraca (sto bi islo na ruku vladajucoj koaliciji) ili da se izazove nestabilnost u zemlji zbog cega bi se izbori morali odloziti ili cak otkazati.


To bi bila katastrofa za Makedoniju, Balkan i medjunarodnu zajednicu. Manjkavi izbori ili njihovo otkazivanje zadali bi ozbiljan udarac demokratiji, dodatno bi pogorsali situaciju u kojoj se nalaze gradjani Makedonije, zaustavili bi priliv sustinski vazne evropske pomoci za razvoj i napravili bi presedan u odnosu na Kosovo, Bosnu i druga zarista u regionu gde je medjunarodna zajednica ulozila ogromne napore.


Nekoliko dana uoci izbora doslo je vreme za Makedonce - etnicke Makedonce koji cine vecinu stanovnistva i etnicke Albance - da nacine izbor. Mogu se prepustiti nasilju, nacionalizmu i korupciji koji su naneli toliko zla citavom regionu tokom protekle decenije. Ili se mogu odluciti za mir i demokratiju unutar Evrope koji ce im na duze staze doneti blagostanje.


Medjunarodna zajednica moze izvrsiti snazan i nedvosmislen pritisak kako bi pomogla Makedoniji, i to tako sto bi sasvim jasno stavila do znanja sadasnjoj vladi - i svim politickim liderima - da bi ugrozavanje demokratije ugrozilo pakete pomoci i dugorocni razvoj Makedonije. Ona mora naglasiti da ce odbiti da prizna manjkave izbore.


U isto vreme, medjunarodna zajednica mora staviti do znanja politicarima u Makedoniji da neuspeh u razvoju demokratije u zemlji nece uzdrmati odlucnost Zapada da pruza pomoc drugim delovima Balkana.


Iako su trenutno u potpunosti zauzete pitanjem Iraka, SAD bi trebalo da posvete dovoljno paznje situaciji na Balkanu kako bi zajedno sa Evropom postigli uspeh u ovom regionu.


Entoni Borden je izvrsni direktor Instituta za izvestavanje o ratu i miru. Nikolas Vajt je programski direktor Medjunarodne krizne grupe.