Komentar: fijasko bosanskog zakona o obrazovanju
Neuspeh parlamenta da usvoji preko potreban zakon o visokom obrazovanju jasno ukazuje na jaz izmedju proevropske retorike i usporenih reformi.
Komentar: fijasko bosanskog zakona o obrazovanju
Neuspeh parlamenta da usvoji preko potreban zakon o visokom obrazovanju jasno ukazuje na jaz izmedju proevropske retorike i usporenih reformi.
Pocetkom ovog meseca, parlament Bosne i Hercegovine nije usvojio kljucni zakon o obrazovanju koji bi Bosni doneo milione dolara od Svetske banke.
Poslanici iz redova bosanskih Hrvata sprecili su glasanje o nacrtu zakona o okvirima za visoko obrazovanje pozivajuci se na klauzulu o "vitalnim nacionalnim interesima". Oni zakon smatraju pretnjom interesima njihove zajednice jer se u njemu ne nalazi adekvatna odredba o pretezno hrvatskom univerzitetu u Mostaru.
Usvajanje ovog zakona bi znacilo ispunjavanje obecanja Bosne i Hercegovine da ce postati sastavni deo Evropske zone visokog obrazovanja (u okviru Bolonjskog procesa), ali bi to znacilo i zadovoljavanje obaveze koju je Bosna preuzela kao clanica Saveta Evrope. Time bi se, takodje, obezbedila sredstva od Svetske banke za reformu srednjeg i visokog obrazovanja u iznosu od dvanaest miliona dolara.
S obzirom da je drzavni parlament uskratio svoju saglasnost, nacrt zakona ce se sada naci pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, koji ce doneti odluku o tome sta ce se sledece desiti. Medjutim, ma sta sud odlucio, neposredna i najstetnija posledica ovakvog razvoja dogadjaja je gubitak finansijske pomoci Svetske banke za obrazovni sistem u Bosni. Rac je o novcu koji Bosna trenutno nema, a malo je verovatno da ce joj biti uskoro ponudjen jer se medjunarodna pomoc sve vise preusmerava ka drugim kriznim zaristima u svetu.
Sto je jos gore, cinjenica da nije usvojen ovaj kljucni zakon svakako nece pomoci uzdrmanom bosanskom sistemu visokog obrazovanja, koji je anahron i finansira se na nacin koji nije ni optimalan u pogledu troskova niti transparentan, a lisava studente obrazovanja po evropskim standardima.
Tokom nekoliko poslednjih godina, bosanski lideri insistiraju na evropskoj integraciji. U Strazburu prosle nedelje, ministar inostranih poslova Mladen Ivanic je izjavio da njegova zemlja ispunjava svoje obaveze kao clanica Saveta Evrope, te da njene institucije napreduju ka dostizanju evropskih standarda.
Pa ipak, politicki corsokak koji blokira put ka reformama kljucnih institucija, ozbiljno sputavajuci ovakve evropske ambicije, protivreci takvim izjavama. Neuspeh pri usvajanju zakona o obrazovanju je primer koji ilustruje ovakvu situaciju.
Kako se to desilo?
Duze od godinu dana, eksperti iz bosanskih ministarstava obrazovanja i akademski predstavnici univerziteta koji zastupaju muslimansku, srpsku i hrvatsku zajednicu radili su zajedno sa zvanicnicima Saveta Evrope i medjunarodnim strucnjacima na izradi nacrta zakona o okvirima za visoko obrazovanje. Cilj je bio da se pripremi nacrt zakona koji uzima u obzir bosansku politicku realnost, ali i ukljucuje principe "Bolonjskog procesa", koji podstice drzave da zajednicki dele koristi od evropske zone visokog obrazovanja.
Rezultat je bio nacrt zakona koji bi ponudio studentima visokokvalitetne kurseve na nivou drugih evropskih institucija sto bi omogucilo da se bosanske diplome priznaju u Evropi, ali i pruzilo mogucnost studentima da studiraju u inostranstvu, te obezbedilo znacajniju ulogu kako studentima tako i nastavnom osoblju u procesu donosenja odluka u sistemu visokog obrazovanja.
Na drzavnom nivou bi se ovim zakonom ustanovio centralni organ za uspostavljanje standarda i priznavanje akademskih kvalifikacija. Odluke o upravljanju i finansiranju univerziteta bi se donosile konsenzusom unutar dva bosanska entiteta.
