Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KOMENTAR: BUGARSKA IGNORISE KRIZU EU

Bugarski politicari stite javnost od mogucih implikacija neuspeha evropskog ustava.
By Milena Borden

Dok se Bugari pripremaju za izlazak na biralista 25. juna, politicari u zemlji su izgleda reseni da ignorisu krizu prosirenja EU.

Posle francuskog i holandskog referenduma, postalo je jasno da drzave clanice nece usvojiti predlozeni ustav i da ce on biti vracen na ponovno razmatranje. Mada ovi dogadjaji imaju jasne implikacije za Bugarsku, koja treba da postane clan 2007. godine, bugarski lideri su ih do sada ignorisali.

Premijer, Simeon Saks-Koburgotski, i ministar spoljnih poslova, Solomon Pasi, koji je podrzavao evropski ustav koji sada izgleda kao da je osudjen na propast, ne vide nikaku korist u davanju odgovora na teska pitanja o evropskoj buducnosti.

Pred izbore i drugi politicari uglavnom izbegavaju raspravu o krizi u Evropi i vecina se i dalje oslanja na bajatu retoriku evroatlantskih integracija, govoreci glasacima da je ovaj projekat u sigurnim rukama politicara u Sofiji i Briselu.

Pitanja o tome kako se nacionalni interesi mogu uskladiti sa interesima Brisela i kako treba odgovoriti na nepovoljne trendove u politici EU u pogledu pristupanja i prosirivanja jos nisu otvorena.

Deo problema je u tome sto posle cetiri godine na vlasti, Narodni pokret Simeon II, NPSII, gubi energiju. Prema poslednjim istrazivanjima, podrska pokretu je sa 46 procenata 2001. pala na izmedju 15 i 25 procenata koliko ima danas.

Mada su pregovori sa EU zavrseni i sporazum o pristupanju je potpisan u aprilu, mnogi glasaci osecaju da pokret nije odbranio interese Bugarske u Evropi. Takodje se zale da je proces integracije vodjen "odozgo-nanize" na nacin koji nije dovoljno ukljucio niti informisao gradjane.

Bivsa komunisticka Bugarska socijalisticka partija, BSP, pokusala je da uveri javnost da nacionalne interese moze zastititi na bolji nacin nego sto to cini NPSII. Jedno od izbornih obecanja bili su novi pregovori o zatvaranju nuklearne elektrane Kozloduj, sto je preduslov za prijem u EU.

Mada mnoga istrazivanja javnog mnjenja ukazuju na izrazeno fluktuiranje nivoa podrske, koja se krece od sest do 36 procenata, i dalje je neizvesno da li ce BSP dobiti ovu sansu. Ali, mnogi veruju da stranka sa ideoloskim nasledjem kakvo ima BSP ne moze povesti Bugarsku u Evropu.

Ivan Mladenov, strucnjak i komentator za medije, kaze da bi dolazak BSP na vlast mogao naskoditi reputaciji zemlje. "Ova stranka nema medjunarodnog kredibiliteta, jer se jos nije reformisala", kaze on.

"Ona ce vratiti na polozaje ljude iz prethodne vlade koja je dovela ekonomskog kolapsa 1996. Onda ce poceti sa unutrasnjim borbama i nece dobiti finansijsku pomoc EU koja je od vitalnog znacaja."

BSP tvrdi da to nije tacno. U partiji naglasavaju da je posle osam godina provedenih u opoziciji njena retorika koja se odnosi na evropsku integraciju mnogo sigurnija i konstruktivnija. Partija tvrdi da zeli da ubrza proces integracije i spreci eventualna odlaganja u sticanju clanstva u EU.

Opoziciona grupa desnog centra, Ujedinjene demokratske snage, UDS, takodje tvrdi da je njen prioritet uspesno prosirenje EU. Ali, s obzirom na opadanje podrske, UDS bi se posle izbora mogla svesti na jednog od manjih koalicionih partnera. To njenim izjavama daje supalj prizvuk, kao da samo treba da zadovolje zahteve EU politike, bez stvarne posvecenosti ovom cilju.

Neki od komentatora ocekuju da ce se nove stranke energicnije posvetiti evropskim pitanjima u Bugarskoj.

Jedna takva stranka su Demokrate za snaznu Bugarsku, DSB, cija popularnost raste i cini se verovatnim da ce premasiti cenzus od 4 procenta potreban za ulazak u parlament. DSB smatra da komunisitcko nasledje Bugarske i dalje predstavlja veliku prepreku na putu u Evropu, bas kao i ulazak antirefromisticki nastrojenih bivsih pripadnika tajnih sluzbi na visoka mesta u vladi.

Njenu evropsku politiku oblikovao je Ivan Kostov, bivsi premijer, koji je zapoceo pregovore o pristupanju 1998. godine. Kostov kaze da Bugarska jos nije spremna za EU i da mora prihvatiti odgovornost za svoje sporo naredovanje.

"Sve zavisi od nas. Mi se moramo reformisati", izjavio je on. "Ako zelimo da postanemo evropska zemlja, moramo imati snazne lidere, ekonomiju, kulturu, politiku i vladavinu prava." Ako sadasnja vlada NPSII prezivi, mozda unutar neke nove koalicije, ona ce verovatno nastaviti svoju politiku skrivanja iza EU, prepustajuci Briselu da namece potencijalno nepopularne reforme.

Levicarska vlada, s druge strane, moze imati teskoca u odvikavanju od uobicajene prakse saradnje sa Briselom iskljucivo u skladu sa politickim interesima partije – na primer, odlaganje vitalnih reformi pravosudja u borbi protiv korupcije, zato sto bi to moglo imati negativne posledice za pristalice partije koji zauzimaju visoke polozaje. Rasireno je uverenje, na primer, da pritisci da se preispita zatvaranje Kozloduja dolaze od grupa za lobiranje unutar Socijalisticke partije i da oni ne odrazavaju bilo kakvu ozbiljnu procenu ekonomskih interesa Bugarske.

Bez obzira na to koja stranka pobedi na izborima, ona ce u buducnosti morati da bude otvorenija pred izazovima sa kojima se evropski projekat suocava, jednako kod kuce i u Briselu. Bez otvorenije debate o problemima koji cekaju u buducnosti, postoji opasnost da bi razocarani Bugari mogli ponovo pasti u izolacionizam i evrocentrizam.

Milena Borden je predavac za oblast prosirenja EU na Univerzitetu u Redingu.