Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komandna struktura bosanskih Srba „kristalno jasna“

Svedok je na suđenju Karadžiću izjavio da dejstva u Sarajevu nisu mogla biti vršena bez odobrenja najviše komande.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 676, 21. januar 2011.)

Na suđenju Radovanu Karadžiću, bivši pripadnik mirovnih trupa Ujedinjenih nacija u Sarajevu izjavio je ove sedmice pred Haškim tribunalom da vojska bosanskih Srba nije mogla da vrši napade na grad ukoliko prethodno nije dobila naređenja od svog vrhovnog komandanta.

„Komanda . . . u Sarajevu ništa nije mogla učiniti na [sopstvenu] incijativu“, kazao je zaštićeni svedok KDZ450, koji je svoj iskaz dao na francuskom jeziku i uz digitalno iskrivljenje lika.

„General [Ratko] Mladić je bio taj koji im je govorio da dejstvuju po Sarajevu kako bi se izvršio pritisak na Muslimane da obustave svoja dejstva u ostatku Bosne i Hercegovine“, nastavio je svedok. „Meni je to bilo kristalno jasno.“

Za Mladićem Tribunal još uvek traga kao za komandantom vojske bosanskih Srba koji je bio neposredno potčinjen Karadžiću. Potonji je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašenog entiteta bosanskih Srba, tj. Republike Srpske (RS).

Karadžić se brani samostalno, a optužen je za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi. Njegova vojska se tereti da je namerno otvarala snajpersku i artiljerijsku vatru na civilno stanovništvo, a sa ciljem „širenja terora“ u gradu.

Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“. Uhapšen je u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić je od svedoka zatražio da obrazloži svoje ranije izjave u vezi sa „inicijativom“ vojske bosanskih Srba.

„Samo je [Sarajevsko-romanijski] korpus mogao da pokrene inicijativu za uzvraćanje vatre“, ponovio je svedok. „Kada je trebalo da stupe u dejstvo . . . na Sarajevo i kada je postojala povezanost sa nekom operacijom izvan Sarajeva, [komandant korpusa] je primao naređenja više komande, od Mladića.“

Nakon što je postavio neka pitanja na zatvorenom delu zasedanja, Karadžić je svedoka pitao da li je saglasan sa time da se „civilni šef države i civilni komandant vojske ne bavi operativnim i taktičkim, već samo strateškim pitanjima?“

„Ne razumem razliku koju pravite između operativnog i taktičkog“, odgovorio je svedok.

Karadžić je od svedoka zatražio i da navede „jedan jedini slučaj“ u kojem je strana bosanskih Srba „počela dejstva“ na Sarajevo.

Svedok je ukazao na artiljerijski incident u kojem je 4. februara 1994, osmoro ljudi poginulo u naselju Dobrinja.

„Pala je granata, a nedvosmisleno je utvrđeno da je upućena iz srpskog dela i da su žrtve bili civili – odrasli i deca“, kazao je svedok. „Koliko je meni poznato, Dobrinja nije [bila] vojna meta, a [ovo] je dovelo isključivo do civilnih žrtava.“

Svedok je pomenuo još jedan artiljerijski incident, koji se 22. januara 1994. odigrao na Alipašinom polju, i u kojem je bilo ubijeno šestoro dece.

„Ti primeri pokazuju da je dejstava bilo i da . . . je na meti bilo stanovništvo, a da su vinovnici bili bosanski Srbi“, kazao je svedok.

Karadžić je potom naveo da u slučaju incidenta na Alipašinom polju nikada nije utvrđeno poreklo granate.

„Iz tehničkih razloga nije bilo moguće saznati odakle je došla granata, mada postoje izvesne indicije“, rekao je svedok.

„Ali, obavestili smo vas da mi ne otvaramo vatru, i još uvek tvrdimo da su za sve glavne incidente u kojima je bilo civilnih žrtava odgovorni oni koji su želeli da se NATO umeša u sukob na njihovoj strani“, odgovorio je Karadžić.

Takođe je rekao i da je u vreme granatiranja koje se odigralo 4. februara na području Dobrinje bilo angažovano „čak oko 5,000 pripadnika“ vojske bosanske vlade.

„Jeste li to znali?“, upitao je Karadžić.

„Područje Dobrinje je zaista bilo na liniji sukoba, ali su granate padale na naseljeni deo i izazivale civilne žrtve“, odgovorio je svedok. „To je bilo ono što sam ja primetio, i mogao bih pouzdano da kažem da su te granate dolazile iz zone koja je bila pod kontrolom bosanskih Srba.“

„Ko je to utvrdio?“, pitao je Karadžić.

„Istraga koju su pokrenule službe UNPROFOR-a [Zaštitnih snaga UN-a]“, kazao je svedok.

Karadžić je na to uzvratio kako je on „uspeo da dokaže“ da je u tom izveštaju postojala greška u iskazu jednog od prethodnih svedoka.

Prekinuo ga je sudija Hauard Morison (Howard Morrison), koji je okrivljenom rekao kako „nije prikladno prenositi jednom svedoku iskaz drugog svedoka i tvrditi kako nije dokazan.

„Nije prikladno, sigurno nije prikladno“, kazao je sudija.

Karadžić je potom svedoka pitao da li raspolaže „dokazom“ da su snage bosanskih Srba gađale civile.

„Znate li da je oko 70,000 Srba živelo u muslimanskom delu Sarajeva?“ pitao je on.

„Nisam bio upoznat sa tačnim brojem, ali sam znao za činjenicu da Srbi žive i u onom delu grada koji je bio pod kontrolom bosanskih Muslimana“, kazao je svedok.

„Postoji li neka razlika između Srba i Muslimana kada ih vidite na ulici?“, pitao je Karadžić.

„Teško ih je razlikovati i Vi ste potpuno u pravu što to naglašavate“, odgovorio je svedok.

„Ukoliko su Srbi ona vrsta zločinaca koji ne štede ni civile, kako [su se upustili u to] imajući u vidu da su jednu trećinu stanovništva činili Srbi? Postoji li bilo kakav dokaz da su [bosanski Srbi] namerno gađali civile?“, pitao je Karadžić.

„Ja raspolažem dokazom da su civili gađani i da je vatra stigla iz sektora koji su kontrolisali Srbi“, odgovorio je svedok. „To je bilo ono što sam tamo bio u prilici da saznam.“

Svedok je priznao da je često bilo teško utvrditi poreklo vatre, ali je rekao da su oni „pokušavali da to učine svaki put“, kao i da su upućivali proteste strani za koju su verovali da je odgovorna.

Na samom kraju unakrsnog ispitivanja, tužiteljka Kerolajn Edgerton (Carolyn Edgerton) se usredsredila na neka prateća pitanja.

„Jesu li ti protesti [koji su se ticali artiljerijskih incidenata] bili u podjednakoj meri upućivani obema, ili pretežno jednoj od zaraćenih strana?“, pitala je ona.

„Veći broj protesta smo poslali bosanskim Srbima, nego bosanskim Muslimanima“, kazao je svedok.

„Da li to išta znači kada je u pitanju utvrđivanje porekla vatre?“, pitala je Edgertonova.

„To pokazuje da smo utvrdili da je vatra češće dolazila iz srpskog sektora nego iz muslimanskog“, rekao je svedok.

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.