Komentar: Ja Znam Ko Je Ubio Bulatovica
Smrt ministra odbrane sa sobom povlaci pitanje: Ko vlada Srbijom?
Komentar: Ja Znam Ko Je Ubio Bulatovica
Smrt ministra odbrane sa sobom povlaci pitanje: Ko vlada Srbijom?
Smrt jedne licnosti na ovom prostoru ne predstavlja vise tragediju. U danasnjoj Srbiji, smrt bilo koga, ma kako bila vazna ta osoba predstavlja tek jedan statisticki podatak.
Smrt novinara - to je samo drasticna mera cenzure. Likvidacija biznismena - to je srpski obicaj podele plena. Ubistvo politicara - to je samo vracanje milo za drago zbog prekrsenog obecanja biznismenu.
Medjutim, sta to znaci kada je ubijen ministar odbrane? Sire se spekulacije o pociniocima ovog zlocina, sumnja se na ekstremne albanske elemente i crnogorske separatiste.
Najverovatniji pocinitelj zlocina nad Bulatovicem, medjutim, moze biti privatna medjunarodna grupa, neka vrsta tajnog bratstva, koja kombinuje specijalnu srpsku mesavinu politickih, poslovnih i bezbednosnih interesa izmuckanih decenijom rata i i profita sa crne berze.
Nema dokaza koji ukazuju da su to ucinili Albanci, koji ionako ne bi Bulatovica prvog stavili na svoju listu, a Crnogorci nisu nikad bili brzopleti.
Cilj likvidacije Bulatovica, ukoliko je zaista u pitanju srpska grupa, jasan je - naime da bi se pokrenulo pitanje ko, u stvari, vlada Srbijom?
Drzavni monopol nad fizickim nasiljem vise ne postoji. Decenija nasilja i mrznje vraca se kuci. Sada je svaki Srbin pod rizikom prekog suda neke skrivene sile koja uvek donosi samo jednu neoborivu presudu.
Sa ovim mocnim grupama nema pregovaranja. Ubice eliminisu ljude po sopstvenom kriterijumu i deluju sa potpunim odsustvom straha ili oklevanja. Optuzenima se ne obezbedjuju ni sudije, ni porota, ni odbrana, ni pravo zalbe.
Smrt optuzenog ocigledno je najjeftiniji i najsigurniji vid ostvarenja necijih ciljeva, bilo da se radi o zastiti poslovnih interesa, ili osveti zbog izdaje ili jednostavno da je u pitanju odbrana casti i ugleda.
Svi postaju meta ove igre. Posle Bulatovica vise nema besmrtnih, nema nedodirljivih ili zasticenih porodicnih imena. Niko od onih koji su stvarali ovu najnoviju Srbiju nije postedjen od placanja njihovih dugova.
Ubice gledaju van sadasnjeg rezima. Oni obelezavaju zemljiste i uspostavljaju kontakte sa onima koji bi mogli formirati neku novu srpsku vlast. Takve grupe, odbacene od strane bivsih pokrovitelja, mogu cak poceti podrzavati opoziciju u toku burne promene vlasti - da okaju svoje grehe, i obezbede svoju imovinu i postanu legitimni biznismeni koji su dosli iz podzemlja.
Bulatoviceva tragedija je trebalo da posluzi kao nosilac ove poruke. Bio je poznat kao krupan covek mekog srca, umereni i prilagodljiv politicar - covek koji je uvek bio spreman da pomogne.
Voleo je da sedi sa prijateljima, opusten u kaficima, da pije i da se drzi po strani. Klonio se bitnog obelezja vidjenih Srba, ukljucujuci i generale. Setao se gradom bez telohranitelja. Zaista, ubijen je a da ga niko nije zastitio.
Nije pokazivao velike ambicije, sto je retkost kod Crnogoraca. Oni koji su ga znali kazu da je bio mobilisan na sve visoke polozaje vise nego sto im je aktivno tezio.
Posto je sluzio kao popustljiv sef savezne policije, mozda ga je Milosevic postavio na novi polozaj da bi ponovo ujedinio vojsku posle godina unutrasnjih tenzija.
Mediji su izvestavali da je bio ujak Darka Asanina, licnosti podzemlja koja je ubijena 1998.godine. Medjutim, Asanin je napravio svoju karijeru, onakva kakva je bila, mnogo pre njegovog ujaka. On je vec postao bogat, dostigao vrhove kicerajskog, imucnog i nasilnog sveta Jugoslavije, dok je Bulatovic bio skromni profesor u Podgorici.
Postoji mogucnost da ce se pojaviti neka cinjenica koja bi osvetlila definitivan motiv. Do tada, tajnovitost ovog slucaja moze predstavljati sama po sebi resenje.
Na prvi pogled besmisleno ubistvo sa jasnom porukom koja nece neprimetno mimoici one kojima je namenjena. Ostali ce zaboraviti Bulatovica.
U bilo kojoj evropskoj drzavi atentat na ministra odbrane izazvao bi pravu buru. U Srbiji koja se nalazi pod anestezijom zla, ova ce prica trajati celih nedelju dana.
Posle decenije mrznje, kradje i kolpsa drzave i gotovo svih institucija unutar zemlje, ostala je samo ravnodusnost. Bitka protiv Novog svetskog poretka, herojska rekonstrukcija, istorijska misija, sve je to uzalud, Srbija je sada velika mrtvacnica u kojoj jedva zivi oplakuju one sto su nedavno umrli. Ovakva atmosfera pogoduje tajnim bratstvima.
Nasilje se uvuklo u sve vidove javnog zivota: u politiku, ekonomiju, medije, sudstvo, bolnice, skole, ulice, izbore, kafice i hotele.
Prokleti i ocajni, mi Srbi cekamo u redu. Vesti o Bulatovicu je da nema drugog izbora. Iza svakog uspeha, svog tog bogatstva i moci stoji dzelat i ceka se na njegov sud.
Aleksandar Tijanic je vodeci novinar, urednik i komentator iz Beograda. Verzija ovog clanka se prvo pojavila u banjaluckim novinama "Nezavisne Novine". Prevela: Snezana Lazovic.
