Komentar: 'jednaka zastupljenost' obesmisljava debatu
Ogranicenja nametnuta kosovskim medijima posle martovskih nemira samo su pogorsala situaciju.
Komentar: 'jednaka zastupljenost' obesmisljava debatu
Ogranicenja nametnuta kosovskim medijima posle martovskih nemira samo su pogorsala situaciju.
Nacin na koji su lokalni mediji izvestavali o kosovskoj predizbornoj kampanji do sada samo pokazuje da je – pet meseci posle martovskog nasilja – situacija u pokrajini jednako losa kao sto je i bila.
Mediji sebe jos uvek vide kao taoce dogadjanja od 17. marta, kada su zestoko kritikovani zbog zapaljivog jezika punog mrznje i neodgovornog izvestavanja.
Kriza je pocela uvece 16. marta kada su objavljeni prvi izvestaji o navodnom utapanju tri deteta u reci Ibar, u blizini podeljene Kosovske Mitrovice.
Sledeceg jutra, protesti ucenika na albanskoj strani Mitrovice postali su nasilni, a u haosu koji je usledio poginulo je 19 ljudi. Oko 4.000 stanovnika Kosova – uglavnom Srba – bilo je prisiljeno da napusti svoje kuce.
Predstavnici medjunarodne zajednice su okrivili albanske medije za podsticanje ove tragedije.
Ipak, propisi i preporuke koje su medjunarodna tela nametnula lokalnim medijima, od tog trenutka, samo su doveli do stagnacije.
Tela kao sto je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, koja je odgovorna za izgradnju demokratskih institucija na Kosovu, su vise nego bilo sta drugo pogorsala situaciju u pogledu (ne)profesionalnosti medija i povisila su tenzije.
Jedna od posledica ovih preporuka medjunarodne zajednice je pravilo koje obavezuje kosovske medije da omoguce jednaku zastupljenost svakom kandidatu i svakoj stranci koji ucestvuju na izborima.
To bi bilo kao kad bi neki komesar za medije cija je misija da "demokratizuje" Ameriku insistirao da irelevantne politicke stranke budu jednako zastupljene u etru i na novinskim stupcima kao demokrate i republikanci.
Pravilo o "jednakoj zastupljenosti", koje je do besmisla dovelo raspravu o izborima na nasim televizijskim ekranima, ustanovljeno je u zurbi i bez konsultacija sa lokalnim novinarima.
Na osnovu toga mnogi sticu utisak da su zvanicnici koji su izmislili ovo pravilo iz Severne Koreje ili Kube, a ne iz razvijenih demokratija.
Ova vrsta birokratskog menadzmenta navodi ljude da posumnjaju u mogucnost izgradnje demokratskog drustva ili delotvornih medija uz predstavnike medjunarodne zajednice koji smatraju da ovakva pravila podsticu debatu.
Ocito, ovo pravilo je ustanovljeno s ciljem da se smanji mogucnost pojave emotivnog izvestavanja usred uzarene predizborne kampanje.
Ovaj strah proistice iz martovskih dogadjaja, nakon kojih su OEBS i Privremeni komesar za medije, TMC, okrivili izvestavanje sa emotivnim nabojem za podsticanje nemira.
Mada se mnogi slazu sa kriticarima ovakvog izvestavanja sa emotivnim nabojem, ti isti kriticari ipak ne spominju medjunarodne institucije koje su bile zaduzene za razvoj kosovskih medija tokom protekle cetiri godine pre martovskih desavanja.
Stavise, nakon dramaticnog publikovanja ovih osuda, pogotovo uperenih protiv kosovske televizije, ovi mediji su jednostavno nasli pribeziste u cutanju, sto se tesko moze protumaciti kao sprovodjenje predlozenih preporuka.
Cini se da je OEBS zapravo kastrirao medije, ciji je razvoj na Kosovu trebalo da podstakne, u profesionalnom smislu, a pogotovo u oblasti medija kao javnog servisa.
Ova "kastracija" je vise nego uocljiva u predizbornoj kampanji u kojoj je pritisak koji je izvrsen nakon martovskog nasilja ugusio bilo kakvu mogucnost za smislenu debatu. Sada imamo manje slobode govora nego sto je to bilo pre martovskih nemira.
Mediji, pogotovo javni TV servis, pretvoreni su u odaje gde novinari vode zapisnike o dogadjajima umesto da o njima izvestavaju.
Bez ikakvog srama, medjunarodna tela stvaraju poslusne i birokratizovane medije na Kosovu u kojima se ljudi plase da govore otvoreno, a od slobodnog govora zaziru kao od djavola.
Medjunarodni zvanicnici – koji su ovde samo privremeno – radije bi da guse slobodno izrazavanje umesto da ga razvijaju, za svaki slucaj kako im se to ne bi vratilo kao bumerang, kao sto je to bio slucaj u martu ove godine. Sto se tice lokalnog osoblja u medijima, oni su siromasni i zele da zadrze svoja radna mesta.
Jedna od strategija izlaza iz ove situacije bi bila da lokalni mediji prihvate deo svoje odgovornosti za martovske dogadjaje, i to ne samo zbog toga sto bi se mnogi posmatraci slozili da neke od njihovih gresaka nisu bile namerne.
One su cesto bile posledica neiskustva i cinjenice da imate veoma mlade novinare koji su izvestavali o dogadjajima koji su smenjivali munjevitom brzinom, pri cemu ste imali odsustvo informacija iz zvanicnih izvora.
Lokalni mediji su doziveli preostru osudu svog izvestavanja, a da nije bilo samokritike medjunarodnih zvanicnika zbog neuspeha i promasaja samih medjunarodnih institucija na Kosovu.
Na kraju krajeva, OEBS je sproveo novinarsku obuku za sektor javnog TV servisa, te bi takve organizacije takodje trebalo smatrati odgovornim za iskazani neprofesionalizam.
Preporuku Privremenog komesara za medije da se medjunarodni zvanicnici vrate na svoja bivsa radna mesta u kosovskim medijima trebalo bi odmah ponistiti.
Bilo kakva preporuka koja podriva polozaj lokalnog osoblja na ovaj nacin je u potpunoj suprotnosti sa onim zbog cega su medjunarodne organizacije uopste dosle na Kosovo.
Uprkos cinjenici da su martovska dogadjanja – tragedija, ovo lose iskustvo treba smatrati lekcijom za buducnost kosovskih novinara, a ne kao sredstvo za uspostavljanje birokratskih cenzorskih struktura i ocuvanje statusa quo.
Kancelarija OEBS-a za medije i Privremeni komesar za medije bi trebalo da razvoj medija ostave u rukama kosovskih Albanaca, bez nezgrapnog birokratskog uplitanja. Trebalo bi da sudovima i revizorima ostave mogucnost da procene ucinjene greske.
Baton Hadziju je izvrsni direktor Udruzenja profesionalnih novinara Kosova.
