Komentar: Amerika pravi gresku u koracima
Pretnja Sjedinjenih Drzava da ce staviti veto na produzenje mirovne misije UN u Bosni zapravo ugrozava njene interese kao jedine preostale supersile.
Komentar: Amerika pravi gresku u koracima
Pretnja Sjedinjenih Drzava da ce staviti veto na produzenje mirovne misije UN u Bosni zapravo ugrozava njene interese kao jedine preostale supersile.
Mirovna misija Ujedinjenih nacija, UN, na Balkanu nasla se na udaru politickih igara jednog stalnog clana Saveta bezbednosti - i to ne po prvi put.
Krajem devedesetih godina, jedina uspesna preventivna misija u istoriji UN, UNPREDEP, u Makedoniji postala je zrtva kineskog veta nakon sto je makedonska vlada saopstila da je spremna da uspostavi diplomatske odnose sa Tajvanom.
Makedonija na kraju, ipak, nije priznala Tajvan, ali su se mirovne trupe, bez obzira na to, povukle. Ubrzo je buknuo oruzani sukob u Makedoniji.
U ovom trenutku, na kocki je mirovna misija u Bosni i Hercegovini, odnosno onaj njen deo kojim upravljaju Ujedinjene nacije - medjunarodne policijske snage, IPTF.
Amerikanci koji sluze u medjunarodnoj policiji u Bosni i stabilizacionim snagama pod vodjstvom NATO-a, SFOR, u okviru mandata koji je odredjen istom rezolucijom UN, jednako kao i ostali mogu doci pod udar novog Medjunarodnog krivicnog suda u Hagu, ICC. Medjutim, Vasington se tome energicno suprotstavlja.
Mada je Amerika signalizirala da nema nameru da se povlaci iz SFOR-a, buducnost IPTF-a (kao i osoblja za civilne poslove UN) dovedena je u pitanje.
Mandat IPTF-a istice krajem 2002. godine, a Evropska unija je odlucila da preuzme medjunarodnu policiju koja za svoje aktivnosti odgovara Visokom predstavniku medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, Pediju Esdaunu.
Ukoliko IPTF preuranjeno napusti BiH, Evropska unija ce morati da u skladu sa tim promeni svoje planove. Bice neophodno pronaci novac i osoblje, a toga vec sad nema dovoljno, sest meseci ranije nego sto je planirano.
Od 1.600 policajaca u IPTF-u, Amerikanaca je manje od 50. Malo je verovatno da su oni u stanju da izvrse takve zlocine koji bi doveli do podizanja optuznica od strane novoformiranog Medjunarodnog krivicnog suda.
Prisustvo UN u Bosni i osetljivi pregovori o prenosenju nadleznosti sa UN na EU mogli bi se naci u opasnosti, i to samo radi zastite nekoliko desetina pojedinaca tokom preostalih sest meseci misije od medjunarodnog suda koji jos uvek nije u poziciji da krivicno goni bilo koga.
Tesko je sagledati na koji nacin ovo sluzi americkim interesima. Takodje je tesko takve stavove uskladiti sa tvrdnjama koje je Vasington u vise navrata iznosio da je mir na Balkanu, uz miran prenos ovlascenja nad misijom na Evropsku uniju, prioritet americke spoljne politike.
Pogotovo je tesko videti na koji ce nacin to posluziti Americi u snazenju koalicije sa njenim tradicionalnim saveznicima - od kojih su svi redom podrzali osnivanje novog suda - u drugim oblastima.
Sjedinjene Drzave su Medjunarodni krivicni sud predstavile kao opasnu novinu u medjunarodnom pravu koja ce omoguciti da se pripadnici americkih trupa po prvi put nadju pod jurisdikcijom sudova za ratne zlocine.
U stvari, to uopste nije tako. Americki vojnici koji sluze na Balkanu oduvek su bili pod jurisdikcijom Medjunarodnog krivicnog suda za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji. Naime, ovaj sud je zapravo istrazivao NATO kampanju protiv Slobodana Milosevica 1999. godine i zakljucio da nema osnova za podizanje optuznice.
Od 1. jula celokupno osoblje medjunarodne organizacije u Bosni, ukljucujuci americke vojnike u sastavu SFOR-a, su pod jurisdikcijom Medjunarodnog krivicnog suda jer je Bosna potpisnik sporazuma kojim je osnovan ovaj sud.
Medjutim, cak iako bi doslo do podizanja optuznice protiv nekog pripadnika americkih mirovnih snaga, Medjunarodni krivicni sud bi mogao delovati jedino ukoliko lokalne vlasti nisu spremne ili nisu u stanju da to same ucine. Americko pravosudje bi zadrzalo svoju jurisdikciju, ali jedino ako bi Amerika potpisala sporazum o Medjunarodnom krivicnom sudu u Hagu.
Interesi naroda i drzava na Balkanu cesto su tokom istorije bili podlozni interesima velikih sila u odredjenom trenutku. Ovaj najnoviji spor je u potpunosti vestacki kreirana politicka kriza.
Nije suvise kasno da se udahne duboko i prizna da su americki interesi, zapravo, da se obezbedi kontinuitet mirovnih misija na Balkanu kao i pronalazenje drugih nacina da se resi problem sa nadleznoscu Medjunarodnog krivicnog suda. U suprotnom, Amerika ce sama biti odgovorna za ugrozavanje sopstvenih interesa.
Nikolas Vajt je direktor Medjunarodne krizne grupe za Balkan.
