Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kolebanje unutar jugoslovenske vojske

Izgleda da Milosevic ne moze racunati da ce ga armija spasiti posle poraza na izborima.
By IWPR

Da li ce Milosevic pozvati armiju i policiju da okoncaju izbornu krizu? Ukoliko on to ucini da li ce se oni odazvati njegovom pozivu? Ovo pitanje proganja gradjane Beograda dok proslavljaju pobedu opozicije u Srbiji.


Sudeci po Goranu Vesicu, jednom od zvanicnika saveza Demokratske opozicije Srbije, DOS, Milosevic izbegava nacelnika Generalstaba, Nebojsu Pavkovica od izbora, jer sumnja u njegovu lojalnost. Sef vojne obavestajne sluzbe, KOS, Aleksandar Vasiljevic i Svetozar Marjanovic izgleda da imaju rukovodecu funkciju.


Postavljanje oficira KOS-a u svim elitnim jedinicama u toku prosle godine stvorilo je paralelni komandni sistem za Milosevica, u slucaju da mu rukovodstvo odbije poslusnost.


Ovo, ako nista drugo, ukazuje da nije sigurno kakav ce biti stav armije. Rezim se uvek oslanjao na policiju i armiju i prethodna iskustva ukazuju da Milosevic nece oklevati da ih pozove da okoncaju izbornu krizu.


Medjutim, obe institucije uzdrmane su do korena nedavnim izborima. U redovima rezima javila se panika, pa rizik pobune medju oficirskim redovima raste iz dana u dan. Milosevic ima vise prostora za manevrisanje unutar policije, gde jos uvek moze ocekivati da ce njegova naredjenja biti poslusana.


Dok je trajalo brojanje glasova u izbornoj noci, nervi rezima poceli su da popustaju. Kada je stigla glasacka kutija armije i policije, clanovi DOS-a, Srpskog pokreta obnove i Srpske radikalne stranke koja je u vladajucoj koaliciji, morali su napustiti prostorije Savezne izborne komisije, jer je postalo jasno da je tri cetvrtine armije i policije dalo glas Vojislavu Kostunici.


Najveca sansa rezima za slanje trupa na ulice bila je 24 sata posle izbora, kada se jos moglo tvrditi da su najave opozicije o Kostunicinoj pobedi lazne, kaze nas izvor iz redova armije.


"Sto je vise prolazilo vreme, Kostunicina pobeda potvrdjena je u dnevnim novinama, radio stanicama cak i u partijama koje ga ne podrzavaju, kao sto je Srpski pokret obnove i Srpska radikalna stranka, sanse za izvodjenje vojske na ulicu su se potepeno smanjivale".


Zakasnjenje od 40 sati u proglasnjenju izbornih rezultata, kao i prihvatanje Kostunice za predsednikca od strane Srpske pravoslavne crkve, misli se da je imalo uticaja na clanove armije. Takodje, mnogi oficiri postuju zakon i ne zele da intervenisu na strani nekoga koga su biraci odbacili. "Rezim bi stavio sve na kocku ukoliko bi ovoga puta pokusao da upotrebi armiju", kaze izvor u vojsci. "Kostunica vec uziva podrsku mnogih oficira, jer je kritikovao i Milosevica i NATO i nije nikada diskreditovan kao politicar".


Kostunica je na mitingu opozicije 27. septembra poslao poruku vojsci i policiji da je njihova uloga u odbrani zemlje, a ne jednog coveka i njegove porodice. Upitao se zasto bi armija koja se "hrabro borila protiv NATO trupa drhtala pred jednim covekom, Slobodanom Milosevicem, tiraninom koji je izgubio vlast i koji ce morati da se s tim suoci."


Proslavljajuci na mitingu zajedno sa gomilom naroda nalazio se jedan uniformisani predstavnik policije, cije je prisustvo burno pozdravljeno kao dobar predznak.


Navodne predsednikove sumnje Pavkovic je izazvao svojom izmenom stava u toku izbora. Samo nedelju dana pre glasanja mnogi oficiri bili su nezadovoljni njegovom izjavom da ce trupe biti u stanju pripravnosti na dan izbora i da armija nece dozvoliti obaranje rezima na ulici. Visoki armijski funkcioneri naredili su oficirima da glasaju za Milosevica ili ce dobiti otkaz, sudeci po Aleksandru Djurisicu iz vladajuce crnogorske stranke, Demokratske partije socijalista, koji je izjavio da je ovo naredjenje pogodilo "casne oficire Vojske Jugoslavije".


Tri dana posle izbora, Pavkovic je, medjutim, najavio da ce armija prihvatiti rezultate i komentarisao da je policija, a ne armija odgovorna za slucajeve gradjanske neposlusnosti, dodajuci da "Milosevic nikad nece narediti vojsci da intervenise protiv sopstvenog naroda".


Za razliku od policije koja je placeno oruzje u rukama Milosevica, armija je samo jednom upotrebljena protiv demonstranata, i tada neuspesno. Srpski rezim je nagovorio Predsednistvo bivse Jugoslavije 9.marta 1991. godine da ugusi opozicione demonstracije. Tenkovi i oklopna kola Prve beogradske oklopne brigade okupirali su centar Beograda, da bi se kasnije vratili u kasarnu.


U toku nekoliko meseci protesta u zimu 1996-97.godine, pojavile su se pukotine u armiji. Povecana represija policije na ulicama izazvala je revolt nekih oficira Prve oklopne brigade stacionirane u beogradskoj opstini Vozdovac. Jedino posle intervencije armijskog vrha, oficiri su spreceni da se pridruze njihovim zenama i deci na demonstracijama, na kojima su se cesto pojavljivali i vojnici u uniformama. Iste godine beogradske novine objavile su pismo u kojem je 63 padobranska brigada iz Nisa objavila da je na strani naroda, a ne rezima.


Uskoro posle zavrsetka NATO bombardovanja prosle godine, doslo je do smena u armijskom rukovodstvu. Milosevicevi lojalisti promovisani su na najvisa mesta. Pavkovic je postao nacelnik Generalstaba, a general Dragoljub Ojdanic ministar odbrane.


Srpska policija predstavlja drugu pricu, iako su i u njihovim redovima pomesana osecanja. U Beogradu se policija trenutno nalazi u pripravnosti, gde veliki broj policajaca u policijskim stanicama citaju i zvanicne i nezavisne novine. "Pa sta ako su vlasti izgubile ove izbore? Nije kraj sveta, jednom dobijes, jednom izgubis - to je zivot. Mozda ce imati vise srece sledeceg puta", culo se kako jedan policajac pod punom ratnom opremom govori svom kolegi ispred jedne beogradske policijske stanice.


Medjutim, izvori bliski srpskoj policiji upozoravaju da rezim jos uvek moze racunati na njihovu poslusnost, za razliku od armije koja ima veliki broj regruta, policija predstavlja profesionalno telo koje je jos uvek spremno "da izvrsava naredjenja".


Od 1991. godine policija je narasla od slabo opremljene i neorganizovane institucije do dobro naoruzane organizacije koja broji oko 100.000 clanova i specijalnih jedinica koje su smestene u svim vecim srpskim gradovima.


Miloseviceva "paralelna armija", to jest policija, mogla bi intervenisati u bilo koje vreme u ugusiti antirezimske aktivnosti. Takva intervencija bila bi u pocetku brutalna, ali i ova institucija bi se vremenom mogla podeliti i odbiti da izvrsava naredjenja.


Pisac je beogradski novinar koji je zeleo da ostane anoniman.