Medjutim, odredba o donosenju odluka putem konsenzusa nije bila dovoljna da bi se otklonila strahovanja nekih, pogotovo u hrvatskoj zajednici, koji tvrde da finansiranje na entitetskom nivou predstavlja pretnju odrzivosti Univerziteta u Mostaru. U saopstenju od 7. maja neposredno pre blokiranja novog zakona u parlamentu, hrvatski poslanici su zahtevali unosenje zakonskih odredbi kojima bi se garantovala zastita ovog univerziteta na drzavnom nivou.
Finansiranje univerziteta na drzavnom nivou jednostavno nije realno u ovom trenutku. Vlada Bosne i Hercegovine nema fiskalne, ljudske ili organizacione resurse da bi mogla preuzeti ovakvu odgovornost.
Ipak, to ne znaci da nema garancija – 27. aprila, Visoki predstavnik je obecao da Univerzitet u Mostaru "nece ugroziti obrazovne reforme koje se trenutno sprovede", te da ce preduzeti mere protiv svakoga ko bi "pokusao da ugrozi" ovu instituciju.
Nacrt zakona koji je podnet parlamentu na usvajanje bio je realan kompromis za zemlju koja se bori sa reformama i nema puno vremena za gubljenje.
Kako bi Bosna ispunila svoje obaveze prema Savetu Evrope i Bolonjskom procesu, ona mora krenuti napred sa resursima koji su joj trenutno na raspolaganju. Sredstva za visoko obrazovanje su trenutno dostupna samo na entitetskom nivou. Restrukturiranje finansiranja i izmestanje na drzavni nivo bi znacajno usporilo ovaj proces. Time bi se, takodje, ugrozila mogucnost Bosne da do 2010. godine ispuni uslove za pridruzivanje Evropskoj zoni visokog obrazovanja, ali i njen kredibilitet u smislu ispunjavanja medjunarodnih obaveza.
Najzad, ovaj zakon ima za cilj da obezbedi mesto za Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj zoni visokog obrazovanja, a ne da uskracuje bilo kakva prava pojedinim grupama.
Kao potpisnica Bolonjske deklaracije iz 1999. godine, kojom je zapocet proces integrisanja evropskog visokog obrazovanja, Bosna mora sprovesti reforme koje su neophodne za racionalizaciju trenutno fragmentiranih obrazovnih sistema kako bi se ispunili evropski standardi.
Da bi se to ostvarilo, neophodan je zakonski okvir koji omogucava ovom reformskom procesu da se razvije. Vazno je primetiti da se ne radi o zakonskim okvirima koji namecu ogranicenja. Uz zastitu koju pruza bosanski Ustav, zakon o visokom obrazovanju ce obezbediti dovoljno fleksibilnosti i prostora za promene. Upravo u tome lezi njegova snaga. Kako se visoko obrazovanje bude razvijalo, tako ce se i zakon menjati. Medjutim, Ustav stiti prava svih konstitutivnih naroda, i nijedan zakon to ne moze ugroziti.
Politicki je celishodno za bosanske lidere da iskazu entuzijazam za buducnost njihove zemlje u Evropi. Oni, takodje, moraju prihvatiti da je Evropa zasnovana na poverenju, i da su standardi postavljeni tako da promovisu jednakost i mogucnosti umesto da se zasnivaju na etnickoj pripadnosti ili partikularnim interesima.
Nepoverenje koje su iskazali poslanici usporava napredak ka evropskoj integraciji. Kratkovido blokirajuci novi zakon o visokom obrazovanju, oni su bacili senku sumnje na sposobnost zemlje da izadje iz proslosti i ponudi svojim gradjanima bolje mogucnosti.
Sada nije trenutak da se gleda u proslost kao ni da se odbacuju mogucnosti koje se nude iz straha. Vreme je da udruze snage i donesu odluke od kojih ce citava Bosna i Hecegovina imati koristi.
Zakon o okvirima za visoko obrazovanje je jos uvek blokiran u parlamentu. Na bosanskim liderima je da ga odblokiraju. Gradjani Bosne i Hercegovine ne zasluzuju nista manje od toga.
Elmira Bajrasli je direktorka odeljenja za medije i javno informisanje pri Misiji OEBS-a u Bosni i Hercegovini.
