Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Ko vodi ovo suđenje? Sud odlučuje kako će dalje da se odvija suđenje MIloševiću

Dan 120
By IWPR ICTY
Posle pet dana pauze, suđenje Slobodanu Miloševiću se nastavilo tri dana, a onda je opet otkazano zbog 'premora' optuženog. U ova poslednja tri dana, protiv Miloševića su svedočila dvojica oficira obaveštajne službe JNA, jedan Srbin i jedan Musliman. Za petak je bilo zakazano svedočenje još jednog čoveka koji je nekada bio u Miloševićevom užem krugu. Očekuje se da će on da svedoči petnaestak dana. Neki posmatrači smatraju da je Miloševićev premor posledica nedavnih izajva svedoka koje su znatno poljuljale njegovu poziciju, tim pre što je optuženi imao zdravstvenih problema i posle svedočenja međunarodnih pregovarača Lorda Pedija Ešdauna, generala Klausa Naumana i Vilijama Vokera. U svakom slučaju, činjenica da on nema snage da priprema svoju odbranu, iako se suđenje već odvija po skraćenom rasporedu, je uskomešalo Sud.

Sudija Ričard Mej je na kraju pretresa u petak objavio da, 's obzirom na zdravlje optuženog, na dužinu suđenja i kompleksnost predmeta,' Pretresno Veće traži da stranaka da u roku od sedam dana podensu 'predloge o budućem toku suđenja, da bi se ono moglo na što efikasniji način privesti kraju.'

Posle Miloševićevih ranijih bolesti, zbog kojih suđenje već kasni tri sedmice, Pretresno Veće je zatražilo da on bude podvrgnut detaljnom kardiološkom ispitivanju. Specijalisti su savetovali da se trajanje pretresa skrati na po pola dana, i da mu se osigura dovoljno vremena za odmor. Kao rezultat toga, napravljen je novi raspored suđenja, koji uključuje pauze od četiri-pet dana svakih nekoliko sedmica suđenja. S obzirom na to da se svakako očekuje da će suđenje da traje skoro tri godine, Sud je počeo da malo produžava trajanje polu-dnevnih pretresa.

Kada Pretresno Veće dobije novi specijalistički izveštaj koji su tražili, opet će se naći pred dilemom: kako da osigura efikasno suđenje, kada optuženi insistira da se sam brani a ne priznaje legitimitet Suda i suđenja. Svima je jasno da to što se Milošević sam brani i što koristi sudnicu kao binu za političke govore, znatno produžava suđenje. Sudije mu daju znatno veće slobode nego što bi dali profesionalnom advokatu (na primer, njemu je dozvoljeno da ponavlja pitanja, da insistira na diskusiji o nebitnim detaljima, da iznosi svoju odbranu i dokaze za vreme unakrsnog ispitivanja,) što Milošević nemilice koristi. Zato što njemu boravak u sudnici daje priliku da javnosti iznosi svoje viđenje istorije i politike, nije mu u interesu da se suđenje što brže privede kraju. On je više puta rekao da smatra da je optužnica puna laži, da je Sud oružje u međunarodnoj zaveri protiv Srba, i da on nema motiva da iznosi odbranu, s obzirom na to da je presuda, navodno, ionako već napisana. Sve što kaže za vreme unakrsnog ispitivanja je upereno prema publici izvan sudnice. On zamišlja da piše poslednje poglavlje srpskog mita, u kome je on heroj i mučenik.

Očigledno je da Milošević nema nameru da pomogne sudu u ubrzavanju suđenja, iako je najpre u interesu optuženog da ono bude što efikasnije. I žrtve očekuju da pravda što pre bude zadovoljena, ali neizvesnost u pravilu najteže pada optuženom, naročito kada je u pritvoru -- ako ga sud proglasi nevinim, ne postoji način da povrati godine koje je proveo iza rešetaka. Osim toga, i timu profesionalnih advokata bi bilo teško da odgovaraju na optužbe koje su bile iznete godinu dana ranije, a to je neuporedivo teže optuženiku koji se sam brani.

Pravo optuženog da se sam brani nije apsolutno (vidi izveštaj 'U interesu pravde, sud može da dodeli advokata,' od 25.07.2002.) U nekim jurisidkcijama, optuženi uopšte nema pravo da lično ispituje svedoke koji protiv njega svedoče. On, ili ona, spisak pitanja koje želi da postavi svedoku predaje sudijama, koji onda postavljaju ona pitanja za koje procene da su relevantna i na mestu. Ovo je jedan od razloga zašto neki Miloševićevi zemljaci kritikuju međunarodno Sud u Hagu. U Srbiji, njemu ne bi bio dozvoljeno 'da preuzme kontrolu nad suđenjem.'

S obzirom na sve probleme vezane za izvođenje ovako kompleksnog suđenja na pravedan i efikasan način, vrlo je verovatno da će Pretresno Veće opet da razmotri mogućnost da se Miloševiću dodeli advokat koji bi ga zastupao pred Sudom. Sudija Robinson je tu mogućnost spomenuo prošlog leta, ističući da se optuženi manje zamarao ako bi mu advokat asistirao pri unakrsnom ispitivanju. Pretresno Veće ima pravo da nametne ovo rešenje, čak i ako se Milošević tome protivi. Međutim, Milošević bi mogao i tada da ometa tok suđenja, a jedan deo publike bi se definitivno okrenuo protiv Suda ako bi doživeli da su MiIloševiću sada zatvorena usta.

Ako bi Sud dodelio optuženom advokata, oni mu ne bi 'zatvorili usta.' Bez obzira na to šta misle njegove najodanije pristalice, Milošević nema pravo da koristi suđenje u privatne svrhe. A kada on to pukuša da uradi, sasvim je na mestu ako ga sudije onemoguće. Obaveza suda je da osigura da Milošević ima adekvatnu odbranu; neki smatraju da bi mu sudijeupravo to pravo uskratili ako bi mu dozvolili da se sam brani na način na koji je to radio protekliih devet meseci. Odluka da li će da se brani, ili ne, ja na kraju samo Miloševićeva, ali obaveza da se zadovolji pravda, i u ime žrtava, i optuženog i javnosti, je na Sudu. Pravda traži nepristrasno i efikasno suđenje, što ne uključuje davanje prava optuženom da pretvori sudnicu u binu sa koje drži političke govore.

Ako od Miloševića budu tražili da se brani preko advokata, sudije ga neće ućutkati. On će biti stavljen upoziciju u kojoj se obično nalazi svaki optuženik pred svakim sudom u svetu. Jedina prisila je da Milošević mora da učestvuje u suđenju po međunarodnom pravu, i da poštuje pravila i procedure Međunarodnog suda. On, i njegove prostalice koje smatraju da je Međunarodni Sud političko oruđe Zapada, se bune protiv toga. Kada je jednom ta zamerka izneta i obrazložena, dužnost je sudija da onemoguće njeno beskrajno ponavljanje. Na pitanje ko vodi ovo suđenje, odgovor bi morao da bude: sudije. Milošević i njegovi pristalice neka iznose svoje političke stavove negde drugde.